Izbor knjiga

U prethodnom poglavlju smo saznali da je Sotona bio prvo stvorenje koje je poželelo izjednačenje sa Bogom. Pre njegovog pada u greh, Biblija ga opisuje kao biće koje je predstavljalo pečat savršenstva, jer je bio pun mudrosti, savršeno lep i besprekoran na svojim putevima (Knjiga proroka Ezekiela 28:12,15 SZ). Zbog svega navedenog, njegovo srce se uzoholilo i uništio je mudrost svoju zbog svog sjaja (Knjiga proroka Ezekiela 28:17 SZ) time što je govorio sledeće: „Do nebesa ću se podići. Iznad Božjih zvezda podići ću svoj presto i sešću na zbornu goru na krajnjem severu. Podići ću se iznad oblaka. Izjednačiću se sa Svevišnjim.“ (Knjiga proroka Isaije 14:13,14 SZ) Naivno je verovao da poseduje sve neophodne karakteristike, koje poseduje i sam Bog, da bi mogao da zameni Njegovo mesto, zbog čega je krenuo da traži svoje sledbenike.

Na sve načine je pokušavao da u anđelima probudi sumnju pema dotadašnjoj Božjoj upravi na Nebu i tada se prvi put poslužio onim u čemu je kasnije postao profesionalac – lažima, koje je proračunato mešao sa istinom u cilju stvaranja pogrešne percepcije. Laž u kombinaciji sa istinom podrazumevala je prikazivanje greha kao nečeg primamljivog, što neće imati štetnih posledica po njih same. U prethodnom poglavlju smo saznali da je čak trećina anđela stala na njegovu stranu, čime nam je dodatno potvrdio svoju lukavost i spretnost u manipulisanju sa drugim bićima. Zato bi najbolje bilo da što pre pozovemo Boga u pomoć, jer bez Njegove sigurne zaštite Sotoni predstavljamo isuviše lak plen.

S obzirom da su „kod Boga mudrost i moć“ (Knjiga o Jovu 12:13 SZ), postavlja se sledeće pitanje: Zašto Bog nije odmah uništio Sotonu, jer bi istovremeno uništio i samo zlo? Međutim, čak i sa Sotoninim uništenjem, zlo ni tada ne bi bilo u potpunosti odstranjeno, jer bi nastavilo da se gaji u srcu onih anđela koji su želeli da pređu na Sotoninu stranu. Na taj način Bog bi bio primoran da uništi sve pobunjene anđele.

Da je Bog kojim slučajem odlučio da uništi trećinu palih anđela, šta bi se tada dešavalo sa preostalim anđelima? Kako bi oni reagovali na novonastalu situaciju? S obzirom da niko od njih nije znao za greh, a samim tim ni za posledice učinjenog greha, kako bi bilo ko od njih mogao da podrži ovakvu Božju odluku? Zar ih ona ne bi zbunila, a samim tim i uplašila? Verovatno bi se pitali sledeće: „Možda je Sotona ipak bio u pravu što se tiče Boga? Možda On ni nije toliko dobar kao što se dosad pretvarao? Da je Bog zaista ljubav, kako bi uopšte mogao da uništi toliko mnogo anđela koji su Mu do juče služili? Na kraju krajeva, šta je bilo toliko strašno u njihovoj odluci da budu nezavisni od Njega, pa je zbog toga odlučio da ih ubije? Zar nam time ne oduzima našu slobodu volje?“ Ovakva i slična pitanja postavljaju mnogi ljudi čak i danas, a neka od njih su sledeća: „Šta je Eva toliko strašno učinila, pa je zbog toga bila proterana iz vrta? Zar mi nismo slobodna bića koja mogu da čine šta god požele?“

Da, mi smo zaista slobodna bića, koja mogu da čine šta god požele, ali kao što smo do sad videli – svaki naš izbor nosi sa sobom određene posledice. Kao što je čovek koji odluči da skoči sa desetog sprata osuđen na smrt, tako je i stvorenje koje odluči da živi nezavisno od Boga osuđeno na smrt. U celom Univerzumu postoje prirodni zakoni koje bi trebalo poštovati, ne zato što nas ograničavaju, već zato što nas štite od bolnih i loših stvari. Od nas jedino zavisi šta ćemo izabrati – život ili smrt.

Kao što smo do sada više puta zaključili, život odvojen od Boga jednostavno ne postoji, jer Bog predstavlja jedini izvor života. Ako bi nam u bilo kom trenutku oduzeo dah života, mi bi automatski umrli, ali svako od nas i dalje egzistira zahvaljujući jedino Njemu. Ista stvar važi i za samog Sotonu, kao i za njegove pale anđele. Bog ih i dalje održava u životu kako bi celom Univerzumu u praksi pokazao u šta se pretvaraju stvorenja koja odluče da deluju nezavisno od Njega. S obzirom da se pala bića bune protiv svega onoga što Bog predstavlja – ljubavi, istine, pravde, svetosti, milosti, dobrote i tome slično, svako od njih iznova bira i voli sve ono što je u suprotnosti sa Njegovom prirodom. Na taj način uvek manifestuju zlo, koje neprestano proizilazi iz njihovih sebičnih želja. Zbog toga će u bliskoj budućnosti Bog potvrditi svačiji izbor i konačno uništiti Sotonu i njegove pale anđele, a kompletan Univerzum će biti uveren kako je to najbolja odluka za sve. Nakon toga nijedno preostalo biće neće nikada više poželeti da deluje nezavisno od Boga, jer će svi oni unapred znati šta će se tada dogoditi. Od nas jedino zavisi čiju ćemo stranu zauzeti – Sotoninu ili Božju, jer zlatne sredine, nažalost, nema.

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka