Izbor knjiga

U prethodnom poglavlju smo saznali da nam vera u Isusa Hrista obezbeđuje večni život. Međutim, Biblija jasno kaže „da je vera bez dela beskorisna“ (Jakovljeva poslanica 2:20 NZ), jer „i demoni veruju i drhte“ (Jakovljeva poslanica 2:19 NZ). Preciznije rečeno, nije samo dovoljno reći: „Ja verujem u Boga“ i očekivati spasenje, već je neophodno da i naša nesebična dela proizilaze iz naše ispovedane vere. Evo jednog najjasnijeg kriterijuma na osnovu koga ćemo moći da otkrijemo da li je naša vera delotvorna ili nije: „Ko čini greh, od Đavola je, jer Đavo greši od početka. Zato je došao Sin Božji, da uništi Đavolova dela. Ko je god rođen od Boga, ne čini greh, jer Božje seme ostaje u njemu, i on ne može da čini greh, jer je rođen od Boga. Božja deca i Đavolova deca poznaju se po ovome: ko god ne čini ono što je pravedno, nije od Boga, kao ni onaj ko ne voli svog brata. Jer ovo je poruka koju ste čuli u početku: Volimo jedan drugoga!“ (1. Jovanova poslanica 3:8-11 NZ) Na isti način ćemo moći da proveravamo i veru ostalih ljudi, a Biblija nas s razlogom podstiče da to i činimo: „Ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove jesu li od Boga; jer mnogi lažni proroci iziđoše na svet.“ (1. Jovanova poslanica 4:1 NZ)

Kao što možemo videti, svako ko ispoveda svoju veru u biblijskog Boga, trebalo bi i svojim nesebičnim delima da je potvrđuje. Međutim, mi smo bez Boga nemoćni da činimo takve stvari, „jer znamo da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu.“ (Rimljanima poslanica 7:14 NZ), zbog čega nam se nameće sledeće važno pitanje: „Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?“ (Rimljanima poslanica 7:24 NZ) U nastavku navedenog stiha možemo pročitati željeni ogovor: „Neka je hvala Bogu kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda! Ja, dakle, umom robujem Božjem zakonu, a telom zakonu greha“. (Rimljanima 7:25 NZ) Navedeni stih nam jasno otkriva da nas Bog ne oslobađa „magičinim činom“ od naše stare telesne prirode, koja i dalje robuje zakonu greha, već u nas stavlja Svoj Duh, uz pomoć koga možemo da držimo Njegov Zakon. Zbog toga nam je svima potrebno novorođenje da bi „Božja ljubav bila izlivena u naša srca kroz Svetog Duha“ (Rimljanima poslanica 5:5 NZ). Tek tada će svako od nas biti osposobljen za držanje Njegovog Zakona, što nam sledeći stihovi najbolje potvrđuju: „Daću (Bog) vam novo srce i u vas ću nov Duh staviti. Izvadiću iz vašeg tela kameno srce i daću vam mesno srce. Staviću u vas Svoj Duh, pa ćete živeti po Mojim propisima i držaćete se Mojih zakona i izvršavaćete ih.“ (Knjiga proroka Ezekiela 36:26,27 SZ) Od nas najviše zavisi čemu ćemo u životu služiti – grehu ili pravednosti, o čemu možete detaljnije čitati u Rimljanima poslanica 6:18-23 NZ.

Upravo tako, novo srce i Božji Duh u nama osposobljava nas da držimo Božji Zakon, jer će Bog ponovo prebivati u nama Svojim Duhom. Ovo je proces koji započinje verom u poslušnosti, predanjem Bogu, te rastom u spoznaji istine i oplemenjivanju karaktera, a svoje konačno ispunjenje imaće kad spasenje postane realnost, o Hristovom drugom dolasku. Na taj način bićemo osposobljeni za ispoljavanje nesebične ljubavi prema Njemu i svim svojim bližnjima. U pretprošlom poglavlju smo spomenuli da će tada svako od nas postati blizak sa ostalim ljudima koji budu poverovali u Isusa Hrista, jer će u svima nama prebivati isti Duh. Takođe, svi ljudi ovoga sveta mogu postati naša braća/sestre, jer je svako od nas dobio mogućnost da postane deo jedne velike nebeske porodice, i ono što je najzanimljivije od svega – svako od nas je imao dosta prilika da upozna Božju ljubav kroz nesebične postupke drugih ljudi. Već smo spomenuli neznabošce, one koji, iako nisu upoznati sa Bogom na eksplicitan način, ispoljavaju ljubav prema Bogu onda kada usrećuju svoje bližnje. Kao što smo mogli da vidimo, oni nesvesno slede Božji glas, koji im se obraća preko njihove savesti, i na taj način bivaju osposobljeni za držanje Njegovog Zakona.

