Izbor knjiga

U prethodnom poglavlju smo videli da je novorođenje samo početna tačka u hrišćanskom životu. Ono je tu da nam promeni pravac života i da nas podstakne na razmišljanje „o onome što je svojstveno Duhu“ (Rimljanima poslanica 8:5 NZ). Tek tada počinje mukotrpni proces preobražavanja u Božje obličje, zbog čega nam Isus Hrist poručuje sledeće:Ako te, dakle, tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i baci jer je bolje da ti propadne jedan deo tela nego da ti celo telo bude bačeno u gehenu (koja simbolično predstavlja drugu smrt). I ako te tvoja desna ruka sablažnjava, odseci je i baci jer je bolje da ti propadne jedan deo tela nego da ti se celo telo baci u grehenu.“ (Jevanđelje po Mateju 5:29,30 NZ) Navedeni stihovi nam zapravo opisuju mukotrpni proces ostavljanja naših greha, koje Isus Hrist upoređuje sa kopanjem našeg oka ili odsecanjem naše ruke. Možda ste iznenađeni ovako grubim opisom, ali ostavljanje naših ljubljenih greha ima jednaku težinu kao fizičko odstranjivanje naših delova tela.

Toliko smo srasli sa našim gresima, zbog čega nakon određenog vremena postaju deo našeg karaktera. Nažalost, mnogi od nas nisu ni svesni dokle prodire srž samog greha, jer mnogi od nas sve češće zaboravljaju da smo, pored telesnih, i duhovna bića. Evo jednog primera u Bibliji koji će nam najbolje približiti dati problem: „Ko god požudno pogleda ženu, već je u svom srcu s njom učinio preljubu.“ (Jevanđelje po Mateju 5:28 NZ) Dakle, ponekad nije ni potrebno učiniti fizički greh, jer na duhovnom planu, takođe, postoji mogućnost sagrešenja. Zbog tog je veoma važno da molimo Boga da nam očisti srce: „Jer, iz srca izviru zle, misli, ubistva, preljube, blud, krađe, krivokletstva i hule. To čoveka čini nečistim…“ (Jevanđelje po Mateju 15:19,20 NZ) Jer, „srce je prevarno iznad svega i smrtno bolesno. Ko može proniknuti u njega? Ja, Gospod, istražujem srce i ispitujem unutrašnje motive, da bih svakome dao prema njihovim putevima, prema plodovima njegovih dela.“ (Knjiga proroka Jeremije 17:9,10 NZ).

Upravo tako, samo je Bog u stanju da dovrši započeto delo u novoobraćenim osobama ako budu ostale u Hristovoj ljubavi, dok nam sledeći stih jasno pokazuje kako se ostaje u Hristovoj ljubavi: „Ako držite Moja (Isusova) uputstva, ostaćete u Mojoj ljubavi, kao što sam Ja održao Očeva uputstva i ostajem u Njegovoj ljubavi.“ (Jevanđelje po Jovanu 15:10 NZ) Jer: „Ako držimo Njegova (Isusova) uputstva, po tome znamo da Ga poznajemo. Onaj ko kaže: ’Ja Ga poznajem’, a ne drži Njegova uputstva, lažljivac je i istina nije u njemu. Ali ko god drži Njegovu reč, u njemu je Božja ljubav zaista stigla do savršenstva. Po tome znamo da smo u Njemu. Onaj ko kaže da stoji u Njemu, dužan je da i sam živi kao što je On živeo.“ (1. Jovanova poslanica 2:3-6 NZ) Kao što možemo videti, ostajanje u Hristovoj ljubavi zapravo predstavlja držanje Njegovih uputstava, gde je svako od nas dužan da živi kao što je i On živeo.

Ako vam hrišćanski život zvuči kao nemoguća misija, hajdemo da obratimo pažnju na Isusove učenike koji su nam svojim životom pokazali da su duhovno novorođenje i posvećen život zaista delotvorni i kod običnih ljudi. Kao što svi odlično znamo, oni su bili mala grupa jednostavnih ljudi koji su imali tu čast da budu najbliži Hristovi učenici. Iako su svakodnevno provodili vreme sa svojim Učiteljem i rasli u spoznaji istine, nikako im nije polazilo za rukom da ispoljavaju Njegov savršeni karakter. Baš naprotiv, često su vodili rasprave koje su otkrivale njihov svetovni duh. To se dešavalo u onim trenucima kada su svoj pogled skretali sa Isusa Hrista na sebe i/ili druge ljude. Iako ih je Isus Hrist svakodnevno poučavao nebeskim istinama, oni su Ga ostavili potpuno samog u najkritičnijem trenutku Njegovog života na zemlji, jer su još uvek imali nerealna očekivanja o svom obećanom Spasitelju. Međutim, kako je vreme prolazilo njihova vera u Njega bivala je sve veća i jača. Svakim danom su se sve više oslanjali na Njega, a sve manje su gledali na sebe i druge i tada su krenule da im se dešavaju neverovatne promene. Vremenom su nesigurni i plašljivi Isusovi učenici postali odvažni i hrabri apostoli.

Posle Isusovog uskrsenja, čemu su i sami bili svedoci, Isusovi učenici su još uvek bili nesigurni i plašljivi, kao što nam sledeći stihovi pokazuju: „Uveče tog istog dana (kada im se Isus Hrist pojavio nakon svog uskrsnuća), na prvi dan od šabata [početak sedmica koje se broje do praznika Pedesetnice], premda su zbog straha od Judejaca vrata bila zaključana tamo gde su se učenici okupili, Isus je došao, stao na sredinu i rekao im: ‘Mir vama!’“ (Jevanđelje po Jovanu 20:19 NZ) Međutim, nakon Isusovog uznesenja oni su pokazivali neverovatnu odvažnost o čemu možemo čitati u sledećim stihovima: „Oni (sveštenički poglavari) su ga (fariseja) poslušali, pa su dozvali apostole (Isusove učenike), išibali ih, naredili im da više ne govore u Isusovo ime i pustili ih da idu. A oni su onda otišli iz Sanedrina, radujući se što su bili dostojni da podnesu sramotu zbog Njegovog (Isusovog) imena.“ (Dela apostolska 5:40,41 NZ) Dok nam sledeći stihovi pokazuju odakle su crpili snagu za to: „A sada, Gospode, obrati pažnju na njihove pretnje, i daj Svojim slugama da i dalje sa svom odvažnošću govore Tvoju reč! Pruži ruku i nek se dogode izlečenja, čuda i znakovi kroz ime Tvog svetog Sina Isusa.“ (Dela apostolska 4:29,30 NZ)

Kao što možemo videti, vera Isusovih učenika sada je bila usmerena na uskrslog Gospoda koji posreduje pred Ocem za njih i koji je garancija njihovog novog, neuporedivo boljeg života: „Jer znamo da će se naša zemaljska kuća, ovaj šator, raspasti i da ćemo imati građevinu koja je od Boga, kuću koja nije načinjena rukama, večnu na nebesima. Jer u ovom telu zaista uzdišemo, i čeznemo da obučemo svoje nebesko telo, da se, kad ga obučemo, ne nađemo goli. Naime, mi koji smo u ovom šatoru uzdišemo opterećeni, jer ne želimo da svučemo ovaj, nego da obučemo drugi, da život proguta ono što je smrtno. A za to nas je pripremio Bog, koji nam je dao Duh kao zalog za ono što će doći.“ (2. Korinćanima poslanica 5:1-5 NZ)

U prethodnim poglavljima smo jasno mogli da vidimo koje su prednosti duhovnog, večnog života u odnosu na zemaljski, prolazni život, zbog čega se postavlja sledeće važno pitanje: Zašto neki ljudi ipak neće želeti da prihvate sve ove predivne stvari koje su nam date na dar, već će umesto toga istrajavati na životu koji vodi u smrt? Kao što smo mogli da vidimo, nijednom čoveku neće predstavljati problem njegova vera, jer nam je ona, takođe, data na dar. Zbog toga ćemo ponovo konsultovati Bibliju kako bi pronašli željeni odgovor.

‘Sejač je izašao da seje seme. Dok je sejao, nešto je semena palo pored puta pa je bilo pogaženo i ptice su ga nebeske pozobale. Drugo je palo na kamenito tlo, ali kad je izniklo, osušilo se, jer nije imalo vlage. A drugo je palo među trnje i trnje je naraslo s njim i ugušilo ga. Drugo je palo na dobru zemlju i kad je izniklo, donelo je stostruki plod.’ Rekavši to povikao je (Isus Hrist): ‘Ko ima uši da sluša, neka sluša!’ Njegovi učenici su Ga pitali šta znači to poređenje. On im je odgovorio: ‘Vama je dato da razumete tajne Božjeg kraljevstva, a ostalima se govori u poređenjima, da gledaju, a ne vide, i da slušaju, a ne razumeju. A poređenje znači ovo: Seme je reč Božja. Ono koje je palo pored puta, to su oni koji čuju, ali zatim dolazi Đavo i uzima reč iz njihovog srca da ne bi verovali i bili spaseni. Ono koje je palo na kamenito tlo, to su oni koji radosno prime reč kad je čuju, ali nemaju korena. Jedno vreme veruju, ali u vreme kušnje otpadnu. Ono koje je palo među trnje, to su oni koji čuju, ali odvučeni brigama, bogatstvom i užicima ovog života, uguše se i ne donesu zreo plod. A ono koje je palo na dobru zemlju, to su oni koji čuju reč čistim i dobrim srcem i zadrže je i ustrajno donose plod.“ (Jevanđelje po Luki 8:5-15 NZ)

Navedeni stihovi nam jasno govore o reakcijama 4 tipa različitih ljudi koji su čuli za Božju reč. Kao što možemo videti, prvi su dozvolili Sotoni da im pomrači um i oduzme im ponuđenu veru i spasenje. Drugi su dozvolili da ih Sotonina iskušenja odvoje od Boga. Treći su dali prednost sebičnom i grešnom životu u odnosu na večni život, dok su četvrti zadržali Božju reč i ustrajno su donosili nesebične plodove. Od nas najviše zavisi šta ćemo raditi sa ovim saznanjima koja smo upravo dobili i kom tipu ljudi ćemo na kraju pripasti.

Za prvu grupu navedenih ljudi Isusova smrt predstavlja ludost, jer im „je bog ovog doba (Sotona) zaslepio nevernički um, da do njih ne prodre svetlost slavne dobre vesti o Hristu, koji je obličje Boga nevidljivog“ (2. poslanica Korinćanima 4:4 NZ), zbog čega svi oni uživaju da se rugaju spasenim ljudima kao što nam sledeći stihovi potvrđuju: „A pre svega znajte ovo: u poslednjim danima pojaviće se rugači, koji će živeti po svojim željama, i govoriće: Gde je taj Njegov (Isusov) obećani dolazak? Otkada su naši praočevi pomrli, sve stoji kao što je bilo od početka stvaranja. Jer namerno neće da znaju da su Božijom reči nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode, kojom je tadašnji svet bio uništen kad je bio potopljen vodom. A tom istom rečju sadašnja nebesa i zemlja sačuvani su za vatru i čuvaju se do dana suda i uništenja bezbožnika.“ (2. Petrova poslanica 3:3-7 NZ)

Dok će druga grupa ljudi otpasti od svoje vere zbog sopstvene neistrajnosti, zbog čega nam Isus Hrist savetuje sledeće: „Ko od vas, kad želi da gradi kulu, najpre ne sedne i proračuna trošak da vidi da li ima čime da je dovrši? Inače bi se moglo desiti da postavi temelj, a ne može da dovrši gradnju, pa bi mu se svi koji to vide počeli rugati: Ovaj čovek je počeo da gradi, a ne može da dovrši.“ (Jevanđelje po Luki 14:28-30 NZ) Upravo zbog toga svako od nas bi trebalo dobro da razmisli da li želi da započne novi život po Duhu ili mu je draže da nastavi po starom, jer je najgora stvar koja može da zadesi svakoga od nas da se s novog vratimo na staro, kao što nam sledeći stih potvrđuje: „Zaista, ako se, nakon što su upoznali Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista i tako umakli prljavštinama sveta, ponovo u sve to upuste i to ih savlada, onda im je ovo poslednje stanje gore od prvog.“ (2. Petrova poslanica 2:20 NZ) U treću grupu ljudi spadaju svi oni koji dobiti grešnog i sebičnog života stavljaju ispred novog Hristovog života, jer: „Niko ne može da služi dvojici gospodara. Jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti; ili će jednome biti privržen, a drugoga prezirati.“ (Jevanđelje po Mateju 6:24 NZ)

Na kraju nam ostaje četvrta grupa ljudi u koju bih iskreno želela da se nađemo svi mi. To su oni koji svakog dana istrajavaju u svojoj veri, zbog čega se neprekidno preobražavaju u Hristovo obličje. Zato nam je i jedan od apostola savetovao sledeće: „Svucite staru ličnost i njena dela, i obucite novu ličnost, koja se obnavlja u spoznaji prema obličju Onoga (Boga) koji ju je stvorio.“ (Kološanima poslanica 3:9,10 NZ) Ako ste zainteresovani za ovakav način života, poslušajte sledeće reči: „I Duh (Očev i Sinovljev) i nevesta (sve novorođene osobe) govore: ‘Dođi!’ I ko god čuje, neka kaže: ‘Dođi!’ I ko je god žedan, neka dođe! Ko god želi, neka uzme vodu života besplatno!“ (Otkrivenje 22:17 NZ)

Upravo tako, Otac i Sin nas pozivaju sa Svojom novorođenom decom da uzmemo besplatnu vodu života, dok nam sledeći stihovi otkrivaju o kakvoj vodi se zapravo radi: „Poslednjeg i najvažnijeg dana praznika, Isus je ustao i povikao: ‘Ako je neko žedan, neka dođe k Meni i pije! Ko bude verovao u Mene, kao što je rečeno u Pismu, iz njegovog tela poteći će reke žive vode.’ A rekao je to za Duh koji je trebalo da prime oni koji veruju u Njega.“ (Jevanđelje po Jovanu 7:37-39 NZ) Na taj način svako od nas je pozvan da primi Njihov Duh još danas i da istraje u veri i poslušnosti sve do kraja, kao što nam sledeći stihovi potvrđuju: „Danas, ako čujete Njegov (Božji) glas, nemojte da vam srce otvrdne u ogorčenju Pazite, braćo, da neko od vas ne odstupi od živog Boga, pa da se u njemu ne razvije zlo srce koje nema vere. Nego podstičite jedni druge svaki dan, dok još traje to ‘danas’, da ne bi neko od vas otvrdnuo zbog zavodljivosti greha. Jer udeo u Hristu imaćemo samo ako pouzdanje koje smo imali u početku sačuvamo do kraja…“ (Jevrejima poslanica 3:7,8,12-14 NZ)

Preciznije rečeno, kada verom budemo prihvatili Božji neizmerni dar spasenja i kada vremenom budemo naučili da živimo po veri, koja se u potpunosti oslanja na Boga i sva Njegova obećanja, tek tada će svi naši problemi izgubiti silu koju imaju u grehu, jer „sve zajedno na dobro ide onima koji vole Boga, onima koji su pozvani po Njegovoj nameri“ (Rimljanima poslanica 8:28 NZ) i „svi se mi preobražavamo u isto [Hristovo] obličje, iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.“ (2. Korinćanima 3:18 NZ) „Ponizite se, stoga, pod moćnu Božju ruku, da bi vas uzvisio kad bude vreme, i sve svoje brige bacite na Njega, jer se On brine za vas.“ (1. Petrova poslanica 5:6,7 NZ)

Jelena Grubović

Print Friendly, PDF & Email

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka