Iznenađujuće je da većina naučnih dokaza u poslednje vrijeme ukazuje na tačnost Biblijskog izvještaja o porijeklu. Naime, nedavna istraživanja iz oblasti genetike pokazuju da naše porijeklo vodi do jednog zajedničkog pretka, nazvanog u nauci „hromozomski Adam“ i „mitohondrijska Eva“.
Kako bi pobliže objasnili ovaj fenomen prisjetićemo se par činjenica.
Unutar svake ćelije postoje organele. To su djelovi ćelije. Centralni dio svake ćelije jeste jedro koje sadrži DNK materijal koji se prenosi sa generacije na generaciju. Pored jedra unutar ćelije i mitohondrije sadrže svoju DNK informaciju. Mitohondrije su ćelijske organele (organ na nivou ćelije analogno organizmu) i ponašaju se kao male elektrane. Imaju ulogu da proizvode energiju koja je neophodna za rad ćelije. Kada dođe do spajanja muške polne ćelije sa ženskom polnom ćelijom, sve izuzev jedra spermatozoida biva razloženo. Na ovaj način nasleđujemo osobine od oca i majke po pola, kad je u pitanju centralni DNK iz jedra. Međutim, kada je u pitanju mitohondrijska DNK, nju nasleđujemo uglavnom od majke.
Hromozomski Adam je najstariji zajednički predak u genetici po očevoj liniji. Idući unazad naučnici su došli do jednog zajedničkog pretka. Poznato nam je da ukoliko se naslijedi od oca X hromozom biće djevojčica, a ako bude Y hromozom biće dječak. Znajući ovo jasno nam je da samo sa oca na sina može se naslijediti ovaj Y hromozom jer pol zavisi od oca.
Kada je u pitanju mitohondrijska Eva, naučnici su išli unazad prateći mitohondrijsku DNK koju nasleđujemo od majke kojeg god da smo pola. Istraživači su našli tri vrste mitohondrijske DNK, između kojih postoje vrlo male varijable, što ukazuje na NJIHOVU VREMENSKU BLISKOST.
Imajući ovo u vidu možemo izvesti mnoge zaključke.
Prema Bibliji, Adam i Eva su praroditelji čitavog čovječanstva. Međutim, Potop koji se dogodio 1656. godine od Stvaranja zbrisao je ljudsku populaciju tako da je naš najskoriji zajednički predak zapravo Noje (3167-2217. prije n.e.) odnosno njegova tri sina – Sim, Jafet i Ham – sa svojim ženama.
Biblija kaže: „Tako je Noje ušao u barku pred vodama potopa, i s njim njegovi sinovi, njegova žena i žene njegovih sinova.“ (Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 7:7). „Nojevi sinovi koji su izašli iz barke bili su Sim, Ham i Jafet. Kasnije se Hamu rodio Hanan. Njih trojica su bili Nojevi sinovi, i od njih je nastalo stanovništvo cijele zemlje.“ (Prva knjiga Mojsijeva ili Postanje 9:18,19).
Ono što Biblija tvrdi nauka upravo dokazuje. Koliko je Y hromozoma bilo na barki? Odgovor: jedan. Da, bila su četiri muškarca, ali Noje je prenio svoj Y hromozom svakom od svojih sinova. Ukoliko nije bilo mutacija (što je sasvim moguće za zdravu i dugovječnu pretpotopnu generaciju), svaki od sinova nosio je isti Y hromozom. Ne znamo koliko se mutacija dogodilo prije Potopa zbog pada u grijeh i same kulminacije grijeha zbog kojeg se potop i dogodio. Sa dugim životnim rasponom pretpotopnih patrijarha, možemo razumno pretpostaviti da se dogodilo malo mutacija. Količina mutacija nije jasna, ali Potop je izbrisao većinu tragova (sve u slučaju Y hromozoma).
Koliko se mitohondrijskih DNK lozi nalazilo u barki? Odgovor: Tri. Da, bile su četiri žene, ali Biblija ne bilježi da je Nojeva žena imala još djece nakon Potopa (u ovom slučaju, kćerku). Zapazite izjavu u Postanak 9:19: „Njih trojica su bili Nojevi sinovi, i od njih je nastalo stanovništvo cijele zemlje.“ To je jasan pokazatelj da Nojeva žena više nije rađala djece. Ostaje nam tri mitohondrijske DNK loze, prema tri žene od tri Nojeva sina.
Što je ateistička nauka uradila sa pronađenim rezultatima istraživanja?
Ljudi koji su došli do ovih saznanja su rekli: „Korišćenje naših empirijskih podataka, za kalibriranje mitohondrijske DNK molekularnog sata, rezultiralo bi starošću mitohondrijske Eve od prije svega 6500 godina što je nespojivo sa znanom starosti savremenih ljudi. To ne može biti tačno jer se ne slaže sa našim (njihovim) evolucionističkim vremenskim okvirom pa ćemo to samo ignorisati.“
Zbog toga što ne dobijaju vremensko datiranje koju su očekivali, oni će prosto sve rezultate istraživanja relativizovati, i doturiti staru priču o milionima i milionima godina.
Genetičar dr. Nathainel Jeanson je otkrio da se rezultati istraživanja poklapaju sa biblijskim vremenskim okvirom, a nikako ne evolucionističkim zbog broja mutacija koje su male, a ako bi evolucija bila u pravu te razlike bi dostizale nevjerovatne brojke koje apsolutno ne postoje. Ovaj genetičar je uporedio mitohondrijsku DNK svih ljudi na zemlji i otkrio da postoji svega 77 razlika. Kada svemu ovome dodate vremenski okvir zbivanja ovih razlika možemo zaključiti da su biblijske tvrdnje tačne.
Činjenicama treba dati prednost uprkos tome jesu li nam prijatne ili ne. Jednom, biće nam ugodne ako budemo voljeli istinu. „I upoznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.“ (Jevanđelje po Jovanu 8:32)
Dodatak
Prema Tablici naroda iz Postanja 10. glava, pretpostavljene migracije odvijale su se približno prema ovom modelu:
Šem (Sim): Haplogrupa J pripada južnim djelovima Srednjeg Istoka i Mesopotamije. Haplogrupa I predstavlja potomke Luda, Šemovog sina, koji se naselio u Evropu i mnogo kasnije usvojio indo-evropske jezike, dok su ostali Šemovi potomci koji se sasvim dobro mogu identifikovati, dio haplogrupe J (J-P209) i zadržali su se na Srednjem Istoku.
Jafet: Većina Jafetovih potomaka, predstavljenih haplogrupama od K do X, završili su u Evropi, Aziji, Americi i pacifičkim ostrvima preko punokrvnih haplogrupa koje uglavnom predstavljaju kavkaski i mongoloidni narodi. Međutim, oni takođe čine veliki dio predaka crnoputih naroda Nove Gvineje i Melanezije preko haplogrupa K i M. Nalaze se čak i u Africi u genetski osobenim Čađanima sa haplogrupom R1b (R-M343), koji su pretpostavljamo migrirali u centralnu Afriku iz Evroazije i prihvatili afro-azijske jezike. Oni su crnoputi, premda je većina haplogrupe R bijeli Evropljani, uključujući prvobitne Indo-Evropljane. To znači da Y-hromozom ne determiniše rasu!
Ham: Hamovi potomci su predstavljeni haplogrupama od A do H. Mnogi od njih (haplogrupe A, B i E) ostali su u Africi, ali neki nijesu, uključujući haplogrupu C (Azija, Amerika, Australija, i Pacifička ostrva), haplogrupu D (izvjesne azijske populacije), haplogrupu G (male populacije na Kavkazu, Srednjem Istoku i Evropi), i haplogrupu H (Indija). Sama haplogrupa F (konvencionalno zvana F*), ne računajući njene „potomke“, GHIJK i HIJK (koje sada smatramo njenim precima) i G i H, skoro je nepostojeća i nalazi se sporadično u Aziji i Evropi. Dakle, iako se prema Postanju 10. glava Hamiti većinom vezuju za Afriku, dokazi sugerišu da se jedan broj Hamovih potomaka našao u širem rasponu.
_______________________
Detaljnije na ovu temu u radu pod naslovom Tablica naroda iz Postanka 10 i haplogrupe Y-hromozomskog DNK (pdf)
Vanja Marinović