To nam samo dodatno potvrđuje Njegovo stalno prisustvo u svetu, jer se svim silama trudi da nas upozna sa Svojim jedinorođenom Sinom u kome se jedino nalazi spasenje. Možda niste razmišljali o tome, ali On nas mora prethodno privući Svom Sinu da bismo uopšte mogli da Mu pristupimo, jer: „Niko ne može doći k Meni (Isusu Hristu) ako ga ne privuče Otac“ (Jevanđelje po Jovanu 6:44 NZ) Zbog toga Bog nastoji da nas privuče ka Svom jedinorođenom Sinu kako bi nas spasio za čitavu večnost. To je zapravo glavni razlog zbog koga je dozvolio Njegovu neizmernu žrtvu, jer: „Ja (Isus Hrist) kad budem podignut sa zemlje, sve ću privući k Sebi.“ (Jevanđelje po Jovanu 12:32 NZ)

Nakon svega što smo saznali, da li vam naš nebeski Otac i dalje deluje daleko? Da li Ga i dalje doživljavate kao Nekog ko se uopšte ne interesuje za naš ljudski rod, već nas je ostavio da se sami patimo na ovom svetu? Sada, kada poznajemo sve ove divne stvari o Bogu, verujem da će svima biti lako da poveruju u Njega i Njegovog jedinorođenog Sina, koje smo i sami imali priliku da upoznamo kroz sopstvena i tuđa dela nesebične ljubavi. Takođe, Bog je svakom ljudskom biću još više olakšao zadobijanje večnog života, time što nam je podario veru u Sebe odmah na rođenju, što nam sledeći stihovi potvrđuju: „Jer Ti (Bože) si me izvadio iz utrobe majčine, Ti si mi pouzdanje ulio još na grudima majke moje.“ (Psalmi 22:9 SZ) „Na Tebe (Boga) se oslanjam otkad sam iz utrobe izašao“ (Psalmi 71,6 SZ) Zbog toga ne postoji nijedan čovek koji je uskraćen za opštu Božju blagodat, a na svakome od nas ostaje lični izbor da li ćemo je pravilno upotrebiti ili zloupotrebiti.

Čak i oni ljudi koji govore da ne veruju u istinskog Boga, ipak moraju da grade neki sistem verovanja. Jedni veruju u silu koja vlada prirodom, drugi veruju u više bogova, pa čak i ateisti veruju u čovekovu spoznaju kroz nauku, iako tvrde da ne veruju ni u kakvog boga, time što se oslanjaju i uzdaju u nju. Sigurno ste primetili da i naša najmlađa deca pokazuju veru u nas, time što nas zovu u pomoć kada su uplašeni ili zabrinuti. Isto tako svi mi ispoljavamo veru u Boga onda kada se nađemo u nekoj ekstremnoj situaciji gde nam nijedan drugi čovek ne može biti od pomoći. Želim da se setite jedne takve situacije, ako ste je uopšte imali, i da iskreno odgovorite na sledeća pitanja: Koga ste se u tom trenutku setili? Na koga ste se oslonili? U koga ste se pouzdali? Koga ste pozvali u pomoć?

Sigurna sam da je svako od nas odgovorio na identičan način, jer se svako od nas rađa sa verom u Boga. Budite sigurni da je Bog u svakoj našoj rizičnoj situaciji bio tu, odmah do nas, da bi nas spasio od Đavola, jer da On nije intervenisao Đavo bi nas do sada sigurno uništio. Sada znamo i razlog našeg spasenja. Svako od nas je sačuvan u životu da bismo konačno prihvatili Njegovo besplatno spasenje: „Jer se pokazala Božja blagodat koja donosi spasenje svim ljudima.“ (Titu poslanica 2:11 NZ) Sva dosadašnja saznanja nas jednoglasno dovode do sledećeg zaključka: Bog se pobrinuo da svako od nas dobije večni život i živi život po Duhu: „jer nam je Njegova božanska snaga darovala sve što je potrebno za život i pobožnost“ (2. Petrova poslanica 1:3 NZ) Od nas se jedino očekuje da prihvatimo ono što nam je ponuđeno, a Bog će se postarati za sve ostalo.

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka