Izbor knjiga

Kako trinitarci tvrde da je Sveti Duh Bog?

Doktrina o trojstvu uči da je Otac Bog, Isus je Bog i Sveti Duh je Bog pa ipak ne postoje tri boga već jedan Bog. Kad su se prvi put suočili sa izazovom da dokažu da je Sveti Duh Bog, trinitarci su morali pronaći nešto u Svetom Pismu da podrže ovo pogrešno vjerovanje. Evo najboljeg što su mogli naći. „A Petar je rekao: ‘Ananija, zašto te je Sotona naveo da slažeš Svetom Duhu i potajno zadržiš dio novca dobijenog od prodaje zemlje? Zar nije ona bila tvoja i prije nego što si je prodao? A kad si je prodao, zar nijesi mogao s tim novcem raditi šta si htio? Zašto si u svom srcu naumio učiniti tako nešto? Nijesi slagao ljudima, već Bogu.’“ (Djela 5:3,4) Pošto u 3. stihu stoji da je Ananija slagao Svetom Duhu, a 4. stih kaže da nije slagao čovjeku već Bogu, to navodno podržava tvrdnju da je Sveti Duh Bog. Ali ova egzegeza je logika crvenog vatrogasnog vozila. To jest, vatrogasno vozilo je crveno, moj auto je crven, stoga je moj auto vatrogasno vozilo.

Petar kaže da je laganje Duhu Božjem laganje samom Bogu zato što je to Njegov Duh. Duh ima svog sopstvenika, kao što smo prethodno jasno vidjeli. Dakle, ako lažete Svetom Duhu, vi ste lagali Bogu, ne nekom drugom! Božji duh je otkrio Petru da je Ananija lagao tako da tu nije bila u pitanju „obična“ laž čovjeka čovjeku već laganje Bogu jer je sam Bog preko svog Duha razotkrio laž, što Petar sam po sebi ne bi mogao, makar ne odmah. Kao što je Pavle kazao: „niko ne zna misli Božje osim Duha Božjeg.“ (1. Korinćanima 2:11)

Ananije je lagao Božjem Duhu koji je bio u Petru, što je isto kao i laganje samom Svemogućem Bogu jer je to Njegov Duh. Dakle, da li Djela 5:3,4 kažu da je Sveti Duh bog ili da su lagali svemogućem Bogu pošto je to Njegov Duh?

„Petar je pitao: ‘Zar ona [imovina] nije bila tvoja i prije nego si je prodao’, pokazujući tako da nije bilo nikakvog neprimjerenog uticaja koji bi naveo i primorao Ananija i Sapfiru da žrtvuju svoj posjed za opšte dobro. Oni su djelovali po svom izboru. Ali pretvarajući se da rade pod Svetim Duhom, i pokušavajući da prevare apostole, oni su lagali Svemogućem.“ (Ellen G. White, 3 Spirit of Prophecy 285.1)

 

Kako ovo može biti ako je Sveti Duh zasebno biće?

Evo nečega što treba vrlo pažljivo razmotriti. Nije šala.

Trinitarci tvrde da se izraz „Duh Božji“ u Svetom Pismu odnosi na drugo biće prije nego na Božjeg vlastitog Duha. Ali ako „Duh Božji“ nije zaista „Duh OD Boga“ već drugo biće, kako onda sam Bog može imati svoj vlastiti Duh ako je Njegov Duh drugo biće? A ako Bog ima Duh, kako bi se zvao Njegov Duh? Očigledno „Duh Božji“ koji bi takođe bio Sveti Duh! To bi značilo da imamo „Duh Božji“ i opet „Duh Božji“. Jedan od njih je drugo biće a jedan nije, i oba su naravno Sveti Duhovi. Koliko bi, dakle, Svetih Duhova imali?

Jedini način da se izađe na kraj sa ovim problemom je ako sam Bog nema Duh i da je Njegov Duh odvojeno biće od Njega. Ali problem se tu ne završava. Doktrina o trojstvu uči o 3 su-jednaka bića, što znači jednaka na svaki mogući način. Tako ako je „Duh Božji“ drugo biće, da bi Hrist bio su-jednako božansko biće kako tvrdi doktrina o trojstvu, onda bi i „Hristov Duh“ takođe bio drugo biće, što bi proizvelo još jednog Svetog Duha!

Koliko je lakše ako prihvatimo jednostavnu biblijsku istinu da Sveti Duh nije drugo zasebno biće i da je „Duh Božji“ stvarno „Duh od Boga“ kojeg On dijeli sa svojim Sinom. Tada nestaju svi problemi sa replikama duhova!

Mnogi vjeruju da je Isus postao Sin Božji svojim rođenjem u Betlehemu. Ako bi to bila istina, razmotrite sledeće. Matej 1:18 kaže za Mariju da se „pokazalo se da je začela od Svetoga Duha.“ Ako je Sveti Duh oplodio Mariju, a Sveti Duh je zasebni bog kao što tvrdi dogma o trojstvu, tada bi Sveti Duh morao biti otac Hristov. Biblija, pak, kaže da je Bog Otac i otac Hristov. Kako to može biti? Prosto jer Sveti Duh nije još jedan bog zvani „bog duh“ već „Duh OD Boga“ ili „Duh OD Oca“, baš kao što stoji u Bibliji.

Biblija takođe koristi zamjenicu za srednji rod za Svetog Duha, što nikad nije slučaj u odnosu na Boga ili Hrista. U Biblijama na engleskom jeziku koristi se zamjenica „it“ tako da je lako napraviti tu razliku. Ali na našem jeziku po pravilima gramatike zamjenica za Svetog Duha bi bila „on“, iako se tu treće lice jednine ne odnosi na stvarnu osobu. Ako u vašoj Bibliji u jevanđelju po Jovanu 14. i 15. glava vidite da se koristi zamjenica „on“ za „Utješitelja“, jako je važno da znate da to ne postoji u originalnom grčkom tekstu. Osim toga, „Parakletos“ na grčkom, u originalnom značenju „pozvan na nečiju stranu“, je riječ koja u novosaveznim tekstovima stoji u pasivnom obliku (Jovan 14:16,26; 15:26; 16:7). U aktivnom obliku (parakletor) ova riječ se nalazi u knjizi o Jovu 16:2 jer se odnosi na konkretnu osobu (Septuaginta). To je dodatni gramatički dokaz da je apostol Jovan dobro znao da „Utješitelj“ nije zasebna ličnost. Postoje i neki savremeni prevodi Novog Saveza na engleskom jeziku koje kontrolišu trinitarci gdje je „it“ promijenjeno u „Him“ ili „Himself“ u cilju skrivanja ove činjenice i u pokušaju da se Duh predstavi kao drugo biće. To nije pošteno.

 

Da li Biblija dokazuje da Sveti Duh ne može biti doslovno biće?

Pošto doktrina o trojstvu tvrdi da su Otac, Sin i Sveti Duh doslovna su-jednaka bića, onda bi u 1. Jovanovoj 1:3 trebalo da stoji da je „naša zajednica s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom i sa Svetim Duhom“, ali nije tako. Zašto? Jer Sveti Duh nije doslovno biće već Duh Božji. Tako je naša zajednica samo sa Ocem i Sinom koji su doslovna bića. Isto je primjenljivo na 1. Jovanovu 2:22,23 gdje Jovan ne govori ništa o poricanju Svetog Duha iz istog razloga.

Zašto je Isus rekao da treba samo da upoznamo Oca i Sina da bismo imali vječni život, a ne i Svetog Duha ako je on treće su-jednako biće kao što tvrdi dogma o trojstvu? „A ovo je život vječni: da upoznaju tebe jedinog istinitog Boga i Isusa Hrista koga si poslao.“ (Jovan 17:3) Zato što Sveti Duh nije „Bog Duh“ već „Duh Božji“. Mi treba da upoznamo samo Oca i Sina pošto je Sveti Duh Njihov Duh.

Ako je Sveti Duh doslovno su-jednako biće, On bi takođe trebao da je vidio Oca ali Biblija opet kaže ne. „To ne znači da je iko vidio Oca, osim onoga koji je od Boga, on je vidio Oca.“ (Jovan 6:46) Kako Sveti Duh može biti doslovno biće a da nije naveden kao onaj ko je vidio Oca? Jednostavno zato što nije doslovno biće već Božji vlastiti Duh.

Luka je pisao da niko ne zna ko su Otac i Sin osim njih međusobno. To bukvalno znači da je nemoguće da je Sveti Duh doslovno biće koje bi moralo biti u stanju da otkrije Oca i Sina da jeste ali nije. „Sve mi je predao moj Otac. Niko ne zna ko je Sin, osim Oca, i niko ne zna ko je Otac, osim Sina i onoga kome Sin hoće da ga otkrije.“ (Luka 10:22)

Pavle je pisao da postoji „jedan Bog, i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovjek, Hristos Isus.“ (1. Timoteju 2:5) Ali kako Hrist može biti naš Posrednik kad se On vratio Ocu? Zato što je Sveti Duh Duh Božji i takođe Duh Hristov pa je Isus mogao kazati: „I evo, ja sam uvijek sa vama, sve do svršetka ovog doba.“ (Matej 28:20) Ako je Sveti Duh Duh Hristov nemamo problem, ali ako je Sveti Duh drugo biće imali bismo dva posrednika između Boga i ljudi, što bi obezvrijedilo Pavlovu eksplicitnu izjavu i mnoge druge biblijske tekstove. Na primjer, 1. Jovanova 2:1 konstatuje da je Isus naš Zastupnik a u Jovanu 14:26 stoji da je Sveti Duh Utješitelj. Grčka riječ za „utješitelja“ i „zastupnika“ u ovim stihovima je „parakletos“, što znači „posrednik“, „medijator“, „utješitelj“ ili „advokat“. Tako ili imamo dva posrednika između nas i Oca, što je kontradiktorno 1. Timoteju 2:5, ili je Sveti Duh Duh Hristov. Ako je Sveti Duh drugo biće onda je 1. Timoteju 2:5 laž. Ili je Sveti Duh Duh Hristov i cijelo Pismo je u harmoniji.

Ako je Sveti Duh odvojeno biće jednako Ocu i Sinu kao što tvrdi doktrina o trojstvu, zašto nam onda nikad nije rečeno da nas Sveti Duh voli? I zašto Biblija nikad ne uči da mi trebamo voljeti ili obožavati Svetog Duha?

O prestolu Oca i Njegovog Sina se govori, ali presto Svetog Duha se nikad ne pominje. Ako je Sveti Duh jednak sa Ocem i Sinom, zašto se presto Svetog Duha nikad ne pominje? Zato što je to Njihov Duh a ne drugi bog.

Postavite sebi ova jednostavna pitanja.

Zašto Otac nikad ne govori Svetom Duhu?

Zašto Isus nikad ne govori Svetom Duhu?

Zašto Sveti Duh nikad ne govori Isusu?

Zašto Sveti Duh nikad ne govori Ocu?

Međutim, uvijek iznova kroz cijelu Bibliju nalazimo da Otac govori svom Sinu, i Isus se obraća Njegovom Ocu mnogo puta kroz Bibliju. Kako onda Sveti Duh može biti su-jednako biće kad se nikad ne obraća Ocu i Sinu?

Kakav neoprostivi previd od apostola Pavla ako je Duh zaista doslovno biće su-jednako sa Ocem i Sinom pošto Pavle isključuje Svetog Duha u svakom od pozdrava baš u svim pismima koja je napisao! Petar i Jovan su „krivi“ za isti „previd“.

„Blagodat i mir od Boga, našeg Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.“ (Rimljanima 1:7)

„Blagodat vam i mir od Boga, našeg Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.“ (1. Korinćanima 1:3)

„Blagodat vam i mir od Boga, našeg Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.“ (2. Korinćanima 1:2)

„Blagodat vam i mir od Boga, našeg Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.“ (Galatima 1:3)

„Blagodat vam i mir od Boga, našeg Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.“ (Efescima 1:2)

„Blagodat vam i mir od Boga, našeg Oca, i od Gospoda Isusa Hrista.“ (Filipljanima 1:2)

„Blagodat vam i mir od Boga našeg Oca i Gospoda Isusa Hrista.“ (Kološanima 1:2)

„Blagodat vam i mir od Boga, našeg Oca, i Gospoda Isusa Hrista.“ (1. Solunjanima 1:1)

„Blagodat vam i mir od Boga Oca i od Gospoda Isusa Hrista.“ (2. Solunjanima 1:2)

„Blagodat ti, milosrđe i mir od Boga Oca, i od Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ (1. Timoteju 1:2)

„Blagodat ti, milosrđe i mir od Boga Oca i Hrista Isusa, našeg Gospoda.“ (2. Timoteju 1:2)

„Blagodat ti i mir od Boga, Oca, i od Gospoda Hrista Isusa, našeg Spasitelja.“ (Titu 1:4)

„Blagodat vam i mir od Boga, našeg Oca, i Gospoda Isusa Hrista.“ (Filimonu 1:3)

„Neka vam se umnože blagodat u poznanju Boga i Isusa, našeg Gospoda.“ (2. Petrova 1:2)

„Neka s nama bude blagodat, milosrđe i mir od Boga Oca i od Gospoda Isusa Hrista, Očevog Sina, u istini i ljubavi.“ (2. Jovanova 1:3)

Sveti Duh ne može biti doslovno su-jednako biće pošto se dosledno izostavlja iz svakog pozdrava. Kad bi Duh bio individualno biće su-jednako sa Ocem i Sinom, tada bi ovo konzistentno izostavljanje bilo neshvatljivo. To bi bila drskost i nepokornost apostola na najvišem nivou. To bi bilo kao da imate zemlju sa tri predsjednika ali da uvijek priznajete samo dvojicu od njih. U stvari, Sveti Duh se nijednom ne uzvisuje i hvali u Svetom Pismu. To su uvijek samo Bog Otac i Njegov Sin Isus Hrist. Zašto je to tako? Jer „postoji jedan Bog Otac od koga je sve, i mi u Njemu, i jedan Gospod, Isus Hrist, kroz koga je sve, i mi kroz Njega.“ (1. Korinćanima 8:6) Eto zato!

Tako Biblija otkriva sledeće: Postoje samo dva božanska bića i naša zajednica nije sa Svetim Duhom, već samo sa Ocem i Sinom, mi trebamo poznavati samo Oca i Sina za vječni život, Sveti Duh nije vidio Oca, samo Sin, Sveti Duh ne može otkriti Oca i Sina, samo oni mogu. Naš jedini posrednik je Sveti Duh Hristov a ne Sveti Duh kao drugo biće, Sveti Duh se nikad ne obraća Ocu i Sinu i oni se nikad ne obraćaju Svetom Duhu, nikad nam nije rečeno da se molimo ili obožavamo Svetog Duha i Sveti Duh nikad nije uključen u nekim pozdravima. I pored svega toga, od nas se očekuje da vjerujemo da je Sveti Duh treće su-jednako biće! Jasno je da to nije moguće. Postoji još mnoštvo tekstova u Svetom Pismu koji otkrivaju iznova isto. Ideja o Svetom Duhu kao individualnom biću je ljudski izum preko Sotone 381. godine n.e. nakon kompletiranja Biblije i otuda nikad nije ni mogao doći iz Biblije. To je vrlo vješta i ubjedljiva obmana, sa dugom tradicijom, koje se nećete lako osloboditi sve dok ne uvidite pravu biblijsku istinu.

Print Friendly, PDF & Email

Pitaj ili komentariši

Arhiva članaka