Hajdemo da vidimo gde se rodio Isus Hrist, jer nam ta informacija otkriva još jedno poniženje koje je morao da pretrpi zbog nas: „Tako je i Josif krenuo iz Galileje, iz grada Nazareta, u Judeju, u Davidov grad, koji se zove Betlehem, jer je bio iz Davidovog doma i njegove porodice, da se upiše s Marijom, koja se do tada već udala za njega, i bila je u poodmakloj trudnoći. Dok su bili tamo, došlo je vreme da se porodi. I rodila je svog Sina, prvenca, povila Ga i položila u jasle, jer u konačištu nije bilo mesta za njih.“ (Jevanđelje po Luki 2:4-7 NZ) Nastavi čitati →

Hajdemo da potražimo odgovor u Bibliji kako je Isusu Hristu uopšte pošlo za rukom da se kvalifikuje za našeg Zastupnika. Morao je pre svega da postane čovek. Preciznije rečeno, pristao je da ostavi Svoj siguran položaj na Nebu pored Oca i došao je na našu zemlju upropašćenu posledicama greha i to ni manje, ni više nego u obličju našeg grešnog tela, što nam sledeći stihovi najbolje potvrđuju: Nastavi čitati →

Iako nam je spasenje već obezbeđeno od strane Boga, sve dok živimo na zemlji u uslovima vladavine greha Sotona ima načina da nam zagorčava život. Pored uobičajenih životnih patnji, on se svim silama trudi da nam iznova i iznova nameće različite zablude u vezi Boga, koje će nas dodatno opterećivati i udaljavati od Njega. Pošto su ljudi navikli da sve dobre stvari treba prvo da zasluže/zarade da bi ih dobili, vremenom upadaju u Sotoninu zamku da svoj večni život, takođe, treba da zarade da bi ga dobili. Nastavi čitati →

U prethodnom poglavlju smo saznali da nam vera u Isusa Hrista obezbeđuje večni život. Međutim, Biblija jasno kaže „da je vera bez dela beskorisna“ (Jakovljeva poslanica 2:20 NZ), jer „i demoni veruju i drhte“ (Jakovljeva poslanica 2:19 NZ). Preciznije rečeno, nije samo dovoljno reći: „Ja verujem u Boga“ i očekivati spasenje, već je neophodno da i naša nesebična dela proizilaze iz naše ispovedane vere. Nastavi čitati →