Vera je ključ (23) | Institut za izučavanje religije
Izbor knjiga

Hajdemo da potražimo odgovor u Bibliji kako je Isusu Hristu uopšte pošlo za rukom da se kvalifikuje za našeg Zastupnika. Morao je pre svega da postane čovek. Preciznije rečeno, pristao je da ostavi Svoj siguran položaj na Nebu pored Oca i došao je na našu zemlju upropašćenu posledicama greha i to ni manje, ni više nego u obličju našeg grešnog tela, što nam sledeći stihovi najbolje potvrđuju:…Bog je, poslavši Svog Sina u obličju grešnog tela, za greh osudio greh u telu…“ (Rimljanima poslanica 8:3 NZ) „Jer On (Isus Hrist) ne uze na Sebe prirodu anđela, već uze na sebe seme Avramovo.“ (Jevrejima poslanica 2:16 NZ) „…kad je (Isus Hrist) po obličju postao čovek, ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na krstu.“ (Filipljanima poslanica 2:8 NZ) Pored navedenih stihova, postoje još mnogi drugi koji nam nedvosmisleno potvrđuju da je Isus Hrist došao na našu zemlju u obličju ljudskog tela.

Verovatno ste primetili da Biblija sve vreme naglašava da je Isus Hrist došao u obličju ljudskog tela, a ne u ljudskom telu, jer su Njegov identitet i rođenje zaista jedinstveni, o čemu nam najbolje govore sledeći stihovi: „A rođenje Isusa Hrista bilo je ovako: Njegova majka Marija bila je verena sa Josifom, ali pre nego što su se venčali, pokaza se da je začela od Svetoga Duha. A njen muž Josif, pošto je bio pravedan čovek, nije hteo da je izvrgne sramoti pa odluči da je tajno napusti. Ali, dok je on još o tome razmišljao, u snu mu se pojavi Gospodnji anđeo i reče: ‘Josife, sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu jer je Ono što je u njoj začeto od Svetoga Duha. Rodiće Sina, a ti ćeš Mu dati ime Isus, jer će On Svoj narod spasti od greha njihovih.“ (Jevanđelje po Mateju 1:18-21 NZ) Kao što možemo videti, Isus Hrist je bio začet od Svetog Duha u ljudskom telu device Marije. Na taj način je preneo Svoj identitet sa Neba kao Božji jedinorođeni Sin, dok je od telesne žene dobio obličje grešnog tela, čime se poistovetio sa nama kao Sin čovečji (Jevanđelje po Mateju 18:11 NZ). Iako trenutno nismo u mogućnosti da shvatimo natprirodni mehanizam pomoću koga je Isus Hrist došao na našu zemlju, za nas je najvažnije da je ovim činom uspeo da se kvalifikuje za našeg drugog Zastupnika.

Potrebno je napomenuti da je Isus Hrist svojevoljno pristao da se žrtvuje za sve nas, što nam sledeći stih najbolje potvrđuje: „Zato Me (Isusa Hrista) Otac i voli, jer Ja polažem Svoj život da bih ga opet primio. Niko Mi ga ne oduzima, nego ga Ja sam od Sebe polažem. Imam vlast da ga položim i imam vlast da ga opet primim. Takvo sam uputstvo primio od Svog Oca.“ (Jevanđelje po Jovanu 10:17,18 NZ) Upravo tako, On je jedino zbog nas pristao da bude rođen u obličju našeg grešnog tela, na teritoriji koja trenutno pripada Njegovom najvećem neprijatelju Sotoni kako bi nas spasio za čitavu večnost.

Verujem da niko od nas ne može ni da zamisli koliko je tako nešto bilo ponižavajuće za Njega, jer smo toliko duhovno i telesno degradirali da bi i za prvog čoveka, Adama, bilo poniženje da se rodi u našem degradiranom telu. Zbog takvog našeg jadnog stanja dosta ljudi veruje da smo nastali od majmuna. Međutim, Isus Hrist je imao toliku ljubav prema nama da je odlučio da postane čovek. Takođe, i Njegov Otac je imao ogromnu ljubav prema nama čim je odlučio da nam da Svog jedinorođenog Sina. Ali, šta su Njih dvojica uopšte mogli da vole? Već smo videli da u nama nema ničeg dobrog i da nas naša sebična priroda neprestano svađa sa Njima. Toliko smo zastranili da ih sve više ljudi spominje čak i u svojim psovkama, dok se mnogo osoba usuđuje da se ruga i Njihovom postojanju.

Međutim, želim da vas podsetim da su Otac i Sin po Svojoj prirodi nesebična ljubav i da svakoga od nas vole bez ikakve koristi za Sebe. Njihova ljubav nikada ne prestaje, što je dosta roditelja imalo priliku da oseti na sopstvenoj koži. Verujem da većina nas, ako ne i svi, volimo svoje dete bez obzira na to kakvo je ono. Zbog toga bi bilo jako korisno da kroz naše lične odnose sa decom upoznajemo pravu prirodu nebeskog Oca, jer nam na taj način mnoge stvari mogu postati jasnije.

Što se tiče Isusovog rođenja na zemlji, ono uopšte nije proteklo glatko s obzirom da Sotona vlada ovom zemljom, kome nikada nije bilo u interesu da se rodi naš divni Spasitelj. Zato je upotrebio svu svoju silu da ubije Isusa Hrista odmah na rođenju. Međutim, pre svog pokušaja da Ga ubije, učinio je nešto mnogo bolnije za samog Boga. Potrudio se da svi tadašnji ljudi, koji su danonoćno istraživali Bibliju, potpuno previde činjenicu da im uskoro dolazi Spasitelj. Bog im je kroz Svoje nadahnute proroke, stotinama godina unapred, dao detaljna proročanstva o Svom jedinorođenom Sinu – kojem će plemenu pripadati, u kom će se gradu roditi, kada će se to desiti i tome slično. Dao im je i detaljne opise celokupne Isusove misije na zemlji.

Sve je tadašnjim učenim ljudima, tzv. farisejima i sadukejima, bilo pruženo na dlanu, ali su oni bili previše zaokupljeni sopstvenim naukama zbog čega su uspeli da previde ovakve spasonosne stvari. Ušli su u bespotrebno ropstvo ljudskim pravilima, što se i danas može videti kod mnogih hrišćana. Stalno su raspravljali o sporednim detaljima zbog čega su propustili jedinstvenu priliku da prepoznaju Onoga o kome je celo Sveto pismo govorilo. Iako su znali napamet sve biblijske stihove, njihovo znanje im ništa nije koristilo. Nedostajalo im je lično iskustvo sa Bogom o čemu smo govorili još na početku knjige. Iako su znali sve informacije o Njemu, ipak su propustili priliku da se lično upoznaju sa Njim. Izgovarali su duge molitve sa unapred naučenim rečima koje im ništa nisu koristile, jer su potpuno prevideli da svoje srce predaju Bogu. Svojim ponašanjem su Mu neprestano pokazivali da im Spasitelj uopšte nije ni potreban, jer su se konstantno uzdali u svoja „pravedna“ dela.

Upravo iz navedenih razloga, Bog je imao pune ruke posla da sačuva Svog jedinorođenog Sina u životu dok je hodao našom zemljom, jer Mu je delovanje konstantno bilo ograničeno ljudskom slobodnom voljom. Zbog toga je morao neprestano da pronalazi različite pobožne ljude, koji su uspeli da sačuvaju jaku veru u Njega, izgrađenu kroz lični odnos sa Njim, da bi mogao da im poveri tako odgovoran zadatak kao što je bilo staranje o Njegovom jedinorođenom Sinu. Jedino su takvi ljudi mogli da slede Njegovu volju, jer su Mu nesmetano dopuštali da se meša u njihove živote i da uz pomoć njih deluje i na druge ljude. Kao što smo mogli da vidimo, Bog je izabrao devicu Mariju da rodi Njegovog jedinorođenog Sina, koja je i sama morala da poseduje odgovarajuće kvalitete da bi mogao da joj poveri tako odgovoran zadatak.

O Marijinim kvalitetima možemo čitati u sledećim stihovima: „Anđeo joj reče: ‘Sveti Duh doći će na tebe i sila Svevišnjega zaseniće te. Zato će Onaj što se rodi biti svet, i nazvaće se Sin Božji. Evo, i tvoja rođaka Jelisaveta začela je sina u svojoj starosti, i već je u šestom mesecu ona koju zovu nerotkinjom. Jer Bogu ništa što kaže nije nemoguće.’ Tada Marija reče: ‘Evo Gospodnje sluškinje! Neka mi bude po tvojoj reči.’ Zatim je anđeo otišao od nje.“ (Jevanđelje po Luki 1:35-38 NZ) Navedeni stihovi nam jasno otkrivaju puno stvari o njoj. Ona je bila devojka poniznog i skromnog duha koja je posedovala veliko poštovanje prema Bogu i ono što je najbitnije od svega, imala je ogromnu veru u Njega. Iako je bila devica, odmah je poverovala anđelovim rečima da će moći da rodi dete koje je začeto od Svetog Duha. Nije mu postavila nijedno dodatno pitanje kako je tako nešto uopšte moguće, već se pouzdala u Božje obećanje bez bilo kakvog opiranja. Kao što možemo videti, Marija je posedovala kvalitet jednostavnog poverenja u Božju Reč i Njegovo vođstvo. Na taj način je svakome od nas pružila primer kako treba da se poštuje naš nebeski Otac i kakvu veru treba da imamo, jer je vera ključna stvar za ispunjavanje Božje volje, što nam najbolje potvrđuje sledeći stih. “A bez vere nije moguće ugoditi Bogu.“ (Jevrejima poslanica 11:6 NZ)

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka