KRATKE SMERNICE ZA PREPOZNAVANJE SEKTAŠA

Kako prepoznati osobu koja se nameće kao religijski vođa (šef sekte) i ima verski umišljaj? (Reč je o sektašima unutar hrišćanskih krugova.)

  • Uvek je bio sklon umišljajima, i pre nego se zainteresovao za religiju.
  • Pre religije je bio u okultizmu i bio oruđe demona, čak je i komunicirao sa njima.
  • Pre religije je bio iskompleksirana i sujetna osoba koja se stalno dokazuje u nečemu.
  • Skoro je izašao iz neke sekte, a već teži ili je napravio svoju sektu.
  • Sa svima će se konsultovati oko toga da napravi svoju „zajednicu“, ali sa onima koji zaista vode Božije delo sigurno neće.
  • Prećutkuje ili poriče prethodno članstvo u sekti, veze sa sektašima koji su već kompromitovani.
  • Odmah se oseća spremnim da podučava i krštava.
  • Karakteriše ga bolesna samouverenost bez pokrića (ne obazire se na prethodne očigledne promašaje, nipodaštava i prezire svaki pokušaj korekcije).
  • Odbacuje neke objektivne biblijske istine i sadašnju istinu za naše vreme i teži da ustanovi sopstvene poglede.
  • Svojim delovanjem potkopava poverenje u istinu razvijanjem teorija koje udaljavaju ljude od istine, istovremeno nastojeći da izgradi poverenje u sopstvene teorije.
  • Uporedo potkopava poverenje u nosioce istine.
  • Zamagljuje, sabotira, zbunjuje i pravi nejasnom razliku između istine i zablude.
  • Pošto kriva učenja atakuju na zdravi razum, sektaš ih unosi dozirano (metoda „kuvane žabe“) i takođe ima potrebu za čestim ponavljanjem istih stvari.
  • Neretko lupa gluposti ili blefira. Sklon je olakom prihvatanju nebuloza.
  • Sklon je teatralnosti i skretanju pažnje na sebe.
  • Nikad ne uči celovitim, povezanim, zdravo argumentovanim istinama.
  • Teološki efekat „kuvane žabe“ – deviza: „polako, Bog će nam otkriti istinu“, koja je inače još odavno otkrivena.
  • Ne razlikuje prioritete.
  • Ne poštuje osnovna i sva pravila za tumačenje Božje Reči (često ih ni ne zna). Obično manipuliše sa nekoliko tekstova, čije značenje izvan datog konteksta i konteksta cele Biblije može da se izvrne.
  • Na osnovu razvoja neke svoje ideje teži da prilagodi celu biblijsku nauku postavkama te teorije, čak i po cenu izvrtanja, zanemarivanja i proglašavanja nevalidnim ili prevaziđenim svih predmeta i važnih istina koje se ne uklapaju u njegove zamisli.
  • Doktrine mu navodno nisu bitne, samo dok ne vrbuje članove.
  • Vlastitu nekompetenciju često skriva pod motom „dođi i vidi kako živim“.
  • Umišlja da poznaje dobro Bibliju, a još uvek dobro ne poznaje ni osnove.
  • Sklon je da se nameće u javnim razgovorima (skupovima) iako ga stariji vernici i učitelji ne prepoznaju kao osobu sposobnu da uči druge.
  • Tvrdoglava je osoba koja neće da prihvati sugestiju, osim eventualno neke sitnice koje su maltene nebitne.
  • Može imati jako lep spoljašnji nastup i slatkorečiv jezik.
  • Nedostatak zdrave sposobnosti za iznošenje i tumačenje Biblije i uopšte očigledne nelogičnosti prikriva krajnostima (npr. tvrdnjom da je vođen duhom, da ima posebnu svetlost ili uopšte nešto posebno – pretpostavka elitizma).
  • Dobar je štreber koji revno uči napamet jeres da bi je kasnije sa sigurnošću iznosio. Zbog toga može da se pogubi ako mu se postavi neko pitanje ili skrene pažnja izvan predmeta koji izlaže.
  • Po pravilu potencira da je „novu/veću istinu“ dobio tako što je mnogo samostalno proučavao ali se na kraju ispostavi da je samo negde pokupio jeretičko učenje koje ili donekle nadogradi kao svoje ili ga u potpunosti kopira.
  • Karakterišu ga prelasci iz krajnosti u krajnost (poricanje ili odbacivanje prethodnih stavova na račun novih, oštre suprotnosti u učenjima ili ponašanju) kao i fanatična revnost.
  • Nikada vas neće uputiti kako funkcionišu religijski mafijaši (sekte), ali će zato jako udariti po velikim crkvama.
  • One koje vidi kao „opasne“ da ga raskrinkaju optužuje da „nemaju ljubavi“.
  • Sarađuje i spaja se sa drugim problematičnim pojedincima i grupama i pravi religijsku i demokratsku ekumenu – pod plaštom slobode govora i verovanja.
  • Važno mu je da po svaku cenu pridobije što više sledbenika ili pratilaca kako bi postigao izgled jačine i uticaja koji nema.
  • Očigledne nedoslednosti prikriva duhovnim drogama (preteranim naglašavanjem „bezuslovne“ ljubavi, opravdanja verom, opijanjem osećanjima i sl.).
  • Druži se sa jako problematičnim osobama (osvedočenim dugogodišnjim sektašima).
  • Ne smeta mu da sarađuje i sa ljudima koji totalno suprotno veruju ili veruju u nebuloze (npr. trinitizam – antitrinitizam, ravna zemlja, lunarna subota).
  • Nekad je član iste crkve koju kritikuje.
  • Uvek sam sebe laže i u velikoj je samoobmani.
  • Pretvara se da je ono što nije, iako vrlo dobro zna kakav je.
  • Umišlja da ga Bog vodi, bez ijednog dokaza, sam je sebi dokaz (subjektivni umišljaj).
  • Preterana narcisoidnost.
  • Krajnosti: odlična ili nikakva samokontrola.
  • Preterano naglašava važnost Božijeg zakona, ili ga negira, suptilno ili otvoreno.
  • Žrtve su mu mladi, i peca ih preko drugih mladih. Ne preza ni da praktično decu (već od 14 godina) vrbuje i ispira im mozak.
  • Hvali se i upisuje koliko je čega dao, i stalno trubi o tome, pod plaštom da priča iskustva sa Bogom.
  • Insistiranje: Rad, rad, rad… ili nerad, nerad, nerad… (krajnosti).
  • Umesto da ga drugi hvale, vodi se uvek maksimom „usta moja hvalite me“.
  • Vešto pravi zaveru (koja će pre ili kasnije da se otkrije).
  • Nikada vas neće uputiti da se detaljno i temeljno družite sa ljudima i da svakog čoveka analizirate, kao što treba i sebe da analizirate (preispitujete).
  • Uvek prepoznaje ko mu je potencijalna opasnost.
  • Onog ko mu je potencijalna opasnost pokušava da diskredituje, tajno, a zatim javno, naravno pod izgovorom da ga „voli“ i želi da se „popravi“.
  • Kada se od njega traži da se izjasni šta veruje često ni sam „ne zna“ ili odbija da kaže.
  • Često prikriva, izbegava, relativizuje, razvodnjava ili poriče problematične situacije, sopstvene ispade ili sumnjive stvari (cik-cak ili toplo-hladno taktika).
  • Tvrdi da mu ne treba učitelj u religiji, ali je on sam učitelj.
  • Teži za „originalnošću“ i ličnim „potpisom i pečatom“ (privatizacija Dela).
  • Sklon je fanatizmu ili liberalizmu po ključnim teološkim temama (krajnosti).
  • Često se skriva iza žene, a nju samu potpuno kontroliše u nekoj vrsti fanatizma pod plaštom kako žena mora da sluša muža.
  • Zdravu versku literaturu koristi da vrbuje druge, dok sam u to ne veruje ili odbacuje njen sadržaj.
  • „Ne voli“ da sekte i crkve javno raskrinkava.
  • Vrlo žustro će braniti svoje pristalice, bez obzira na greške koje čine ili njihovo neznanje. Tako se stvara mentalitet čopora, gde će članovi sekte takođe fanatično braniti lik i delo svog učitelja ili zajedničke zablude.
  • Vešt je da izokrene stvari i sebe predstavi kao žrtvu, predmet napada ili ogovaranja, posebno u situacijama kada oseti da mu je ugrožen status vođe.
  • Javno uglavnom priča o Isusu, ali ima jako poremećenu sliku o njemu.
  • Ono što najviše potencira u svojoj priči (teologiji) tu najgore stoji.
  • Stalno je „osvedočen“ u nešto, a umišlja stvari.
  • Obično tvrdi da „komunicira“ direktno sa Bogom.
  • Ako je sam polupismen tada izlazi s tvrdnjom: „Ne treba pisati knjige o religiji, jer su knjige o religiji reč čovečija“ (nebuloza).

 

„Ko ne zna, a ne zna da ne zna – opasan je – izbegavajte ga!“ (Konfučije)

Jako je bitno da ovo znate i upamtite. Naravno ne moraju svi imati sve naznačene karakteristike ili ih pokazivati, ali svakako da neke ili većinu imaju.

Važna napomena: Kada im pokažete ovako nešto samo pratite njihovu reakciju, ona ne mora biti burna, čak naprotiv može biti veoma hladnokrvna i naizgled nezainteresovana, ali znajte da posle toga sledi zahlađenje odnosa!

Nikola Šavija | Pavle Simović