Izbor knjiga

Hajdemo da vidimo gde se rodio Isus Hrist, jer nam ta informacija otkriva još jedno poniženje koje je morao da pretrpi zbog nas: „Tako je i Josif krenuo iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u Davidov grad, koji se zove Betlehem, jer je bio iz Davidovog doma i njegove porodice, da se upiše s Marijom, koja se do tada već udala za njega, i bila je u poodmakloj trudnoći. Dok su bili tamo, došlo je vreme da se porodi. I rodila je svog Sina, prvenca, povila Ga i položila u jasle, jer u konačištu nije bilo mesta za njih.“ (Jevanđelje po Luki 2:4-7 NZ) Navedeni stihovi nam jasno pokazuju da je Isus Hrist bio rođen u štali, jer u Betlehemu nije bilo konačišta za njih. Marija Ga je položila u jasle gde se odlagala hrana za stoku i tu je naš divni Spasitelj dočekao Svoje prvo jutro.

Ovi stihovi nam, takođe, otkrivaju da su Josif i Marija bili skromni i siromašni ljudi, koji nisu bili ugledni i cenjeni u svom rodnom mestu. Na taj način nam je Bog poručio sledeću važnu stvar: Ne bi trebalo da posmatramo ljude kroz njihov ugled, status, zvanje, titulu, bogatstvo, položaj ili spoljašnju lepotu, već bi trebalo da pažljivo posmatramo šta im je u srcu, kao što nam sledeći stihovi potvrđuju: „Ali Gospod reče Samuelu: ‘Ne gledaj na njegovu spoljašnjost niti na njegov visoki stas, jer sam ga odbacio. Bog ne gleda na ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Gospod gleda ono što je u srcu.“ (1. knjiga Samuelova 16:7SZ) Sigurno smo i sami imali priliku da se uverimo u ove Božje reči, jer nečija spoljašnjost zaista ume i da prevari, dok unutrašnjost nikada.

Hajdemo sada da vidimo šta se dalje dešavalo sa Isusom Hristom nakon Njegovog rođenja. Kao što smo već spomenuli, Sotona je ubrzo nakon Njegovog rođenja naveo tadašnjeg judejskog kralja, Iroda, da Ga ubije, kao što nam sledeći stih pokazuje: „Kad je video da su ga mudraci prevarili, Irod se veoma razbesne pa naredi da se u Betlehemu i okolini pobiju sva muška deca od dve godine i mlađa, prema vremenu koje je saznao od mudraca.“ (Jevanđelje po Mateju 2:16 NZ) Međutim, Bog je na vreme sklonio Svog jedinorođenog Sina iz Betlehema u Egipat kako bi Mu spasio život, o čemu nam najbolje govore sledeći stihovi: „Kad su oni otišli, Josifu se u snu pojavi Gospodnji anđeo i reče mu: ‘Spremi se, uzmi Dete i Njegovu majku i beži u Egipat. Onde ostani dok ti ne kažem jer će Irod tražiti Dete da Ga ubije.’ I Josif se spremi pa noću uze Dete i Njegovu majku i krenu u Egipat, gde ostade sve do Irodove smrti...“ (Jevanđelje po Mateju 2:13-15 NZ)

Navedeni stihovi nam ponovo pokazuju koliko je važno da čovek poseduje jaku veru u Boga, jer da je Josif u bilo kom trenutku posumnjao u Božje reči, ne bi uspeo da sačuva našeg Spasitelja u životu. Međutim, on je, kao i njegova žena Marija, imao potpuno pouzdanje u Boga, zbog čega je baš njemu pripala čast da odgaji Božjeg jedinorođenog Sina. „Kad je Irod umro, u Egiptu se Josifu u snu pojavi Gospodnji anđeo i reče: ‘Spremi se, uzmi Dete i Njegovu majku pa pođi u zemlju Izraelovu jer su umrli oni koji su Detetu hteli da oduzmu život.’ I Josif se spremi, uze Dete i Njegovu majku, i ode u zemlju Izraelovu.“ (Jevanđelje po Mateju 2:19-21 NZ) Kao što možemo videti, Bog je preko Svojih vernih anđela i ljudi sve vreme brinuo o Svom jedinorođenom Sinu, dok je „dete raslo i jačalo u Duhu, ispunjavajući se mudrošću i blagodat Božja je bila na Njemu“ (Jevanđelje po Luki 2:40 NZ).

Možda niste znali, ali Isus Hrist je tek oko svoje 30. godine započeo Svoju službu spasavanja ljudi, što nam sledeći stih najbolje potvrđuje: „Kad je Isus započeo sa Svojom službom, imao je oko trideset godina“ (Jevanđelje po Luki 3:23 NZ) Sve do tada, On je duhovno sazrevao za ispunjavanje tako odgovornog zadatka, čime nam je pružio važnu pouku da moramo biti istrajni i strpljivi. Pre započinjanja Svoje službe, Isus Hrist je bio kršten simboličnim uronjavanjem u vodu i tada je zvanično otpočela Njegova spasonosna misija. Hajdemo da vidimo šta se tada desilo: „Kad se krstio, Isus odmah izađe iz vode, a nebesa se otvoriše i On ugleda Božjeg Duha kako silazi kao golub i spušta se na Njega. A glas sa neba reče: ‘Ovo je Moj ljubljeni Sin, koji je po Mojoj volji!’“ (Jevanđelje po Mateju 3:16,17 NZ)

Nakon ovog čudesnog događaja, Isusa Hrista je čekalo neizbežno kušanje od strane Sotone. Đavo Ga je kušao na sličan način kao što je kušao i samu Evu u edenskom vrtu, jer je morao da savlada sva moguća iskušenja kako bi nas konačno izbavio iz greha: „Jer naš Prvosveštenik (Isus Hrist) je Neko ko ne samo što može da saoseća s nama u našim slabostima, nego je i poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio.“ (Jevrejima poslanica 4:15 NZ) Sledeći stihovi nam jasno pokazuju kako je podmukao Đavo kušao Isusa Hrista: „Onda Duh odvede Isusa u pustinju da Ga Đavo iskuša. Pošto je postio četrdeset dana i noći, najzad ogladne. A Kušač Mu priđe i reče: ‘Ako si Sin Božiji, reci da ovo kamenje postane hleb.’‘Zapisano je:’, odgovori mu Isus, ‘Čovek ne živi samo od hleba, nego i od svake objave koja izlazi iz Božjih usta.’ Onda Ga Đavo povede u Sveti grad (Jerusalim), postavi Ga na vrh Hrama pa Mu reče: ‘Ako si Sin Božiji, baci se dole. Jer, zapisano je: Narediće Svojim anđelima za Tebe, i oni će Te nositi na rukama da nogom ne zapneš za kamen.’‘I ovo je zapisano:’, odgovori mu Isus, ‘Ne iskušavaj Gospoda Boga svoga.’ Zatim Ga Đavo povede na veoma visoku goru i pokaza Mu sva carstva sveta i njihov sjaj pa Mu reče: ‘Sve ću Ti ovo dati ako padneš ničice i pokloniš mi se.’ A Isus mu reče: ‘Odlazi, Sotono! Jer, zapisano je: Klanjaj se Gospodu, svome Bogu, i Njemu jedinom služi.’ Tada Ga Đavo ostavi, a anđeli priđoše pa su Mu služili.“ (Jevanđelje po Mateju 4:1-11 NZ)

Kao što možemo videti, Sotona se zaista poslužio istom taktikom koju je koristio i za kušanje Eve. Prvo je želeo da natera Isusa Hrista da posumnja u Boga Oca, kao što je to učinila Eva, zbog čega mu se stalno obraćao sledećim rečima: „Ako si Sin Božji.“ Da je Isus Hrist ijednog trenutka posumnjao u Božje osvedočenje da je Njegov ljubljeni Sin, počinio bi isti greh kao što je to učinila i Eva i tada bi zauvek bio razdvojen od Njega. Zatim Mu je Sotona mamio čula na sličan način kao što je mamio i samu Evu. Međutim, Isus Hrist nije dopustio da se razviju u njemu nikakve sebične želje poput nje, zbog čega je uspeo da se odupre njegovim iskušenjima. Takođe, On se sve vreme branio uz pomoć Božje pisane reči, čime nam je dodatno potvrdio da je u Bogu i Njegovoj pisanoj reči jedina ljudska zaštita.

Ako ste možda zabrinuti zbog Sotoninih iskušenja, koja nikoga od nas neće moći da zaobiđu čim nisu zaobišla ni samog Isusa Hrista, želim da vam pokažem sledeće utešne reči: „Ali Bog je veran, i neće dozvoliti da budete iskušani više nego što možete podneti, nego će stvoriti izlaz kad dođe iskušenje, da možete izdržati.“ (1. poslanica Korinćanima 10:13 NZ) Upravo tako, Bog nam je obećao izlaz iz svih Sotoninih iskušenja. Samo je potrebno da se čvrsto pouzdamo u Njegove reči i obećanja kako bismo na kraju primili nagradu, odnosno večni život, što nam sledeći stih najbolje potvrđuje: „Srećan je čovek koji istraje u kušnji, jer kad bude prokušan, primiće nagradu – život koji je Gospod obećao onima koji Ga vole.“ (Jakovljeva poslanica 1:12 NZ)

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka