Izbor knjiga

Da li je Eva bila prvo stvorenje u celom Univerzumu koje je poželelo da bude nezavisno i slobodno, da bude poput Boga? Odgovor se nalazi u sledećim biblijskim stihovima: „Kako pade s Neba, Svetlonošo, zorin sine! Kako se obori na zemlju, ti što si gazio narode! A govorio si u svom srcu: ‘Do nebesa ću se podići. Iznad Božjih zvezda podići ću svoj presto i sešću na zbornu goru na krajnjem severu. Podići ću se iznad oblaka. Izjednačiću se sa Svevišnjim (Bogom).’“ (Knjiga proroka Isaije 14:12-14 SZ) Biblija nas izveštava da je Svetlonoša, takođe, bio stvorenje koje je želelo da bude izjednačeno sa Bogom, dok nam sledeći stihovi otkrivaju njegov identitet: „A on (Isus Hrist) im je rekao: ‘Gledao sam Sotonu kako je kao munja pao s Neba.’“ (Jevanđelje po Luki 10:18 NZ) „I bila je zbačena velika aždaja, stara zmija, koja se zove Đavo i Sotona, koja zavodi ceo svet. Bila je zbačena na zemlju…“ (Otkrivenje 12:9 NZ) „Teško vama stanovnici zemlje i mora, jer je Đavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena.“ (Otkrivenje 12:12 NZ)

Kao što smo mogli i sami da pretpostavimo, Svetlonoša (na latinskom jeziku Lucifer) je drugi naziv za Sotonu i on je bio taj u kome se prvi put začela želja da bude jednak sa Bogom. Ni on, kao ni Eva nije želeo da uživa sam u svom grehu, već je odmah krenuo da zove svoje najbliže prijatelje da mu se pridruže o čemu nam najbolje svedoči sledeći stih: „…a s njom (aždajom) su bili zbačeni i njeni anđeli.“ (Otkrivenje 12:9 NZ) Sledeći stih nam otkriva da je čak trećina anđela prešla na njegovu stranu, što uopšte nije mali broj: „Repom je (aždaja, Sotona) odvukla trećinu nebeskih zvezda (anđela) i bacila ih na zemlju…“ (Otkrivenje 12:4 NZ) Od tada ih Biblija identifikuje kao demone, nečiste duhove i kosmičke vladare tame.

Čak je i Đavo, pre svoje započete pobune protiv Boga, bio anđeo i to ne bilo kakav anđeo. Biblija ga opisuje kao heruvima zaštitnika o čemu možemo čitati u sledećim stihovima: „Ovako kaže Gospod: ‘Ti si pečat savršenstva, pun si mudrosti i savršeno si lep. Bio si u Edenu, vrtu Božjem. Pokrivalo te je svako drago kamenje, rubin, topaz, jaspis, hrizolit, oniks, žad, safir, tirkiz, smaragd i zlato; tamburine i svirala bili su ti pripremljeni onog dana kad si bio stvoren. Bio si pomazani heruvim zaštitnik, Ja sam te postavio. Bio si na svetoj gori Božjoj. Hodio si usred plamenih stena. Bio si besprekoran na svojim putevima od dana kad si stvoren pa sve dok se u tebi nije našla nepravednost. Zbog obilja trgovine tvoje ispunio si se nasiljem, pa si greh počinio. Zato ću te kao obesvećenog odstraniti s Božje gore i uništiću te, heruvime zaštitniče, između plamenih stena. Tvoje srce se uzoholilo zbog lepote tvoje. Uništio si mudrost svoju zbog svog sjaja…’“ (Knjiga proroka Ezekiela 28:12-17 SZ)

Heruvimi zaštitnici imali su poseban zadatak da budu u neposrednoj Božjoj blizini, što nam sledeći stihovi najbolje potvrđuju: „Gospode nad vojskama, Bože Izraelov, koji sediš nad heruvimima…“ (Knjiga proroka Isaije 37:16 SZ) „Gospod caruje! Neka narodi drhte! On sedi nad heruvimima…“ (Psalmi 99:1 SZ) Takođe, Bog ih je postavio da čuvaju put ka drvetu života od onog trenutka kada je Adama i Evu proterao iz vrta o čemu nam govori sledeći stih: „Tako je On (Bog) oterao čoveka, i na istočnoj strani edenskog vrta postavio heruvime i plameni mač koji se stalno okretao, da bi čuvali put ka drvetu života.“ (1. knjiga Mojsijeva 3:24 SZ) Nakon svega što smo otkrili, lako možemo zaključiti da je Sotona prezreo Božju ljubav, a ujedno je izigrao i Njegovo poverenje. Na taj način je stavio sebe na Njegovo mesto i svu slavu i hvalu, koju je trebalo da Mu upućuje zbog svega što je učinio za njega, krenuo je da traži za sebe.

Zar i mi ljudi ne činimo istu stvar danas? Umesto da Bogu iskažemo zahvalnost zbog toga što nas je stvorio i dao nam priliku da živimo na ovoj zemlji, mi odbacujemo Njegovo postojanje, jer nas to oslobađa bilo kakve odgovornosti prema Njemu. Međutim, želim da vam napomenem važnu stvar da nije isto kada ne verujemo u Boga zato što nemamo nikakvo znanje o Njemu i kada svesno odbacujemo Njegovo postojanje uprkos obilju dokaza koji govore suprotno. U prvom slučaju smo zaista oslobođeni bilo kakve odgovornosti, dok u drugom slučaju nemamo izgovora ,„jer nam je očigledno što se može znati o Bogu – Bog nam je to učinio očiglednim“ (Rimljanima poslanica 1:20 NZ). Zbog toga je veoma bitno šta ćemo nadalje činiti sa ovim našim saznanjima. Ako, uprkos njima, ipak odlučimo da odbacimo Boga, tada ćemo svesno izabrati Sotoninu stranu, jer ćemo doneti istu odluku koju je doneo i on sam da nam Bog nije ni potreban, jer smo sami sebi dovoljni.

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka