Ovo je najbitnija tačka u domenu hrišćanskog savetovanja. Kako se ljudi koji pate od okultnog ugnjetavanja ili su opsednuti od strane demona, mogu izbaviti?
Mnogi ljudi čije se ugnjetavanje pominje u knjizi su pronašli put do izbavljenja. Broj ljudi koji pronađe put slobode je uvek manji od broja ljudi koji su ugnjeteni. Isus je na kraju propovedi na gori rekao da mnogi idu širokim putem, a malo njih pronalaze uzak put. Spasenje, isceljenje i izbavljenje se nudi svima u Hristu. Ali, malo njih će verom dohvatiti ispruženu ruku Gospoda.
Istog dana kada sam seo da napišem ovo poglavlje, Gospod mi je dao predivno iskustvo, kao da je uvod u ono što ću napisati.
Primer 317: Ovog jutra je jedna žena došla kod mene radi savetovanja. Ona dolazi sa Istoka, iz oblasti gde ne postoje doktori, samo magijski vračevi. U svom životu je imala mnogo oblika ugnjetavanja od strane demona, još otkad je kao dete odvedena vraču od strane njenih roditelja. Došla je da me poseti tokom jedne od mojih najskorijih misija. Ispovedila je Bogu svoje grehe, predala svoj život ponovo Gospodu Isusu i verom primila izbavljenje. Sada, nekoliko meseci kasnije, došla je da mi kaže da se sve u njenom životu promenilo. Ovde vidimo Isusovu moć, ne rutinu rada jevanđeliste.
Želim da posvedočim dve stvari. Prva je zaslepljenost mnogih hrišćana. Oni tvrde da nema okultizma. Upoznao sam veliki broj hrišćana na svakom kontinentu koji imaju ovakvo viđenje. Tokom raznih evangelističkih kampanja u Vankuveru, u Kanadi, brat Gebauer mi je ispričao razne slučajeve gde je u Vankuveru savetovao ljude koji pate od okultnog ugnjetavanja. Sa druge strane, sveštenik druge crkve je rekao da se takve stvari ne dešavaju u Vankuveru. Drugi slučaj koji me je šokirao dogodio se, takođe, u drugom kanadskom gradu. Crkvene starešine luteranske crkve su me pozvale da dođem i da govorim u njihovoj crkvi. „Ne mogu to da uradim,“ odgovorio sam, „osim ako me ne pozove sveštenik vaše crkve.“ Braća su po tom pitanju razgovarala sa sveštenikom i zatim su se vratili sa njegovim odgovorom: „Nemamo potrebe da nam doktor Koh govori zato što se takve stvari ne događaju u našoj crkvi.“ Jedan od starešina koji je doneo odgovor je gorkim sarkazmom rekao: „Da, iako žena našeg sveštenika praktikuje podizanje stola sa svojim prijateljicama, a orguljaš se bavi astrologijom!“ Zaslepljenost za zaslepljenošću! Doživeo sam i gore stvari od toga. Dogodilo se to u gradu u kojem sam, takođe, pre mnogo godina propovedao jevanđelje.
Primer 318: Žena je došla kod mene radi biblijskog savetovanja i ispričala mi je da je kao devojka osećala unutrašnju želju da se pridruži određenoj hrišćanskoj grupi mladih. Prisustvovala je na nekoliko sastanaka ove grupe. Jedne večeri je imala krvarenje iz nosa. Vođa grupe joj je dao recept. Mora uzeti parče papira na kojem je napisana čarolija iz Šeste i sedme knjige Mojsijeve i da je stavi ispod jezika. Krvarenje je odmah prestalo. Kada je jednog dana ponovo imala krvarenje, ponovo je pokušala istu čaroliju. Ponovo je uspelo. Žena je rekla da je od tada izgubila svoju unutrašnju glad za Rečju Božjom i za molitvom. Nije se pridružila tom hrišćanskom pokretu mladih. „Sve do tada sam mislila,“ kaže ona, „da bi ljudi u toj grupi znali šta je vračanje. Bila sam neizmerno razočarana.“
Primer 319: Mlada žena sveštenika je odrasla u istočnoj Pruskoj. Njen otac je bio član pokreta Hrišćanskog društva i pripadao je istočnopruskom molitvenom društvu. Bio je njegov običaj da na veče Uskrsa donese takozvanu „uskršnju vodu“, koja se u mnogim oblastima koristi za vračanje. Voda se mora uzeti sa tekuće vode. Ništa se ne sme govoriti dok se uzima. Zatim se voda koristi za prskanje bolesnih i blagoslov dece. Sveštenikova žena je ovo takođe radila svojoj deci. Kasnije je postalo jasno da su sva njena deca razvila neku vrstu abnormalnosti.
Ovaj običaj donošenja „uskršnje vode“ pripada oblasti bele magije, obliku vračanja. To da je član pokreta Hrišćanskog društva nesvestan ovoga, još jedan je znak užasne duhovne konfuzije i neadekvatnog učenja teologije.
Primer 320: Jedan sveštenik je rašljar. On koristi štap za traganje za vodom. I dalje je mlad čovek ali je već imao užasne napade besa gde je prebio sopstvenu ženu. Sa 38 godina je imao dva moždana udara. Njegovo 6-godišnje dete nije normalno. Ovaj čovek tvrdi da je njegov dar od Boga i da je njegova dužnost da ga koristi za dobrobit članova njegove parohije. Sesija savetovanja je otkrila da je njegov deda bio vračar stoke.
Primer 321: Jedna đakonica je imala običaj da govori toi-toi-toi (nemačka fraza koja se koristi poput naše pu-pu-pu). Novi kapelan kuće je bio vernik i objasnio je ovoj đakonici i drugim sestrama koliko je ovo bilo sujeverno. Reč toi je srednjevekovna skraćenica za Teufel (Đavo). Odmah zatim je đakonica pobesnela i rekla: „Zbunjuješ moje sestre.“ Nije se smirila sve dok kapelan nije otišao.
Primer 322: Misionarka iz južne Afrike je sa četiri Bantu sveštenika išla po zemlji. U jednom trenutku su joj sveštenici rekli da stane. Misionarka je pitala zašto. Ljudi su objasnili da je to bilo mesto gde je sahranjen poglavar čarobnjaka. „Ukoliko ne pružimo poštovanje ovom čoveku, kasnije će nas zadesiti nesreća.“ Misionarka je odbila njihov zahtev ali su sveštenici insistirali. Zato su stali. Misionarka je ostala u kolima dok su četiri muškarca otišla do čarobnjakovog groba, poklonili svoje glave i izgovorili molitvu. Zatim su nastavili sa vožnjom. Sat vremena kasnije su zaista imali nesreću. Bantu sveštenici su okrivili misionarku: „Ti si kriva za to što smo doživeli nesreću, zato što nisi htela da ukažeš poštovanje poglavaru čarobnjaka.“
Postoje, takođe, ljudi koji su se usprotivili ovom lažnom duhu vračanja. Spomenuo bih starog, verujućeg sveštenika iz doline Vera u Nemačkoj. Jednog dana je otkrio da u njegovoj parohiji postoji čovek koji je bio magijski vrač. Posetio ga je i pokušao da mu ukaže na zabludu u njegovim putevima, upozoravajući ga da ga može isključiti iz zajednice. Vrač je odgovorio: „Šta hoćeš, svešteniče? Zavračao sam ne samo svaku kuću i porodicu u ovom selu već takođe i sva okolna sela.“ Sveštenik je situaciju prijavio svom crkvenom savetu. Pomislio je da se nešto treba uraditi po tom pitanju. Starešine su odgovorile da su oni i njihove porodice zavračane od strane tog čoveka. Sveštenik ništa nije mogao da uradi. Ipak je rekao: „Kada ovaj čovek bude sahranjen, na grobu ću svedočiti protiv zla magijskog čaranja.“ Vrač je tada već bio u svojim osamdesetim godinama. Sveštenik je održao svoju reč. Kada je pokušao da svojoj parohiji predstavi biblijsko učenje, parohijani su rekli: „Nećemo ići u sveštenikovu sektu.“ Trojica ljudi koji su radili kao sveštenici i propovednici u dolini Vera, rekli su mi da sela u toj oblasti žive veoma bezbožnički, da tu jedva ima ikakvog duhovnog života. Nije ni čudo, ukoliko je vrač decenijama bacao čarolije na ljude.
Primer 323: Jedan od mojih prijatelja u južnoj Nemačkoj je, pošto je pročitao moju knjigu Hrišćansko savetovanje i okultizam, držao niz propovedi protiv vračanja u njegovoj crkvi. Posledica toga je bila pandemonija (masovno delovanje demona) u selu. Selo je imalo vrača koji je bacio čarolije na skoro 75 procenata farmi i porodica koje su tu živele. Bilo je mnogo ubistava i samoubistava u ovoj farmerskoj zajednici. Farmeri su napadali sveštenika tako snažno da je na kraju morao da napusti tu crkvu. Oni koji svedoče protiv vračanja moraju da očekuju protivnapade Sotone i njegovih pomoćnika.
U evangelističkim kampanjama ponekad niko ne istupi radi savetovanja ukoliko ne bude izlaganje protiv vračanja. Volfgang Hajner, vođa misionarskog tima „Froh Botšaft“ (Dobre vesti), jednom prilikom mi je rekao: „Barijere u evangelističkim kampanjama se obično ne slome dok se ne progovori protiv okultnog.“
Primer 324: Evo još jednog primera, ovoga puta od australijskog jevanđeliste, sa kojim sam putovao skoro tri godine. On je sprovodio misiju u Njukaslu, u Engleskoj. Pored misionarskog šatora je bio godišnji vašar sa svojim predstavama. Dok je jevanđelista prolazio pored šatora gatare, gatara ga je pozvala rekavši: „Mogu ti reći šta ti nosi budućnost.“ „Znam ja svoju budućnost,“ odgovorio je, „ne treba mi tvoja pomoć.“ „Govorićeš hiljadama ljudi,“ viknula je, „i imaćeš duga putovanja.“ „I ja mogu tebi da kažem tvoju budućnost,“ odgovorio je Toni, „preko ove knjige.“ Izvadio je Bibliju. Gatara je pitala, „Kakva je onda moja budućnost?“ „Ukoliko se ne pokaješ svog greha vračanja,“ odgovorio je jevanđelista, „i ne prihvatiš Isusa kao svog Gospoda, propašćeš.“ „Koja je to knjiga?“ pitala je. „Biblija.“ Ona se naježila i izrazila gađenje.
Posle ovog uvoda moramo preći na pitanje, kako pronaći izbavljenje? Na ovo pitanje ću odgovoriti tako što ću dati dvadeset predloga. Da bih izbegao nesporazum, reći ću da ovih dvadeset predloga nisu sistem, metoda ili šablon. Jednostavno moramo spojiti svu pomoć koju nam Biblija pruža. Ponekad se dešava da uzvišeni Gospod dosegne svojom rukom u ljudski život i oslobodi nekoga bez posmatranja svih dvadeset tačaka. Moram da razjasnim ovo pošto mi je pre mnogo godina jedan sveštenik rekao da je moj način savetovanja poput kalupa u koji je pritisnut svako koga sam savetovao. To je klevetanje, čak iako potiče iz usta sveštenika. Pre dvadeset pet godina, u svojoj prvoj knjizi Hrišćansko savetovanje i okultizam, naglasio sam da se u oblasti okultnog ne može ponašati po unapred zamišljenom šablonu. Moji protivnici često imaju prigovore. Na te prigovore već je odgovoreno u mojim knjigama. Sveštenički predlozi koje dajem u sledećim poglavljima su za mene od velike važnosti.
1. Dođite Hristu
Ukoliko ljudi pate od okultnog ugnjetavanja, tada pomoć neće dobiti od psihijatra, psihologa ili pristalice moderne teologije. Pomoć se takođe ne može pronaći u jogi, meditaciji ili u autogenom treningu. U ovoj situaciji samo Hrist može pomoći. Ekskluzivna tvrdnja data je u Delima apostolskim 4:12: „I ni u kom drugom nema spasenja, jer nema drugog imena pod nebom datog među ljudima kojim bi se mi mogli spasiti.“ U Jevanđelju po Mateju 11:28, Isus poziva sve one koji su opterećeni da dođu k Njemu: „Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas odmoriti.“ Ne samo da nam je Isus dao nalog da dođemo k Njemu, već nam je takođe dao obećanje u Jevanđelju po Jovanu 6:37: „Onoga ko dođe k meni neću isterati napolje.“
Onaj ko pokuša da se oslobodi demona bez Hrista, biće gorko razočaran. Pre mnogo godina, vršio sam misiju u Bergkirhu u Marburgu. Posle jednog od mojih obraćanja, jedna žena je došla u moju kancelariju. „Ja patim od svih stvari o kojima ste pričali,“ rekla je, „molim vas, pomozite mi.“ „Da li si voljna,“ pitao sam je, „da svoj život okreneš Hristu?“ Pobesnela je. „Ostavite me više na miru sa vašim Isusom!“ zaplakala je. „Hoću da ozdravim i da se oporavim.“ „Bez Isusa ni ti, ni ja, to ne možemo da uradimo,“ smireno sam odgovorio. Napustila je kancelariju krajnje besno.
Onaj koji bi da se oslobodi mora da bude spreman da svoj život u potpunosti posveti Hristu. U suprotnom ne postoji način za izbavljenje od ovih okova. Čovek može samo da luta iz jedne u drugu zabludu, iz jednog oblika ropstva u drugi.
2. Uništite sve okultne stvari
Okultni predmeti kao što su amajlije, talismani, fetiši, maskote, pisma iz raja, srećke, pisma pretnji, figurice bogova, karte za gatanje, okultna literatura i kultski objekti koji pripadaju nehrišćanskim religijama su tačka prizivanja demonskih sila. Takve stvari treba uništiti (vidi: Dela apostola 19:13-20; 2. Mojsijeva 34:12-17; 5. Mojsijeva 12:2,3). U okultne predmete spadaju i oni koji se smatraju „hrišćanskim“, kao što su brojanice, krstovi, razne relikvije, ikone i drugo (vidi: 2. Mojsijeva 20:4-6; 5. Mojsijeva 4:16-19). Opasnost od demonske kontaminacije je neposredna i izvesna ako su ti predmeti prethodno ritualno „posvećeni“. S druge strane, racionalisti koji nipodaštavaju takve stvari samo rade Đavolov posao.
Koliko često su mi misionarke rekle da je od onog trenutka kada je njihov muž okačio đavolju masku u dnevnoj sobi, počela borba i zavada u porodici! Izuzetno je budalasto i neiskusno to što misionari kući donose đavolje maske i druge kultske predmete i čuvaju ih kao suvenire u svojim kućama.
Primer 325: Sveštenikova žena sa Ostrva princa Edvarda je sakupila čitav sto figurica bogova i kultskih objekata sa misionarskog polja. Danas se ona nalazi u duševnoj bolnici.
Od velike je pouke kako pagani koji se okrenu Hristu često odmah znaju da moraju da unište svoje idole. Samo hrišćani nemaju to osnovno hrišćansko znanje. Kada se malo probuđenje u biblijskoj religiji dogodilo u Liberiji 1913. pod vođstvom sveštenika Harisa, lokalni stanovnici su odmah bacili svoje idole. Tokom poslednjih pet godina, kada se biblijsko probuđenje dogodilo na ostrvu Rot tokom službe sveštenika Zaharija, starosedeoci su uništili svoje idole i čak spalili kuće u kojima su se nalazili idoli. Rekli su da je atmosfera tih kuća bila pod velikim uticajem idola i demona.
U Africi se ponekad dešava da se deca rode sa nekom vrstom spoljašnje kože. Ta koža se naziva „kapuljača“. Starosedeoci veruju da ta deca imaju posebne psihičke moći. Od kapuljače se obično prave amajlije i njih deca nose tokom svog života. Misionari kažu da te amajlije predstavljaju veliku prepreku u obraćenju Bogu. Samo starosedeoci koji ih unište mogu da dođu ka Hristu.
Primer 326a: Prateći misiju u Hamburgu, jedan propovednik je spalio svoje kopije Lorberovih knjiga. Rekao je da je konačno otkrio zašto je doživljavao čudne napade kada se molio ili čitao Bibliju. Problem je prestao pošto su spaljene knjige ovog spiritiste.
Primer 326b: Drugi mladić je imao potpuno suprotno iskustvo. Došao je do vere u Hrista i spalio sve okultne stvari. Ali, on je zadržao Lorberove knjige, knjigu sa kožnim koricama Velikog Jovanovog jevanđelja. Za ovog mladića je to bila dragocen posed. Za nju je platio nekoliko stotina nemačkih maraka. Isprva nije želeo da uništi te knjige zbog njihove velike vrednosti. Međutim, nije mogao da pronađe pravu veru. Bolesti su nailazile, jedna za drugom, i imao je užasne borbe i iskušenja. Hrišćani koji su ga savetovali su mu rekli: „Dokle god ne budeš bio voljan da spališ Lorberove knjige, mi nećemo dolaziti u tvoju kuću da se molimo.“ Tek posle nekoliko meseci ovaj mladić je bio spreman da ih zapali. Zatim je, konačno, oslobođen ovog okultnog ropstva.
Primer 327: Pre nekoliko godina sam propovedao u crkvi Lita Semjuela u Sautemptonu u južnoj Engleskoj. Brat Lit mi je ispričao kako je mladu devojku doveo k veri u Hrista. Ali posle toga, ona je i dalje patila od depresije i nije mogla da se oslobodi svog ropstva. Na kraju je izašlo na videlo da je i dalje posedovala dve magijske knjige i da se i dalje viđala sa svojim prijateljima spiritistima. Sveštenik joj je rekao da se ne može osloboditi dok ne spali knjige Edgara Kejsija i dok ne raskine kontakt sa svojim prijateljima spiritistima. To je i učinila i oslobodila se.
Primer 328: Na Havajima je žena koja je bila starosedelac došla kod misionarke po imenu Birki. Žena se žalila ne samo na depresiju i nervozu, već i na kućne duhove koji su se ispoljavali noću. Njen muž je nekoliko meseci ranije umro kao neverujući. Misionarka je posavetovala ženu i zatim je posetila nekoliko dana kasnije u njenom domu. Primetila je malu kolibu na krovu koja je bila namenjena duhovima. Misionarka ju je zamolila da je odmah skine. To je i učinila. Tek tada je ova namučena i ugnjetena žena pronašla slobodu.
Primer 329: Kao što sam već pomenuo u jednom od prethodnih primera, jedan sveštenik je morao da predaje odeljenju u srednjoj školi. Učenici su ga pitali da ih nauči nešto o okultnom. Naručio je kopiju Šeste i sedme knjige Mojsijeve od nemačkog izdavača. Njegova žena je došla kod mene radi savetovanja i rekla mi: „Otkad imamo tu đavolju knjigu u kući, u porodici vlada borba i nesloga.“ Mnogo puta je tražila od muža da se reši te užasne knjige, ali bezuspešno.
Oni koji bi se oslobodili, morali su da unište ne samo sve okultne objekte već i sve knjige koje su pisali okultisti. Međutim, u redu je imati knjige koje su pisali Božiji ljudi koji upozoravaju na okultno.
Primer 330: Na mene je veoma uticalo kada je kralj Kusa Noup sa ostrva Timor, uništio svoje dragocene amajlije. One su bile kompleti nakita u zlatu i bile su od veoma velike vrednosti. Ipak, razbio ih je čekićem i bacio ih u jamu. Čuo sam njegovu ispovest u Soinoj crkvi, tokom velike misionarske konferencije.
Često su me pitali da li je preporučljivo uzimati izrezbarene figurice sa misionarskih polja kao suvenire i donositi ih kući. Objekti izrezbareni od novog drveta i koji nisu posvećeni nikakvom božanstvu nisu opasni. Na nesreću, običaj je nekih oblasti, poput ostrva Bali, da posvećuju čak i nove izrezbarene figure nekom demonu. Pet puta sam bio na Baliju. Sa ovog ostrva nikakve objekte nisam poneo kući.
3. Prekinite sve medijumske kontakte i prijateljstva
Nije dovoljno samo uništiti sve okultne objekte. Takođe moramo prekinuti kontakt sa ljudima koji svesno praktikuju vračanje i koji ne žele s tim da prestanu. Daću nekoliko primera da bih ovo ilustrovao na razne načine.
Primer 331: Tokom serije predavanja u Južnoj Africi, sveštenik je došao da porazgovara sa mnom. Imao je biblijsko probuđenje u njegovoj crkvi. Zatim se razboleo. Posetio je iscelitelja. Ovaj čovek je uzeo nešto njegove krvi i koristio je za psihometričku vidovitost. Sveštenik je kod ovog iscelitelja bio četiri puta. U tačno isto vreme, probuđenje se iznenada zaustavilo. Sveštenik nije mogao da razume zašto se tako naglo zaustavilo. Time što je otišao kod ovog iscelitelja, omogućio je da se na probuđenje u njegovoj crkvi baci čarolija. Kada je pročitao moju knjigu Između Hrista i Sotone, otvorile su mu se oči. To mi je lično rekao, a i javno izjavio prilikom svešteničkog okupljanja. Ovaj primer pokazuje da je moguće pasti pod kletvu čak i u neznanju. Izgovor „nisam znao“ ne može da nas zaštiti od posledica.
Primer 332: Dok sam putovao po Peruu i propovedao u Pukalpi i Limi, sreo sam doktora Manija koji mi je rekao za svoja iskustva sa hrišćanima koji su radili vežbe joge. Njegov zaključak je podržan mnogim primerima. Rekao mi je: „Onaj koji ide na jogu, gubi svoju hrišćansku veru.“ Ovo treba reći svima koji misle da je joga bezopasna aktivnost koju mogu praktikovati i hrišćani.
Primer 333: U Kolombu na Šri Lanci imao sam nekoliko obraćanja u crkvi. Tamo sam, takođe, sreo doktora Najlsa, člana Svetskog saveta crkava. Doktor Najls mi je rekao za priču koja sledi. Misionar na Šri Lanci je radio u selu čiji su stanovnici bili obožavaoci vatre. Izuzetna stvar je ta da je selo često bilo prizor ozbiljnih požara. Misionar je seljanima rekao da ti misteriozni požari neće prestati ukoliko ne prestanu da obožavaju Đavola. Njihovi gubici su bili tako veliki da su stanovnici bili spremni da prestanu da daju žrtve Đavolu. Tada su i česti požari takođe prestali. Međutim, nekoliko nedelja kasnije je izbio još jedan požar. Misionar je ponovo sazvao seljane. Ispostavilo se da je jedan čovek ponovo nudio žrtvu demonu vatre.
Primer 334: U Južnoj Africi postoji oko 1,1 miliona indijskih imigranata. Ovi imigranti su sa sobom poveli i svoje hinduističke bogove. Posetio sam veliki broj zajednica. Jevanđelista koji radi među njima mi je ispričao sledeću priču. Određena hinduistička porodica je imala ćerku koja je godinama bila nema. Pošto hinduistički bogovi nisu mogli da pomognu, roditelji su jednog dana došli kod misionara i tražili pomoć i molitvu. Brat N. je posetio porodicu i molio se sa njima. Prvog dana se na devojčici nije videla reakcija. Samo je izustila neartikulisan uzvik. Brat N. je otišao sutra i prekosutra. Trećeg dana je devojka iznenada postavila pitanje. Svi su bili ispunjeni radošću.
Događaji narednih dana su, međutim, pokazali da devojčica nije u potpunosti oslobođena demona. Jedne večeri je počela da se grči na zemlji poput zmije. Otac ju je poslao u krevet. Sledećeg jutra je ponovo pozvao misionara. Brat N. je još jednom posetio porodicu i tražio od njih da donesu sve svoje bogove. Porodica je imala neke svete hinduističke eksere koji su se koristili za odbijanje duhova. Predali su mu eksere. Zatim se misionar ponovo molio za devojčicu. I dalje nije bila u potpunosti izbavljena. „Da li ste sve izneli?“ pitao je misionar. Roditelji su rekli da jesu. Ćerka ih je, međutim, prekinula i rekla: „Majko, šta si sakrila u kadi?“ Bio je to prelepi idol sa kojim majka nije želela da se rastane. Ipak je odlučila da se reši i ovog idola. Tada je devojčica oslobođena demona. Nemost deteta nije bila organska već je bila posledica prokletstva koje je rezultiralo vračanjem.
Primer 335: U Port Elizabetu, u Južnoj Africi, govorio sam na sastanku sveštenika kao i na nekoliko sastanaka u crkvama. Sveštenikova žena mi je rekla za njihovog prijatelja koji je čitao Bibliju, molio se i tragao je za Hristom, ali nije mogao da dođe do prave vere. Ovaj čovek je rozenkrojcer i nije želeo da napusti tu organizaciju.
Primer 336: U Pretoriji u Južnoj Africi me je posle obraćanja posetio jedan mladić. Rekao mi je da je zbog svojih joga vežbi postao ravnodušan i nemaran u svom hrišćanskom životu. Trojica njegovih prijatelja su imala isto iskustvo. Dodao je i to da je atmosfera joge opasna za verujuće hrišćane.
Tokom savetovanja se ljudi susreću sa daleko ozbiljnijim primerima od ovih. Često su mi govorili o situacijama poput naredne. Roditelji pripadaju spiritističkoj grupi i svog sina ili ćerku vode sa sobom na seansu. Zatim sin ili ćerka dođu do vere u Hrista. On odmah mora prestati da odlazi na spiritističke sastanke. Međutim, problem je sada u tome da je veoma opasno za veru dece koja su postala hrišćani da nastave da žive sa svojim roditeljima. Često se dešava da mladi, preobraženi ljudi otpadaju od Boga. Nekada ih savetujem da iznajme sobu i da prestanu da žive u kući sa svojim roditeljima. Mladi vernici u takvim situacijama moraju biti oprezni čak i dok se mole za svoje roditelje. Najbolje je da se za njih mole kada su zajedno sa drugim hrišćanima.
4. Prepoznajte i priznajte svoju krivicu
Primer 337: Sveštenik iz Šlezvig-Holštajna mi je rekao da su u njegovoj ženskoj grupi, šest od osam žena magijski začarane. Susedni sveštenik ima tri žene u svojoj grupi koje su začarane. Nijedan sveštenik se ne usuđuje da prosvetli svoju crkvu ili žensku grupu iz straha da će im povrediti osećanja.
Kako će članovi crkve shvatiti šta je zaista njihovo okultno ropstvo i ugnjetavanje od demona ukoliko im sveštenici to ne kažu? Ovde nije krivica samo na članovima crkve koji su začarani već i na sveštenicima.
Primer 338: Devojka iz Hamburga je zavračala svoje bradavice. Kao rezultat toga, rešila se tih ružnih izraslina. Tokom misije je poverovala u Hrista. Tu je, po prvi put, čula za negativna dejstva magijskog čaranja. Spoznala je svoju krivicu i zatim se pomolila: „Gospode Isuse, ukoliko je bilo pogrešno, vrati mi bradavice i oslobodi me kletve.“ Sutradan su se bradavice povratile. Bolje bradavice na zemlji i bez bradavica u raju, nego bez bradavica na zemlji a sa bradavicama prilikom drugog uskrsenja i večnog uništenja.
Primer 339: Devojka sa epilepsijom je redovno išla do hrišćanske grupe mladih. Zatim je njena majka, u neznanju, dozvolila ćerci da bude zavračana. Epilepsija je nestala. Ali, pošto je omađijana, devojka je prestala da dolazi na proučavanje Biblije.
Sveštenik je to primetio, posetio porodicu i pitao zašto više ne dolazi. Pošto su joj rekli za čaranje, devojka je predala amajliju u kojoj je prilikom provere, na njeno zaprepašćenje, pronađen papir koji je predaje Đavolu. I majka i ćerka su se pokajale i priznale svoju krivicu. Obe su ponovo bile u stanju da čitaju Bibliju i da se mole. Epilepsija se, takođe, ponovo pojavila, ali je uskoro nestala, uz zdrav život i molitvu.
U Prvoj Jovanovoj poslanici 1:9 piše: „Ako priznamo svoje grehe, veran je i pravedan da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravednosti.“ Niko se ne izbavlja okultnog ropstva bez prepoznavanja i priznanja Bogu svog greha. Ovo priznanje se tiče ne samo okultnog greha, već svega što smatramo grešnim i što stoji između nas i Boga. Ukoliko je osoba već priznala grehe Bogu, tada nema potrebe da to ponavlja. Osnovno je pravilo da se priznanje greha ne mora ponavljati. Postoje, međutim, neki verujući hrišćani koji pate od okultnog ropstva zato što ga nisu prepoznali. Oni se moraju pokajati za stvari za koje se nikada nisu pokajali. U mom mnogogodišnjem savetničkom iskustvu, nikada nisam naišao na osobu koja se oslobodila okultnih aktivnosti ili demona bez da je prvo prepoznala i priznala svoju krivicu.
5. Odrecite se i izjavite Bogu da ste se oslobodili Sotone i grehova vračanja vaših predaka
Vračanje predstavlja nesvesni pakt sa Sotonom. Sotona veruje da mu praktikovanje vračanja neke osobe daje pravo da kontroliše tu osobu. Ova veza takođe postoji i tamo gde su roditelji ili baba i deda osobe bili povezani sa okultnim stvarima. Jedna od misterija Božijeg upravljanja svetom jeste ta da se deca nalaze pod uticajem i ugnjetavanjem zbog grehova predaka, pošto i sami žive na sličan način. Zato osoba koja se nalazi pod okultnim ropstvom mora da, jednom ili po mogućstvu više puta, izgovori molitvu odricanja. Ona može izgledati ovako: „U ime Gospoda Isusa Hrista odričem se Đavola i svih njegovih dela, odričem se vračanja svojih predaka i u svom životu se priključujem Isusu, svom Gospodu, za čitavu večnost. Amin.“ Ova molitva se ne sme smatrati ili koristiti kao magična formula. To bi bila „bela magija“. Molitva se, takođe, može izgovoriti sopstvenim rečima.
Primer 340: Sveštenik iz Brazila je kao dete zavračan protiv epilepsije. Pre jednog od njegovih napada epilepsije, njegova majka je uzela penu iz usta deteta, raširila je na hlebu i zajedno sa čarolijom iz Šeste i sedme knjige Mojsijeve dala mački da pojede. Mačka je umrla. Dečak više nikada nije imao napade. Kasnije, kada je već bio sveštenik, došao je kod mene zbog savetovanja. Tokom razgovora saznao sam da je mnogo patio od posledica ovog čaranja. U mom prisustvu je izjavio da je oslobođen u Isusovo ime i bio je izbavljen posledica vračanja. U isto vreme, sveštenik je jasno video da magijsko isceljivanje nema nikakve veze sa božanskim isceljivanjem. On je, prvobitno, svoje izlečenje od epilepsije smatrao Božijim delom.
Primer 341: U Engleskoj je jedna žena, čija je jedna noga bila kraća od druge, otišla do spiritističkog iscelitelja. Noga se razvukla na normalnu dužinu, ne odjednom, već tokom nekoliko sedmica. Tokom ovog izuzetnog isceljenja, žena je izgubila svoj mir i verovanje u Božije spasenje. Zbog ovoga je postala svesna da nešto nije u redu sa izlečenjem. Žena se pokajala, odrekla se ovog čudnog izlečenja i ponovo povratila svoj mir. Noga koja je izlečena se ponovo skratila, kao što je bila i ranije.
Naravno, svestan sam da doktori ne prihvataju takve priče. Ipak, one se dešavaju, pogotovo u oblastima gde vlada jak spiritizam, poput Haitija, Brazila i nekih istočnoazijskih zemalja.
Primer 342: Direktor misionarskog društva koga veoma dobro poznajem mi je ispričao sledeći događaj. Jednog dana je čarobnjak, koji je imao psihičke moći koje su bile tako jake da je mogao da ubije životinje sa udaljenosti, došao kod njega. Misionar je upozoren na to i pozvao je verujućeg sveštenika koji je pomogao u savetovanju.
Čarobnjak je priznao da je sebe sopstvenom krvlju prodao Đavolu. U zamenu za njegove moći je svake sedmice morao da vrši dve službe za Sotonu. Ukoliko bi prokleo kokošarnik, tada kokoške više ne bi nosile jaja. Ukoliko bi prokleo štalu, krave više ne bi stvarale normalno mleko već tečnost braon boje. Međutim, ukoliko bi se krave odvele u drugo selo, tada bi ponovo stvarale normalno mleko.
Čarobnjak je po svaku cenu želeo da se oslobodi ropstva demonima, zato što je znao da je obuhvaćen Sotoninom moći. Došao je na nekoliko sesija savetovanja. Od tada više nije dobijao naređenja od Sotone i više nije video đavolju figuru koja ga je ranije mučila.
Ovo, dakle, nije bio slučaj duševne bolesti koja je rezultirala halucinacijama već posledica krvnog pakta.
Ovde moram ponoviti ono što sam ranije rekao u ovoj knjizi. Nikada ne savetujem ljudima da sopstvenom krvlju izjave da su oslobođeni Đavola. Znam da postoje savetnici koji daju takve savete.
Primer 343: Tokom serije predavanja u Argentini, pratio me je sveštenik Albert Renšler, koji me je predstavio raznim crkvama. Naša tura kroz Entre Rios je bila veoma zanimljiva. Posle jednog od mojih izlaganja, sveštenik iz ovog regiona mi je rekao da je izlečen od strane magijskog vrača. Takođe je od ovog čoveka dobio amajliju. Pitali smo ga da otvori amajliju. To je i uradio i bio je užasnut kada je saznao da se unutar amajlije nalazio list papira koji je sadržao pakt sa Đavolom. Papir i amajliju je spalio, a zatim je u Isusovo ime izjavio da se oslobodio Đavola. Njegova bolest se odmah posle toga ponovo pojavila. Molitvom i zdravim životom je uskoro ozdravio.
Dobar je znak kada se bolesti ponovo vraćaju nakon što je uklonjena čarolija zato što to znači da čarolija više ne može da sputava tu osobu. Ovaj primer takođe prikazuje da čak i pobožni ljudi mogu da uđu u ovu vrstu pakta putem neznanja.
Primer 344: Sveštenik Sajfert me je pozvao radi sprovođenja misije u Lineburgu. Kada se završila, mladić koji je u detinjstvu zavračan zbog bolesti je došao kod mene. Priznao je svoju krivicu i svoj život predao Hristu. Oslobodio se ove okultne kletve. Nekoliko dana kasnije je ponovo došao i rekao da se njegova bolest vratila. Zatim je došla i njegova majka i žalila se bratu Sajfertu na to da je bilo pogrešno zbuniti dečaka time što je ponovo postao bolestan. „Da li želite da vaš sin onda,“ rekao je brat Sajfert, „ostane pod kletvom vračanja i nastrada?“ Žena je bila iznenađena. Brat Sajfert je nastavio: „Isus može da uradi mnogo više nego Đavo.“ On se molio zajedno sa dečakom, i dečak je ozdravio.
Često se dešava da se ljudi izleče kroz Isusa kada je otklonjena čarolija vračanja i kada se bolest vratila. Bolest kasnije nestane, naravno, uz Božije posredovanje.
Primer 345: Nekoliko puta sam sreo Pitera Džejmisona dok sam držao predavanja u Australiji i Novom Zelandu. On je poglavica plemena Vongai u zapadnoj Australiji. Kao poglavica plemena, prihvatio je Gospoda Isusa u veri i osetio se pozvanim da propoveda radosnu vest o Bogu (jevanđelje) plemenima Aboridžina. Ispričao mi je da su svi Aboridžini koji su deklarativno razumeli Božiju poruku i prihvatili Božiji poziv, na kraju odustali. Razlog je to što se nisu odrekli svog vračanja i dejstvo demona nad njima je nepobedivo. Isus nije imao pravo da ih oslobodi jer su oni i dalje želeli da služe demonima.
Primer 346: Tokom predavanja u Engleskoj i Škotskoj, student biblijske škole u Glazgovu je došao kod mene radi savetovanja. Ovaj mladić je stalno imao samoubilačke misli i nekoliko puta je pokušao da sebi oduzme život. On nije znao šta se krije iza ove želje za samoubistvom. Na kraju je njegova 90-godišnja baka priznala da je, već nekoliko generacija, vračanje, a pogotovo spiritizam, praktikovano u njihovoj porodici. Mladić je priznao svoje grehe i izjavio da je oslobođen vračanja njegovih predaka. Primetio sam koliko je bio iskren dok je to radio. Ovaj čin izjavljivanja oslobođenja je zasnovan na Jevanđelju po Mateju 18:18. Mladić je došao do kraja sopstvene snage. Sada je bio spreman da ponovo počne sa Isusom, kao sledbenik koji se oslobodio svog ropstva.
Primer 347: Na žalost, moguće je pasti pod prokletstvo zbog medijumstva pod maskom religije. Dok sam bio u Engleskoj, verujući Irac je došao kod mene radi savetovanja. Već nekoliko godina je bio sledbenik Isusa. Njegovi prijatelji su ga pozvali na konferenciju pentekostalnog pokreta. On im se pridružio u molitvi i dobio je dar govora jezicima. U isto vreme je izgubio svoj mir i uverenje da mu je oprošteno. Kao rezultat toga su mu se otvorile oči. Rekao je sebi da, ukoliko je dar jezika rezultirao gubitkom uverenja, oproštaja i mira, tada nešto nije u redu. Pokajao se, priznao šta se desilo i izjavio da je oslobođen duha jezika. Oslobodio se govora jezicima i ponovo pronašao svoj mir. Posedujem puno takvih primera.
6. Prihvatite oproštaj verom
U svešteničkom radu sa žrtvama okultnog ugnjetavanja, vera igra odlučujuću ulogu. Pavle je napisao: „Jer ako svojim ustima priznaješ da je Isus Gospod – i ako u svom srcu veruješ da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen.“ (Poslanica Rimljanima 10:9) „A bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže.“ (Poslanica Jevrejima 11:6) Bez vere ne možemo da cenimo dobre stvari koje nam Bog nudi u spasenju. Ali, činjenica koju je potvrdilo iskustvo kaže da je ljudima koji su okultno ugnjeteni od strane demona naročito teško da poveruju. Iz tog razloga moramo iskoristiti svu pomoć koju nam Biblija nudi da bismo prevazišli mrtvu, unutrašnju oblast neverovanja.
7. Nemojte se zaglaviti na pola puta
I u prošlosti i u sadašnjosti postoje primeri ljudi koji su prihvatili Boga ali koji se nisu odmah oslobodili čitavog okultnog ugnjetavanja. Počeću sa primerom iz Čikaga.
Primer 348: Dvajta L. Mudija, velikog američkog jevanđelistu je na svojim putovanjima pratio pevač Henri Dramond. Dramond je mogao da utiče na ljude i da ih hipnotiše sa udaljenosti od 80 kilometara. Posle svog obraćenja Bogu je imao poteškoća u savladavanju tih okultnih moći. Dok je vršio službu na Mudijevim sastancima, povremeno je primećivao da na publiku utiču njegove psihičke moći. To ga je veoma mučilo pa je pitao Gospoda da ga oslobodi tih okultnih moći. Gospod je odgovorio na njegovu molitvu.
Primer 349: U Kocebjuu na Aljasci je jedna Eskimka došla kod mene radi savetovanja. Ona je mogla da umno vidi ljude koji su dolazili kod nje kući, pre nego što dođu. Pre svog preobraženja je bila svesna da je u pitanju psihička moć. Pošto je doživela preobraženje, pomislila je da će njenim okultnim moćima doći kraj. Pogrešila je, njene okultne moći su ostale. Zato je došla na savetovanje kod mene, priznala svoje grehe i izjavila da se oslobađa ovih moći.
Naivni savetnici sa obe strane okeana često tvrde da se okretanjem Bogu jednom za svagda rešavaju problemi osobe. To nije istina. Često moramo patiti od posledica skorašnje okultne aktivnosti. Ovo se može prikazati ilustracijom iz druge oblasti. Ukoliko mladić kao posledicu razvratnog života ima sifilis, a zatim dođe ka Hristu, njegovi grehovi su oprošteni ali je bolest i dalje tu. Teško je reći koliko ljudi se oslobodi, a koliko ljudi nastavlja da svoju okultnu ugnjetanost vuče za sobom. To može biti i polovina onih koji su iskusili preobraženje i razumevanje Božije poruke. Ukoliko otkriju psihičke moći nakon što su počeli da slede Isusa, oni moraju zamoliti Hrista da ih oslobodi i da im pruži još veću meru Svetog Duha. Postoje ipak, neki vernici koji su i dalje pod okultnim uticajem uprkos svom preobraženju. Ovo postaje još jasnije u primerima koji slede.
Primer 350: 21-godišnji mladić koji potiče iz bezbožničke porodice je saznao za Isusa. Postao je lokalni vođa mladih. On je nadaren i sve privlači svojim šarmom. Uvek je u centru pažnje i impresionira sve oko njega. On sprovodi hrišćanske kućne žurke, priča o molitvi, savetovanju, priznanju greha Bogu, a ipak odbija da se moli zajedno sa svojom ženom. Takođe ne želi nikakvu svešteničku pomoć. Ukoliko njegova žena ode do sveštenika ili savetnika zbog pomoći oko nekog problema, on postaje besan na svoju ženu i sveštenika.
Njegova žena je došla kod mene i ja sam mu poslao poruku gde sam mu rekao da bih želeo da popričam i sa njim. Pobesneo je i rekao svojoj ženi: „Možeš da dovedeš desetoricu poput njega i dalje me nećeš nagovoriti. A ukoliko nastaviš sa ovim, možeš da se pakuješ.“ Njegovi roditelji su bezbožni. Kada ih posete, kuću zahvati loša atmosfera. Na ovog verujućeg čoveka je bačena kletva, u smislu da je pod dejstvom demona. Ali ponavljam, ako je neko kao mali, nesvesno došao pod uticaj demona, on može kasnije da se oslobodi ovog uticaja ako se okrene Isusu Hristu. Odrasli ljudi, koji žive u skladu sa Božijim zakonom datim preko Mojsija od strane Isusa, ne mogu da budu pod uticajem demona i nije moguće da na njih neko baci kletvu ili uticaj demona.
Primer 351: Jedan hrišćanin sa Jamajke je došao kod mene radi savetovanja. Rekao mi je da se noću bori sa zlim duhovima. Tek kada je u veri pogledao u Isusa i pozvao Ga u pomoć, ove mračne sile su nestale. Pitao sam ga da li je kao dete bio začaran od strane Obija. Obiji su čarobnjaci sa Karipskih ostrva. Odgovorio mi je da je kao dečak bio bolestan i da nijedan doktor nije mogao da mu pomogne. Njegovi roditelji su ga odveli do „Božijeg čoveka“ koji ga je za tri dana „izlečio Božijom Rečju“. To je bila bela magija. Bela magija ima iste efekte kao i crna magija. Posledicu možemo da vidimo. Ovog hrišćanina i dalje muče mračne sile čak i posle njegovog okretanja Bogu, zato što tokom prihvatanja Boga nije imao savetnika koji bi mu dao pravi savet kako da se reši problema čijeg je uzroka sada svestan.
Primer 352: Jedna mlada žena me je posetila u Brizbejnu. Godine 1960. je otišla do gatare. Okultistkinja joj je rekla: „Mogu ti reći budućnost samo do 1965. 1965. će se u tvom životu dogoditi nešto što će promeniti tvoj život. Dalje od toga ne vidim ništa.“ 1965. devojka je poverovala u Hrista. Pronašla je oproštaj ali ne i pravi mir. Progonile su je misli koje nije mogla da prevaziđe. Ovo je još jedan primer obraćenja Bogu gde okultno ugnjetavanje nije u potpunosti nestalo.
Primer 353: U Los Anđelesu sam govorio u Crkvi otvorenih vrata. Dok sam bio tamo, jedna hrišćanka je došla kod mene po pomoć. Od detinjstva je patila od ekcema. Lečenje dermatologa nije dalo nikakve rezultate. Žena mi je rekla da je njena majka bila ateista. Moja sumnja da je ovaj ekcem imao okultne korene se ispostavila kao tačna. Naš razgovor je otkrio da je njena majka godinama učestvovala u okultnim aktivnostima. Verujuća žena se godinama molila za svoju majku. To je bio razlog zbog kojeg se ova verujuća ćerka suočavala sa drugim velikim iskušenjima. Uprkos svom obraćenju Bogu, ekcem sa svojom okultnom prošlošću nije nestao. U takvim slučajevima savetujem ćerku da se ne moli za svoju majku, zato što majka ne želi da ostavi svoje vračanje. Vernik samo pada pod veće ugnjetavanje ako se moli za takvu osobu. S druge strane, ova žena nije imala podršku molitvene grupe. Veoma je teško pronaći molitvene grupe u Los Anđelesu koje imaju duhovnu moć i autoritet. Svi ovi primeri pokazuju da obraćenje Bogu ne znači uvek i trenutni kraj okultnog ugnjetavanja. Mnogi hrišćani ostanu na pola puta.
8. Potražite savetnika koji ima duhovni autoritet, i koji će vam pomoći da pobedite u duhovnoj borbi
Odricanje ili izjašnjavanje kao slobodna osoba jeste čin vere koji vrši ugnjetena osoba koja želi da se oslobodi uticaja demona. Izjavljivanje (ili molitva) da je osoba oslobođena od uticaja demona je čin vere koju ispoljava onaj koji želi da se oslobodi ili izjavu ili molitvu u ime osobe vrši biblijski savetnik (teolog) koji ima autoritet da u Isusovo ime oslobodi svezanu osobu – autoritet koji se stiče kod Boga moralnim životom u skladu sa zakonima datim u Bibliji.
Kao mladi sveštenik nekada sam previše žurio da za ljude koji su patili od okultnog ugnjetavanja izjavim da su slobodni. Kao posledica toga i ja sam ozbiljno napadan od strane carstva tame. Zato sam postao oprezniji. U svakom slučaju pitam u molitvi Gospoda Isusa da li je dobro za mene da, po Njegovom autoritetu, izjavim da je osoba slobodna. Često sam odbio da to uradim ali sam u nekim slučajevima i osećao da to treba da uradim.
Primer 354: 42-godišnja žena je došla kod mene i priznala da je u svojoj mladosti na sledeći način zavračala svoje bradavice. Njena majka je na bradavice stavila so, izgovorila čaroliju iz Šeste i sedme knjige Mojsijeve i izgovorila imena Svete Trojice. Zatim je so bačena u vatru. Bradavice su nestale. Međutim, od tada je seksualno zastranila i takođe je postala kompulsivni lažov i lopov. Kada je želela da prihvati Hrista, otkrila je da nije mogla. U mom prisustvu se pokajala i ja sam se u Isusovo ime pomolio i oslobodio majčinog vračanja. Zatim sam preuzeo autoritet iz Jevanđelja po Mateju 18:18 i u Isusovo ime naredio silama tame da odu od ove žene i izjavio da je oslobođena svog ropstva. Ovoj ženi je pomognuto uz Božiju pomoć. Savetnik nikada nema autoritet sam po sebi. On je samo predstavnik koji govori po autoritetu uzvišenog Boga.
Primer 355: U Parizu je mladić koji se uključio u vračanje, došao kod mene radi savetovanja. Pokajao se i bio je željan da se okrene Hristu. Sa njim sam izgovorio molitvu i zatim sam u Isusovo ime izjavio da je slobodan. Tada sam bio mlad sveštenik. Mnogo godina kasnije sam ponovo sreo tog čoveka. Bio je potpuno slobodan, srećan i aktivan radnik u svojoj zajednici.
Primer 356: Pre mnogo godina me je pozvao sveštenik Fric Tadej da učestvujem u misiji u Verdenu. Ispričao mi je sledeću priču. Jedan mladi hrišćanski par je otišao kod njega radi savetovanja. U dva sata svakog jutra su viđali mračnog čoveka. Tadej je rekao: „Ili ste vi ili ljudi koji su živeli u kući pre vas praktikovali vračanje.“ Par je kazao sledeću ispovest. Često su bili bolesni i otkrili su da im doktor ne može pomoći. Zato su potražili vračara koji je uvek mogao da im pomogne. Jednog dana, vračar im je rekao: „Postajem star i nemoćan. Uskoro neću moći da dolazim. Možete naučiti kako to sami da uradite.“ Napisao im je formulu. Posle ovoga, muž je isprobao formulu i video da je uspešna. Na kraju su ljudi počeli da ga nazivaju vračarem. Zatim je došlo vreme kada su se i muž i žena odlučili za Hrista. Ovo je takođe bilo vreme kada su počeli da viđaju mračnog čoveka noću. Ovaj problem ih je mučio duže vreme, sve dok konačno nisu pitali Tadeja da im pomogne. Priznali su svoje grehe i odrekli se vračanja. Tadej je u Isusovo ime izjavio da su oslobođeni.
Kada se mračna figura ponovo pojavila noću, muž i žena su rekli: „Više te ne sledimo. Isus nas je oslobodio. Odričemo te se.“ Od tada uživaju u miru. Ovde ponovo vidimo činjenicu da verujući ljudi mogu biti pod uticajem okultnih moći čak i posle preobraćenja na stranu Boga, sve dok se oni ili savetnik ne pomole za potpuno oslobođenje.
Iz knjige „Abeceda okultizma“ (adaptirano)
