Danas gotovo da reč bestidnost ima potpuno drugačije značenje nego ranije, iako u definiciji nije menjala svoju suštinu. Analiziraćemo ovu reč koja ima mnoštvo značenja i puno sinonima. Lascivan (latinski lascivus) – bestidan, besraman, razuzdan, čulan, puten (koji ističe svoju strastvenost, pohotljivost ili naglašava svoju bestidnost). Kada analiziramo englesku reč shameless, ova reč se može podeliti u dve reči: shame (stid) i less (manje) – u bukvalnom prevodu „manje stida“. Ima jedna poslovica koja je gotovo iščezla: Čega se pametan stidi, time se budala ponosi. Možemo reći da ova izreka ocrtava suštinu savremenog društva. Što je nekada bilo tabu, danas je postalo gotovo nešto u šta se ne sme dirati, jer ako biste pokrenuli ovu temu, lako bi se moglo desiti da vas blago rečeno ne posmatraju isto. Ako budete imali sreće gledaće vas malo čudno, ali je realno da vas posle razgovora na ovu temu smatraju konzervativnim i u neku ruku ludim, pa čak i među hrišćanskim svetom.
Kratka istorija bikinija
Pre nego što je bikini izmišljen postojao je jednodelni kupaći kostim. Žak Hejm (Jacques Heim) bio je francuski modni dizajner i kostimograf za pozorište i film, kao i proizvođač krzna za žene. 1932. godine Hejm je kreirao dvodelni kupaći kostim koji je nazvao atome, najmanji kupaći kostim na svetu u to vreme. Međutim, žene još nisu bile spremne otkriti stomak, te se samo nekoliko njih usudilo da obuče njegov kupaći kostim. Negde u isto vreme, modni dizajner Luj Riar (Louis Réard) počeo je prodavati slični proizvod na francuskoj rivijeri i u Piscine Molitor koji je prozvao bikini prema istoimenom pacifičkom ostrvu na kome su se vršila testiranja atomske bombe. Pronalazači minijaturnih kupaćih kostima komentarisali su da će bikini izazvati istu pošast kao i atomska bomba, što se na kraju i desilo, ali uz pomoć seksualnog obrazovanja (tako se danas naziva), dok je u istoriji to zaživelo kroz tzv. seksualnu revoluciju. Razlika između atome bikinija i bikinija je što je atome bio iz jednog dela, a bikini je bio dvodelni. Godine 1947. bikini se počeo prodavati u SAD-u, ali je prodaja isprva bila prilično slaba. Bikini je zbog svoje oskudnosti izazivao javnu sablazan i zgražanje, a neki američki gradovi čak su zabranili njegovu upotrebu. Tek u vreme seksualne revolucije 60-ih godina prošlog veka, bikini je široko prihvaćen i postao jedan od najpopularnijih ženskih kupaćih kostima. Kasnije je unuk Žaka Hejma koji je dobio isto ime otvorio modnu firmu pod nazivom Diavolo (Đavo). Mislite da je svojoj firmi slučajno dao ovaj naziv? Da li ste znali da je osoba koja je reklamirala prvi bikini bila striptizeta? Nijedna manekenka u to vreme nije htela da javno reklamira bikini. Da li verujete u to? Da li to znači da ljudi više nemaju stida? Ili da se deca rađaju bez stida? Svakako da ljudi poseduju stid, ali se od malena uče drugim vrednostima, pa tako i ono što je nekada bilo sramota, danas je uobičajeno – normalno.
Da li je normalno da se hrišćani povode za većinom?
Pogledaćemo šta u jednoj knjizi ima da nam kaže neko ko je pravi i istinski neprijatelj svake ljudske duše: „Postigao sam to da ljudi termin i pojam ’normalno’ definišu ’onim što čini većina.’“ U Bibliji piše: „Ne povodi se za mnoštvom da činiš zlo…“ (2. Mojsijeva 23:2) U istoj knjizi stoji sledeće: „Oduzevši ljudima osnovno merilo normalnosti, Stvoriteljevu reč, mom postavljanju novih merila nema granica. Uskoro ćeš da shvatiš koliko si i ti podlegao merilima koja sam JA postavio.“ Isus je izrekao molitvu: „Posveti ih istinom, tvoja reč je istina.“ (Jovan 17:17) Psalmista kaže: „Reč je tvoja svetiljka nozi mojoj, i svetlost stazi mojoj.“ (Psalmi 119:105)
Kao što možemo da vidimo neprijatelj ljudskih duša je nametnuo svoja pravila na ovom svetu, on upravlja ovim svetom onoliko koliko mu Bog dopusti, a to znači koliko ljudi to žele – sve se svodi na naš izbor. Ukoliko ne znamo šta je dobro ili ukoliko zamenimo dobro za loše, ne možemo da napravimo ni dobar izbor. Naš izbor zavisi od našeg znanja o tome šta je dobro, a šta je loše, zato je Biblija izvor svakog znanja, moralnosti i svega drugog što nas vodi ka moralnoj čistoti i uzvišenim vrednostima. Bog je svom izabranom narodu rekao: „Moj narod izgibe, jer nema znanja. Pošto si ti odbacio znanje, ja ću odbaciti tebe… I pošto ti zaboravljaš zakon svog Boga, ja ću zaboraviti tvoje sinove.“ (Osija 4:6). Izabrani Božiji narod je imao znanje, ali ga se nije pridržavao, tako da je Bog posle mnogo strpljenja odstupio od njih. Bog ima mnogo strpljenja sa nama, jer je velika duhovna tama koja je preplavila ovaj svet negde od sredine 19. veka, kada su nemoral i svaka bestidnost uzeli maha.
Mehanizmi kroz koje je jedan oblik bestidnosti postao „normalan“
Da bi nešto postalo društveno prihvatljivo i da bi ga većina prihvatila mora postojati javna debata o tome, što znači da moramo debatovati čak i o onome što je nekada bilo tabu. Jer navodno postoje neki ljudi kojima su ugrožena njihova prava, kako se to danas popularno kaže, ili kako se ranije govorilo – treba se osloboditi svega što može da nas onemogući da budemo još srećniji, ispunjeniji, itd. Preko bezbožnih i bestidnih ljudi neprijatelj je koristio modne dizajnere da padnu tabui, kroz filmsku industriju (Holivud) i časopise. Potpunom promenom pogleda na naš identitet i poreklo, preko teorije evolucije sve se moglo relativizovati, jer čovek je navodno evoluirao od nižih oblika života do „homosapijensa“. U promociji pokazivanja golih tela iskorišćeni su muškarci i žene koji su učestvovali u modnim kampanjama, filmskoj industriji i časopisima. Bikini popularnost duguje filmovima sa Brižit Bardo iz 50-ih godina. Sve to ne bi moglo bez napretka tehnologije za koji najpoznatiji savremeni satanista kaže: „Televizija je glavna matica infiltracije za novu satansku religiju.“ (Anton Šandor Lavej, osnivač Crkve Satane).
Da li su se sotonski nazori uvukli i u hrišćanske crkve i domove? Isus je uputio upozoravajuću i zabrinjavajuću opomenu: „Teško svetu zbog sablazni. Sablazni moraju da dođu, ali teško čoveku preko koga sablazan dolazi.“ (Matej 18:7) Sablazniti znači navoditi drugog na greh.
I pored toga što je bikini izmišljen 1930-ih, ljudima je trebalo nekoliko decenija da ga počnu masovnije prihvatati. Tek kada je Alfred Kinsi (1894-1956), otac moderne seksologije, izdao knjige na istu temu, ljudi su počeli drugačije da gledaju ne samo na seks, nego i na stid. Pogledajte kako je to on objašnjavao: „Kinsijev zaključak bio je da problemi koje većina ljudi ima u polnim odnosima ne potiču iz organskih uzroka (kako su tvrdili fiziolozi) niti iz njihovih psihičkih problema (kako tvrde psihoanalitičari); glavni uzrok je neznanje o njihovoj seksualnosti. Ljudima treba pomoći da odbace zablude i nepotrebne inhibicije, da spoznaju svoje istinske žudnje i da steknu potrebna znanja i veštine, kako bi se prevladale smetnje poput impotencije i frigidnosti, ali i da bi se povećao užitak ljudi koje inače smatramo (pa i oni sami sebe smatraju) posve zdravim i normalnim.“
Da ne bismo ulazili u opsežnu analizu Kinsijevog rada, možete pogledati dokumentarac pod nazivom Kinsijev sindrom – kako su legalizovani homoseksualizam, pedofilija, seksualna revolucija i njegovim eksperimentima na bebama i koga je ovaj besramni čovek ispitivao kada je utvrdio da je većina ljudi perverzna i nakaradna. Vidite, za Kinsija je znanje u domenu seksualnosti nešto što ljudima pomaže u otklanjanju njihovih problema i kada se to desi povećava se užitak. Njegovo „rešenje“ je dovelo do ovog što danas imamo, a to su razvrat i blud jednaki kao u Sodomu. Zar vam njegov poziv na istraživanje seksualnosti ne zvuči kao poziv zmije iz Edenskog vrta: „Jer Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao bogovi, znajući dobro i zlo.“ (1. Mojsijeva 3:5). Znanje koje nudi neprijatelj ljudskih duša kroz svoje emisare je unizilo ljudski rod, i svakoga dana ljudi postaju sve izopačeniji. Ispunjava se ono što je rekao Isus u Mateju 24:12: „Zbog velikog bezakonja ohladneće ljubav mnogih.“ Iako se danas mnogo priča o ljubavi, vidimo da je ovaj svet pun bezakonja svake vrste. Danas je gotovo normalno da se kaže da je svako od nas na neki način perverzan i devijantan, a evo odakle originalno potiče ta misao: „Treba izneti javno da mi ne samo da ne zabranjujemo, već ohrabrujemo sve vrste koje bi se mogle nazvati seksualnom perverzijom i devijacijama zato što osećamo da će za nekoliko kratkih godina biti utvrđeno da je svako seksualno devijantan i perverznjak.“ (Anton Šandor Lavej, osnivač Crkve Satane).
Kupališta nekad i sad
Javna kupališta nastala su iz potrebe za čistoćom u vreme kada većina ljudi nije imala pristup privatnim kupališnim objektima. U stara vremena javno kupanje podrazumevalo je saunu, masaže i terapije opuštanja, što je poredivo sa današnjim banjama. Istorija javnih kupališta počinje u Grčkoj u šestom veku pre nove ere, gde su se muškarci i žene kupali u bazenima u blizini mesta vežbanja. U prvo vreme na javnim kupalištima su se zajedno kupali muškarci i žene, da bi se cezar Trajan Hadrijan usprotivio tome i odvojio muškarce i žene. I u vreme dok su se zajedno kupali muškarci i žene, postojale su žene koje to nisu htele i za njih su pravljena posebna kupališta. Javna kupališta za žene i muškarce su bila odvojena. Postojale su žene kojima se dozvoljavalo da se kupaju sa muškarcima, ali one su smatrane za žene koje nisu bile ugledne. Uglavnom su se žene i tada kupale u haljinama namenjenim za tu svrhu koje su imale na krajevima olovo koje je služilo da se haljina ne podigne kada uđu u vodu. U to vreme se takvo ponašanje smatralo nemoralnim, nečasnim i promiskuitetnim.
Danas je sasvim normalno da se muškarci i žene kupaju zajedno oskudno odeveni, ili potpuno goli na „nudističkim“ plažama, zakonom je to dozvoljeno, ali nije uvek bilo tako. U mnogim delovima sveta mešovito kupanje uglavnom nije bilo dozvoljeno, a moralni aktivisti tvrdili su da je mešano kupanje nemoralno ili neskromno. Ženski kupaći kostimi smatrani su inherentno neskromnim. Da bi se izbeglo izlaganje ljudi u kupaćim kostimima, posebno pred osobama suprotnog pola, mnoga popularna odmarališta na plaži obično su bila opremljena mašinama za kupanje. Zakonska segregacija plaža završila je u Britaniji 1901. godine, a upotreba mašina za kupanje naglo je opala. Pre nego što je mešano kupanje postalo kulturološki prihvaćeno od kraja 19. veka, javno kupanje, kada je to uopšte dozvoljavano ili upražnjavano, odvajalo se na osnovu pola, korišćenjem odvojenih sadržaja ili kroz neki oblik podele ili dodeljivanjem vremena korišćenja muškarcima i ženama. Do 1920. godine bilo je zabranjeno da se na plažama ili javnim kupalištima kupaju muškarci i žene. Tek tada su neke države u Americi počele da dopuštaju da se muškarci i žene zajedno kupaju na javnim mestima. Jedan od razloga za to je da treba zajedno da uživaju. Kao što se može videti ljudi su često pribegavali krajnostima, od potpune zabrane kupanja na plaži pa do toga da danas postoje nudističke plaže. Sasvim je u redu da muškarci i žene budu zajedno na plaži, ali ako su adekvatno obučeni, a ne kao danas. Kada bi se pristojno obukli, to ne bi bio problem.
Da li su postojala kupališta u vreme Isusa?
U vreme Isusa su postojala javna kupališta. Jedno od takvih bilo je jezerce Betezda koje se nalazilo odmah pored grada Jerusalima, kod Ovčijih vrata (Jovan 5:1-9). Jednom prilikom dok je tu ležalo mnoštvo bolesnih, slepih, hromih i onih sa usahlim udovima, Isus je iscelio čoveka koji je bolovao 38 godina. Zar mislite da su se ovi ljudi kupali goli (u gaćama) kao danas? Naravno da su bili obučeni.
Opsednuti demonskim duhom nije nosio odeću
U Jevanđelju po Luci 8:26,27 nalazimo sledeći izveštaj: „Doplovili su do gadarinskog kraja, koji je nasuprot Galileji. Kad je izašao na kopno, sreo ga je [Isusa] jedan čovek iz grada, koji je bio opsednut demonima. Već duže vreme nije nosio odeću i nije živeo u kući nego na groblju.“ Zapazite interesantan deo gde stoji da se čovek koji je bio opsednut demonima nije odevao. Da li to znači da su ljudi koji se ponekad oskudno odevaju pod istim takvim duhom? Ne možemo to sa sigurnošću tvrditi, ali u zabludi sigurno jesu. Ovaj čovek je polako iz jednog greha išao u drugi dok nije došao u ovakvo stanje. Iako mi na prvi pogled možemo da izgledamo kao sasvim normalni, naše odevanje (ili golotinja) govori o našoj unutrašnjosti.
Golotinja kao problem po padu u grijeh
Podsetimo se da je prvi problem s kojim su se suočili Adam i Eva po padu u greh bila upravo golotinja. Iako su bili sasvim sami i blagosloveni od Gospoda kao muž i žena, oni su odmah preduzeli mere da reše problem svoje golotinje, nastale zbog pristajanja na satanizam, odvajanja od Boga i gubitka Božje slave (1. Mojsijeva 3:7). Međutim, pošto je golotinja palog čoveka pre svega duhovni i moralni problem, problem greha kojeg se sam ne može osloboditi, Gospod ih je kasnije odenuo u prikladnu odeću koja je simbolizovala buduće iskupljenje (1. Mojsijeva 3:21).
Bez prikladne odeće niko neće ući na Svadbu Carevog Sina (vidi: Matej 22:2-14).
Autor: Nikola Šavija
