Ono što slijedi je hronologija događaja oko raspeća i uskrsenja Isusa Hrista, prezentovana na zadovoljavajući i logičan način u naporu da se riješi ovo pitanje.
Počećemo sa dobi dana kad Biblija kaže da je Isus umro na krstu. Nastavi čitati
Ako još uvek niste sigurni u Božju nepristrasnost, želim da vam pokažem sledeće stihove, koji će nam dodatno potvrditi da je svako od nas podjednako važan Bogu: „A sada mi Gospod, onaj koji me je još u majčinoj utrobi oblikovao da Mu budem sluga, govori…“ (Knjiga proroka Isaije 49:5 SZ) „Ovako kaže Gospod, Otkupitelj tvoj, Onaj koji te je oblikovao od majčine utrobe…“ (Knjiga proroka Isaije 44:24 SZ) „Onaj (Bog) koji je mene u utrobi načinio…“ (Knjiga o Jovu 31:15 SZ) Nastavi čitati
U prethodnom poglavlju smo saznali zašto nam je Bog stavio u srce želju za večnim životom. Time je zapravo želeo da nam olakša biranje večnog života. Ali, šta uopšte predstavlja večni život? Odgovor se nalazi u sledećim stihovima: „I život (Isus Hrist) se javi, i videsmo, i svedočimo, i javljamo vam život večni, koji beše u Oca, i javi se nama…“ (1. Jovanova poslanica 1:2 NZ) „Tada joj Isus reče: ‘Ja sam uskrsenje i život.’“ Nastavi čitati
Sve do sada akcenat je bio stavljen uglavnom na Evu. Sada je pravo vreme da obratimo pažnju i na Adama. Pošto nam Biblija ne daje nikakvo eksplicitno objašnjenje zašto je pojeo zabranjen plod, moraćemo drugačijim putem da dođemo do željenog odgovora. Za početak ćemo videti šta je bila Božja volja za prvi ljudski par: „Zato će čovek ostaviti svog oca i svoju majku i prionuće uz svoju ženu i postaće oboje jedno telo.“ (1. knjiga Mojsijeva 2:24 SZ) Nastavi čitati
Religija po svojoj definiciji ima funkciju ponovnog povezivanja sa Bogom. Sama po sebi religija je egzistencijalna potreba čovjeka kao stvorenog bića. Bez povezanosti sa Bogom čovjek ne samo da ima nerješiv identitetski problem, već pokušava da traži boga sam ili zadovoljava duhovne potrebe u onome što bog nije. Takvi pokušaji su unaprijed osuđeni na neuspjeh. Nastavi čitati
