Izbor knjiga

Iako nam je spasenje već obezbeđeno od strane Boga, sve dok živimo na zemlji u uslovima vladavine greha Sotona ima načina da nam zagorčava život. Pored uobičajenih životnih patnji, on se svim silama trudi da nam iznova i iznova nameće različite zablude u vezi Boga, koje će nas dodatno opterećivati i udaljavati od Njega. Pošto su ljudi navikli da sve dobre stvari treba prvo da zasluže/zarade da bi ih dobili, vremenom upadaju u Sotoninu zamku da svoj večni život, takođe, treba da zarade da bi ga dobili. Zar se i sami u svom detinjstvu nismo susretali sa ovakvim načinom vaspitavanja: „Ako budeš bio dobar dečak/dobra devojčica, dobićeš određenu stvar.“ Onda dolazi škola gde se dobre ocene, takođe, zarađuju našim sopstvenim zalaganjem: „Ako budeš učio, imaćeš dobre ocene.“ Zatim započinjemo svoj radni vek gde platu, takođe, zarađujemo svojim radom: „Ako budeš puno radio, imaćeš više para.“ Zar onda nije logično da se tako sjajna stvar kao što je večni život, takođe, zarađuje sopstvenim delima?

Međutim, Biblija se ne slaže sa ovom našom logikom, već nam saopštava sledeće: „Tom blagodaću (Božjom blagodaću u Hristu) spaseni ste kroz veru. I to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne bi hvalio. Jer mi smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela, koja je Bog unapred pripremio da u njima hodimo.“ (Efescima poslanica 2:8-10 NZ)

Naši napori i dela, bez saradnje sa Bogom, zapravo su rezultat sebičnosti u grehu. Upravo tako, niko od nas nije u stanju da učini bilo kakvo dobro delo da bi zaslužio vlastito spasenje, jer i kad ga činimo „sva je naša pravda kao prljava haljina“ (Knjiga proroka Isaije 64:6 SZ). Sigurno ste iznenađeni ovim što ste upravo pročitali, ali Biblija ide i dalje od toga: „Nema pravednog čoveka, nema nijednog. Nema nikog ko je razuman, nema nikog ko traži Boga. Svi su zastranili, svi su oni bezvredni, nema nikoga ko čini dobro, nema nijednog.“ (Rimljanima poslanica 3:10-12 NZ) Da, dobro ste čuli – nema nijednog čoveka koji čini dobro, jer i kad ga činimo naši motivi su sebični.

Može li Etiopljanin promeniti svoju kožu ili leopard svoje šare? Tako ni vi ne možete dobro činiti kad ste navikli zlo činiti.“ (Knjiga proroka Jeremije 13:23 SZ)

Postavlja se pitanje: Kako nekim ljudima ipak polazi za rukom da s vremena na vreme manifestuju nesebična, dobra dela? U prethodnom poglavlju smo videli da im Božji Duh pomaže u tome, jer „rod Duha je: ljubav, radost, mir, trpljenje, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ (Galatima poslanica 5:22,23 NZ), dok su: „dela telesna očigledna. To su: blud, nečistota, besramnost, idolopoklonstvo, vračarstvo, neprijateljstva, svađe, ljubomora, srdnje, prepirke, podele, jeresi, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i tome slično“ (Galatima poslanica 5:19-21 NZ). Tako postaje jasno da ispravan način života možemo voditi samo kroz saradnju sa Bogom u Njegovom Planu spasenja. Zato nam je Isus Hrist i poručio da moramo umreti našoj telesnoj prirodi ako želimo da činimo nesebična, dobra dela, „jer ko umre, oslobađa se greha“ (Rimljanima poslanica 6:7 NZ).

Međutim, kako mi koji smo telesni i sebični možemo da umremo svome ja? Odgovor je nikako. Zbog toga nam je svima potreban Spasitelj koji će umreti za nas, što je Isus Hrist zapravo i učinio pre oko 2000 godina, što nam sledeći stihovi najbolje potvrđuju: „A Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hristos, dok smo još bili grešnici, umro za nas.“ (Rimljanima poslanica 5:8 NZ) „Hristos je Sebe dao za nas da bi nas izbavio od svakog bezakonja i očistio Sebi narod koji je izabrao, revan za dobra dela.“ (Titu poslanica 2:14 NZ) „Jer Bog nas nije namenio na gnev, nego da steknemo spasenje kroz našeg Gospoda Isusa Hrista, koji je umro za nas da bismo – bilo da bdimo ili da spavamo – živeli zajedno s Njim.“ (1. poslanica Solunjanima 5:9,10 NZ) „Dakle, budući da je Hristos stradao u telu za nas, i vi se naoružajte tim istim stavom, jer ko strada u telu prekinuo je s gresima, da preostalo vreme u telu ne živi po ljudskim željama nego po Božjoj volji.“ (1. Petrova poslanica 4:1,2 NZ) Kao što možemo videti, On je umro za sve nas da bismo prekinuli sa svojim gresima i živeli verom po Božjoj volji zajedno sa Njim.

Postavlja se pitanje: Kako je Isus Hrist mogao da umre za sve nas, odnosno kako je njegova smrt mogla da postane naša? Na isti način kao što je Adamov greh automatski postao naš onog trenutka kada je sagrešio Bogu. Da li je neko od nas doprineo Adamovom učinjenom grehu da snosi njegove posledice? Naravno da nije, jer niko od nas nije bio ni rođen u njegovo vreme. Međutim, iako ni sa čim nismo doprineli njegovom učinjenom grehu, ipak je svako od nas sagrešio zajedno sa njim, što nam sledeći stih najbolje pokazuje: „Zato, kao što je kroz jednog čoveka (Adama) u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima poslanica 5:12 NZ) Da, dobro ste čuli – „jer su svi sagrešili“.

Onog trenutka kada je Adam sagrešio Bogu, automatski smo svi postali grešnici, jer je Bog „učinio da od jedne krvi (Adama) sav rod čovečiji živi po svemu licu zemaljskom“ (Dela apostolska 17:26 NZ). Adam je otac čovečanstva i kao takav odgovorni zastupnik celokupnog ljudskog roda. Već smo govorili o Evi čije je telo i dalje bilo okruženo svetlošću nakon što je učinila svoj prvi greh. Tek sa Adamovim padom u greh, Božja slava ih je u potpunosti napustila. To nas dovodi do sledećeg zaključka: Svako od nas je mogao biti sačuvan od posledica greha da Adam nije poslušao Evu i okusio zabranjen plod. Na svu sreću, Bog je u svom predznanju imao pripremljen genijalni plan sa Svojim jedinorođenim Sinom da budemo spaseni za čitavu večnost. Jednoglasno su odlučili da Isus Hrist dođe na našu zemlju kao drugi Adam, odnosno drugi Zastupnik našeg čovečanstva, koji će nam vratiti sve one priveligije koje je prvi ljudski par uspeo da izgubi: „Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.“ (1. poslanica Korinćanima 15:22 NZ) „Tako je i napisano: ‘Prvi čovek, Adam, postao je živa duša, poslednji Adam (Isus Hrist) u Duhu koji daje život.’“ (1. poslanica Korinćanima 15:45 NZ)

Sada nam je poznat i konkretan mehanizam pomoću koga svaki telesni čovek može umreti svome ja. Iako se nismo ni rodili u vreme Adama, ipak smo svi dobili grešan i smrtan život od njega. Isto tako, iako se nismo ni rodili u vreme Isusa Hrista, ipak svi imamo mogućnost da dobijemo pravedan i večan život kojim je On živeo i koji se nalazi u Njemu: „Jer kad za greh jednog vlada smrt kroz jednog, koliko će više oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravednosti u životu vladati kroz jednog Isusa Hrista!“ (Rimljanima poslanica 5:17 NZ) Takođe, iako se niko od nas nije ni rodio u vreme Adama, ipak je svako od nas sagrešio zajedno sa njim. Isto tako, kao što se niko od nas nije ni rodio u vreme Isusa Hrista, možemo postati pravedni zajedno sa Njim: „Jer kao što su neposlušnošću jednog čoveka mnogi postali grešnici, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni.“ (Rimljanima poslanica 5:19 NZ)

Prvi grešan i smrtan život dobili smo od Adama putem nasleđa, dok drugi pravedan i večan život možemo dobiti verom u Isusa Hrista. Setimo se da je Adam bio zastupnik celokupnog našeg čovečanstva sve dok nije došao Isus Hrist kao naš drugi Zastupnik. Zbog toga je celokupno naše čovečanstvo bilo u Adamu onog trenutka kada je izabrao smrt i izgubio večni život. Međutim, za nas se zauzeo drugi Zastupnik, odnosno Isus Hrist, koji se poistovetio sa nama kao opšti Čovek, drugi Adam, i iskupio nas. Na taj način oba naša zastupnika određuju sudbinu celog našeg čovečanstva, što nam sledeći stihovi najbolje potvrđuju: „Prvi čovek je od zemlje i zemaljski, a drugi čovek je Gospod sa nebesa. Kakav je zemaljski, takvi su i drugi koji su zemaljski, a kakav je Onaj koji je nebeski, takvi su i drugi koji su nebeski.“ (1. poslanica Korinćanima 15:47,48 NZ) Od nas jedino zavisi čiji ćemo život izabrati. Sa jedne strane možemo ostati u Adamu i živeti njegovim grešnim i telesnim životom, dok sa druge strane možemo biti u Isusu Hristu i živeti njegovim pravednim i duhovnim životom. Osnovna je razlika u tome što prvi život prolazi i osuđen je na smrt, dok drugi ostaje za čitavu večnost.

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

1 odgovor na Da bi došlo novo moramo prethodno odbaciti staro (22)

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka