Izbor knjiga

U prethodnom poglavlju smo videli da će Bog večno prebivati među spasenim ljudima. Međutim, to nije sve, jer Njegovo carstvo može prebivati čak i danas u nama, kao što nam sledeći stihovi potvrđuju: „Kad su ga (Isusa Hrista) fariseji pitali kada će doći Božje kraljevstvo, On im je odgovorio: ‘Božje kraljevstvo ne dolazi tako da se može videti; niti će se kazati: Evo, ovde je! ili Onde je! Jer Božje kraljevstvo je u vama.’“ (Jevanđelje po Luki 17:20,21 NZ) Dok nam sledeći stihovi jasno pokazuju da naše telo može predstavljati Božji hram u kome će Otac i Sin prebivati Svojim Duhom: „Zar ne znate da ste vi Božji hram i da Božji Duh prebiva u vama? Ako neko uništi Božji hram, Bog će uništiti njega. Jer Božji hram je svet, a taj hram ste vi.“ (1. poslanica Korinćanima 3:16,17 NZ) „Zar ne znate da je vaše telo hram Svetog Duha, koji je u vama, koji imate od Boga, i da niste svoji? Jer ste skupo kupljeni. Zato proslavite Boga u svojim telima, i u duhu vašem što je Božje.“ (1. poslanica Korinćanima 6:19,20 NZ) „Jer vi ste hram živog Boga, kao što je Bog rekao: ‘Useliću se u njih, i hodiću među njima, i biću Njihov Bog, a oni će biti Moj narod.’“ (2. poslanica Korinćanima 6:16 NZ)

Na taj način svi bi bili kršteni Njihovim Duhom, kao što nam sledeći stih potvrđuje: „Zaista, jednim Duhom svi smo kršteni da budemo jedno telo – bili Judejci ili Grci, bili robovi ili slobodni – i svi smo jednim Duhom napojeni.“ (1. poslanica Korinćanima 12:13 NZ) A taj Duh bi nam bio najveća garancija da ćemo zaista biti uskrsnuti u večni život, kao što nam sledeći stihovi potvrđuju: „On (Bog) je i stavio Svoj pečat na nas i u srca nam je dao Duh kao zalog za ono što će doći.“ (2. poslanica Korinćanima 1:22 NZ) „A ako Duh Onoga (Boga) koji je Isusa podigao iz mrtvih prebiva u vama, Onaj koji je Hrista Isusa podigao iz mrtvih oživeće i vaša smrtna tela Svojim Duhom koji prebiva u vama.“ (Rimljanima poslanica 8:11 NZ) Time smo ponovo došli do istog zaključka da bez novorođenja nema ni Božjeg kraljevstva, kao što je i sam Isus Hrist rekao: „Zaista, zaista, kažem ti, ako se neko ne rodi od vode i od Duha, ne može ući u Božje kraljevstvo.“ (Jevanđelje po Jovanu 3:5 NZ)

Nakon svega što smo otkrili, konačno možemo imenovati prazninu sa kojom se svako od nas rađa. Svakome od nas nedostaje povezanost sa Bogom kroz veru – Božji Duh, što se nikada ne može nadoknaditi svetovnim, odnosno ovozemaljskim stvarima. S obzirom da niko od nas ne poznaje ovu činjenicu, svi se uzaludno trudimo da popunimo našu prazninu na potpuno pogrešan način – ili se odajemo porocima i čulnim zadovoljstvima ili težimo materijalnim stvarima ili se trudimo da uzdignemo svoj ego ili se fanatično posvećujemo nekoj naučnoj oblasti ili je nešto drugo u pitanju. Ako u svim našim pokušajima ne dozvolimo Bogu da nas osvedoči u istinu, i dalje ćemo biti prazni i neispunjeni, ali ako u svom tom besmislu prepoznamo i priznamo jedini pravi Smisao, to će nas ispuniti neverovatnom silom, silom Božjeg Duha. Ona će nas menjati na bolje i isceliće nas od svih udarca koje smo u životu zadobili.

Više nam neće biti važno kakvi smo bili ranije i šta smo radili u prošlosti, jer ćemo stari život izgubiti, a novi ćemo dobiti i što je najvažnije od svega – ni Bog se neće sećati našeg pređašnjeg života, kada budu bila ispunjena sva Njegova obećanja na nama, kao što nam sledeći stihovi potvrđuju: „‘A ovo je savez koji ću sklopiti s Izraelovim domom posle tih dana’, govori Gospod. ‘Svoj zakon staviću u njih i upisaću Ga u njihova srca. Biću njihov Bog, i oni će biti Moj narod. Neće više prijatelj prijatelja učiti niti brat brata, govoreći: Upoznajte Gospoda! Jer će Me svi poznavati, od najmanjeg do najvećeg,’ govori Gospod. ‘Oprostiću im njihov prestup i više se neću sećati njihovog greha.’“ (Knjiga proroka Jeremije 31:33,34 SZ) „Tako i David govori o sreći čoveka kome Bog zaračunava pravednost nezavisno od njegovih dela: ’Srećni su oni kojima su bezakona dela oproštena i kojima su gresi pokriveni. Srećan je čovek kome Gospod ne uračunava greh.’“ (Rimljanima poslanica 4:6-8 NZ)

Od tog trenutka Bog će na nas gledati kao da Mu nikada nismo ni sagrešili, jer će svako od nas imati Hristov život u sebi. Kao što smo do sad mogli da vidimo, to je život koji uvek želi Božje prisustvo, koji svakog trenutka sprovodi Očevu volju u delo i koji stalno čini Njegova nesebična dela. Takav život već od trenutka novorođenja može da manifestuje ljubav, pravdu, istinu, dobrotu, blagost, trpljenje, milost, samosavlađivanje i ostale Božje osobine. Dok savršenstvo u hrišćanskom životu zapravo predstavlja život bez ikakvog ispoljavanja greha, kao što nam sledeći stih potvrđuje: „Ko je god rođen od Boga, ne čini greh, jer Božje seme ostaje u njemu, i on ne može da čini greh, jer je rođen od Boga.“ (1. Jovanova poslanica 3:9 NZ)

Na ovom mestu potrebno je napomenuti da dostizanje takvog savršenog života predstavlja proces, čije blagoslove možemo već sada iskusiti u veri, a koji svoje konačno ispunjenje može imati tek kada Bog bude realizovao sva Svoja obećanja na nama ako Mu se budemo u potpunosti pokorili. A do momenta potpunog pokoravanja u poslušnosti, Bog nam je ostavio mogućnost pronalaženja utehe u Njegovom jedinorođenom Sinu ako Mu bilo ko od nas bude nenamerno sagrešio, kao što nam sledeći stih potvrđuje: „Ali ako neko i počini greh, kod Oca imamo zastupnika – Isusa Hrista, pravednika.“ (1. Jovanova poslanica 2:1 NZ) Ali, „ako namerno grešimo nakon što smo primili spoznaju istine, ne preostaje više žrtve za grehe, već strašno očekivanje suda i plameni gnev koji će proždreti protivnike.“ (Jevrejima poslanica 10:26,27 NZ)

S obzirom da većina novorođenih hrišćana ovaj proces ume da previdi, Sotona je ponovo našao način da im zagorčava život. Za njih je smislio mnoštvo prefinjenih zabluda, pomoću kojih ih navodi da imaju nerealna očekivanja od sebe ili različite duhovne zablude. Svi bi oni želeli da, ubrzo nakon obraćenja i duhovnog začeća, čine Isusova dela o kojima su čitali u Novom zavetu. Takođe, svi bi oni želeli da nikada više u svom životu ne sagreše. Međutim, svako od njih zaboravlja jednu veoma važnu stvar – svaki život mora da krene ispočetka, što bi značilo da svako od njih počinje novi život kao novorođena beba u duhovnom smislu. Da bi uopšte mogli da ispune svoja početnička očekivanja, potrebno je da svaka novorođena osoba prođe izvesni period duhovnog odrastanja i sazrevanja.

Čak je i naš Spasitelj došao na ovaj svet kao novorođena beba i morao je da prođe izvesni period rasta i jačanja u veri i poslušnosti da bi uopšte mogao da okonča Svoju misiju spasavanja ljudi, o čemu nam najbolje svedoče sledeći stihovi: „Iako je (Isus Hrist) bio Sin Božji, iz onoga što je pretrpeo naučio se poslušnosti. I savršivši se, postao je svima koji su Mu poslušni uzrok večnog spasenja.“ (Jevrejima poslanica 5:8,9 NZ) Na taj način svaka novoobraćena osoba treba da umire iz dana u dan svojoj telesnoj, sebičnoj priroda i da jača u duhovnom smislu, kao što nam sledeći stihovi potvrđuju: „Zato ne posustajemo. Naprotiv, ako se naš spoljašnji čovek i raspada, onaj unutrašnji se obnavlja iz dana u dan.“ (2. Korinćanima poslanica 4:16 NZ) „Jer ako po telu živite, umrećete, ali ako Duhom telesne postupke morite, živećete.“ (Rimljanima poslanica 8:13 NZ)

Nažalost, većina osoba koje su mlade u veri žele da ubrzaju ovaj proces umiranja sebi i rasta u Isusu Hristu, zbog čega često umeju da zaborave da su većinski deo svog pređašnjeg života provele u grehu, živeći po svojim sebičnim željama. Na taj način uspele su da usvoje mnoštvo sebičnih navika, a ujedno su formirale i pregršt pogrešnih sistema vrednovanja. U njihovom mozgu je uskladišteno mnoštvo štetnih i beskorisnih informacija, koje im, takođe, odmažu u njihovom duhovnom sazrevanju. S obzirom da njihov mozak pamti sve ono što su gledali, slušali, osetili, doživeli, pomislili i uradili, neophodno je da prođe izvesno vreme kako bi sve njihove karakterne crte bile preoblikovane po Božjem obličju. U tome im jedino može pomoći svakodnevno bavljenje Bogom i Njegovim jedinorođenim Sinom, jer se jedino na taj način mogu preobraziti u Njihovo obličje, kao što nam i sama Biblija poručuje: „Pri tom uprimo pogled u Začetnika i Usavršitelja naše vere, Isusa.“ (Jevrejima poslanica 12:13 NZ)

Sveto pismo je svakom čoveku dato na dar, upravo zbog toga, kako bi svako od nas mogao da upozna svog ličnog Spasitelja, Isusa Hrista, jer „ovo je život večni: da upoznaju Tebe, jedinog istinitog Boga, i Isusa Hrista koga si poslao“ (Jevanđelje po Jovanu 17:3 NZ). Sa istim ciljem napisana je i ova knjiga kako bi svako od nas bio privučen Njihovom nesebičnom ljubavlju. Ona će nas vremenom menjati na bolje ako budemo svakodnevno razmišljali o Očevoj i Sinovljevoj nesebičnoj žrtvi, jer kad god nam misli budu okupirane Njima, tada neće biti nikakvog prostora za grešenje. To je još jedan razlog zašto je Bog poslao Svog jedinorođenog Sina na našu zemlju, kako bi svakome od nas pružio primer da je život bez greha i te kako moguć.

Možda će neko od vas sada reći da je Isus Hrist bio Božji Sin i da je sigurno imao neke prednosti u odnosu na nas. Međutim, Biblija je i više nego jasna – Isus Hrist „je u svemu morao da postane poput svoje braće (nas)“ (Jevrejima poslanica 2:17 NZ), „a pošto su ta deca sudionici tela i krvi, tako i On sam uze udela u tome“ (Jevrejima poslanica 2:14 NZ), „jer On ne uze na sebe priorodu anđela, već uze na sebe seme Avramovo“ (Jevrejima poslanica 2:16 NZ). Na taj način nije imao nikakve prednosti u odnosu na nas, „već je i sam trpeo kad je bio iskušavan“ (Jevrejima poslanica 2:18 NZ), a „iz onoga što je pretrpeo naučio se poslušnosti. I savršivši se, postao je svima koji su Mu poslušni uzrok večnog spasenja.“ (Jevrejima poslanica 5:8,9 NZ)

Kao što možemo videti, Isus Hrist je jedino Svojom poslušnošću i poniznošću nadvladao sva moguća iskušenja, kao što nam sledeći stih potvrđuje: „Jer naš Prvosveštenik je neko ko ne samo što može da saoseća s nama u našim slabostima, nego je i poput nas iskušan u svemu, ali nije zgrešio.“ (Jevrejima poslanica 4:15 NZ) Takođe, On je u svakom trenutku zavisio od Svog Oca, kao što smo dosad više puta mogli da vidimo, zbog čega i nama savetuje sledeće: „Ostanite u Meni i Ja ću u vama. Kao što loza ne može sama od sebe da donese plod ako ne ostane na čokotu, isto tako ne možete ni vi ako ne ostanete u Meni. Ja sam čokot, a vi ste loze. Ko bude u Meni i Ja u njemu, on donosi mnogo ploda, jer bez Mene ne možete činiti ništa.“ (Jevanđelje po Jovanu 15:4,5 NZ) To je zapravo jedini način da „budemo savršeni kao što je naš nebeski Otac savršen“ (Jevanđelje po Mateju 5:48 NZ).

S obzirom da „Đavo, ide unaokolo kao ričući lav i traži koga da proždere“ (1. Petrova poslanica 5:8 NZ), neiskusne osobe u veri predstavljaju njegovu glavnu metu. On ih lukavo navodi da gledaju na sebe i druge, umesto da neprestano gledaju na Oca i Sina, jer tada kreću ljudska upoređivanja, prebacivanja, kritikovanja, optuživanja, precenjivanja ili potcenjivanja, ogovaranja i tome slično. Na taj način nesvesno dolazi do uzdizanja sopstvene ličnosti uz neprestano potcenjivanje drugih. Međutim, Biblija je i više nego jasna: „Dakle, ko misli da stoji, neka pazi da ne padne.“ (1. poslanica Korinćanima 10:12 NZ) Da stvar bude još gora, većina tih osoba vrlo brzo kreće sa oponašanjem Hristovih dela, ali u svojoj sili, radi samodokazivanja i sticanja psihološke sigurnosti spasenja. Uglavnom se svako od njih trudi da bude što ljubazniji, finiji, kulturniji i strpljiviji u odnosu sa drugim ljudima, a neko od njih preduzima i neke ekstremnije korake – u svojoj sili kreće da propoveda radosnu vest o Isusu Hristu ili da drži različita duhovna predavanja ili da piše duhovne članke i knjige ili da daje novac u humanitarne svrhe ili da leči ljude na Hristov način ili je nešto drugo u pitanju.

Međutim, Biblija je i više nego jasno: „I kad bih razdao sav svoj imetak da bih nahranio druge i kad bih smrti predao svoje telo, da bih se hvalio, a ljubavi ne bih imao, ništa mi ne bi koristilo.“ (1. poslanica Korinćanima 13:3 NZ) Upravo tako, sve što se čini iz pogrešnih pobuda ništa ne vredi u Božjim očima. Nažalost, većina tih osoba često nije ni svesna svog licemernog ponašanja, kao što ga nisu bili ni svesni sami fariseji. Zato će se na mnogima od njih ispuniti sledeće Isusove reči: „Neće svaki koji Mi govori: Gospode, Gospode, ući u Kraljevstvo nebesko, nego onaj koji izvršava volju Moga Oca, koji je na nebesima. Mnogi će mi onoga Dana reći: Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u Tvoje ime? Zar nismo isterivali demone u Tvoje ime? I zar nismo u Tvoje ime činili mnoga čuda?’ Tada ću im otvoreno objaviti: Nikad vas nisam poznavao. Odlazite od Mene, vi koji činite bezakonje!’“ (Jevanđelje po Mateju 7:21-23 NZ)

Zar ovo nije najtragičniji ishod koji može doživeti svaka verujuća osoba, ali i svako od nas? Sa jedne strane možemo biti sasvim ubeđeni da radimo na strani Boga, dok sa druge strane možemo potpuno propustiti da izvršavamo Njegovu volju. Jedini način za proveravanje naše ne/ispravnosti pred Bogom je detaljno istraživanje Njegove reči, jer jedino ona sadrži objektivnu istinu, koja mora imati prioritet nad našim subjektivnim iskustvima i mišljenjima. Na taj način sam i došla do zaključka da Bog uopšte ni ne očekuje od tek novoobraćenih osoba da čine Njegova dela, kao što ni mi ne očekujemo od tek rođene bebe da ume da priča ili da radi bilo koju drugu stvar koju odrasle osobe čine. On je svestan činjenice da svaka novoobraćena osoba treba prvo da sazri da bi donosila dobre rodove, dok nam sledeća Isusova molitva, upućena Njegovom Ocu, daje najprecizniji odgovor šta im je neophodno da bi sazreli: „Ne molim samo za njih nego i za one koji poveruju u Mene posredstvom njihove reči, da svi jedno budu, kao ti, Oče, što si u Meni i Ja u Tebi; da i oni u Nama jedno budu, da i svet veruje da si Me Ti poslao.“ (Jevanđelje po Jovanu 17:20,21 NZ)

Upravo tako, svaka osoba koja bude poverovala u Isusa Hrista trebalo bi da ostane u Njemu kako bi mogla da donosi obilje rodova, jer „ko bude u Meni (Isusu Hristu) i Ja u njemu, on donosi mnogo ploda, jer bez Mene ne možete činiti ništa.“ (Jevanđelje po Jovanu 15:4,5 NZ) Na taj način vremenom će prestati da greši, jer „koji god u Njemu (Isusu Hristu) stoji ne greši“ (1. Jovanova poslanica 3:6 NZ). Preciznije rečeno, sve bi one trebale da žive po Duhu kako bi potpuno prekinule sa starim načinom života: „Jer oni koji žive po telu razmišljaju o onome što je svojstveno telu, a oni koji žive po Duhu o onome što je svojstveno Duhu. Jer ishod upravljanja po telu je smrt, a ishod upravljanja po Duhu život i mir.“ (Rimljanima poslanica 8:5,6 NZ) Zbog toga je veoma bitno da se svakodnevno bavimo Hristovim životom, jer se svaki čovek spontano preobražava u ono što mu je svakog dana pred očima i/ili u mislima. Tek tada ćemo moći da činimo Hristova dela, pa i veća dela od Njegovih, što nam i sam Isus Hrist potvrđuje: „Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje Mene, činiće dela kakva i Ja činim. Činiće i veća dela od ovih…“ (Jevanđelje po Jovanu 14:12 NZ)

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

1 odgovor na Fokusirajmo se na dobro (32)

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka