U istoriji je često bio običaj za pobedničke generale da u svojoj pobedonosnoj povorci povedu sa sobom vođe njihovih pokorenih neprijatelja.
Primer pronalazimo u Prvoj knjizi Samuila 15. glavi. Kralj Saul je pokorio Amalika, a zatim je njihovog kralja Agaga poveo kao zatvorenika u svojoj povorci.
Isti običaj se može videti u antičkom Rimu. Osvajačima koji su se vraćali kući je dozvoljena trijumfalna povorka i među onima koji bi ih pratili bi bili i njihovi pobeđeni neprijatelji.
Knjiga proroka Isaije 53:12 govori o najjačem osvajaču svih vremena na sledeći način: „Zato ću mu dati deo za mnoge, i sa odanima će deliti plen.“ Ko je najveći od svih osvajača? Ko ima moćne ljude i anđele kao svoj plen? Naredna iskustva će dati odgovor.
Od sataniste do Hrista
1975. Gospod mi je dozvolio da se upoznam sa bivšim satanistom. On mi je dao dozvolu da objavim njegovu životnu priču i u isto vreme me zamolio da se molim za one koji dobiju moj članak. Nekoliko meseci posle našeg sastanka, Dejvid Hansen, to je ime ovog čoveka, poslao mi je kratku autobiografiju. Ona je predugačka da bi se ovde u potpunosti ištampala, zato iskoristimo samo uvod pisma da bismo imali pozadinu naredne priče.
Ovaj čovek je bio nastavnik u srednjoj školi. Hrišćanstvo o kojem je čuo kod kuće i u crkvi ostavilo ga je nezadovoljnim. Otvorenim očima je video veliku prazninu koja postoji između hrišćanskog učenja i praktičnog života. Takođe je bio dovoljno iskren da prizna nesaglasnost između želje i rada u sopstvenom životu. Zato je tragao za čvrstom osnovom za svoj život. Težio je da pronađe moć koja bi mu omogućila da živi život kakav je želeo.
Jedne večeri je čuo satanistu koji je govorio na televiziji. Satanista je veličao Sotoninu moć. Ovaj čovek tame je, između ostalog, rekao: „Ukoliko želite moć, daćemo vam je. Ukoliko tražite ispunjenje u životu, možemo vam to ponuditi. Hrišćanstvo je odavno ostalo bez posla. U svakom slučaju, hrišćanstvo nikada ništa nije ponudilo svojim sledbenicima. Samo ih je hranilo praznim obećanjima.“
Te večeri je ovaj profesor fizičkog, koji je tragao za nečim za šta će živeti, doneo svoju odluku. Potražio je adresu i mesto susreta najbližeg satanističkog kulta. Bilo je to blizu kanjona Skeleta, blizu Tauzend Oaksa, mesto između Santa Barbare i Los Anđelesa u Kaliforniji.
Dve godine je nastavnik bio član ove grupe. Obično su se okupljali vikendom, od četiri po podne pa sve do ponoći, ili čak i kasnije, u kanjonu Skeleta gde su slavili crnu misu i imali orgije. Dejvid je sve predao Sotoni: svoj život, svoju dušu, svoj dom, svoju zaradu, svoj automobil i svoju porodicu. Ova potpuna predaja mu, međutim, nije donela mir. Moć tame je dosegnula do njegove duše i počele su da ga muče samoubilačke misli.
Jednog dana se ponovo molio Sotoni, svom gospodaru. Proklinjao je Boga, što je bio jedan od zahteva za pravu molitvu Sotoni. Zatim su mu u um došle reči Biblije iz Prve Jovanove poslanice 4:4: „Jer je veći onaj koji je u vama nego onaj koji je u svetu.“ Uprkos ovim rečima iz Biblije, on je nastavio da proklinje Boga svom mržnjom koju je mogao da izgovori. Zatim je osetio veliki mir koji se širio njegovim srcem i unutar sobe. Atmosfera ga je nadvladala. Bila je poslata od strane Boga. Odjednom je Dejvid seo na krevet i potražio pomoć od Boga. Bog je čuo njegovu neiskazanu molitvu i njegov vapaj. Od tog trenutka Dejvidov život je na novom putu. Izvadio je Bibliju i svakodnevno željno je proučavao. Njegov mir je postao dublji.
Zatim je došao vikend. Njegovi bivši prijatelji bi se skupljali u kanjonu Skeleta. Dejvid se molio za smernice šta da uradi. Odlučio je da će još jednom otići na sastanak, da će im reći da odlazi i da svojim prijateljima posvedoči o Isusu Hristu.
Ovo je nešto što niko ne treba da pokuša da izvede. Kada su se svi članovi okupili, on je objasnio da ih napušta i posvedočio je da je Isus Hristos njegov Spasitelj. Njegovi prijatelji su bili zapanjeni, ali mu nisu protivrečili. Samo su rekli: „Zašto radiš to? Šta dobijaš od toga?“ Dejvid je bio spreman da pruži odgovor.
„Radim ovo zato što mi život u našem društvu nije doneo ništa nego očaj, samoubilačke misli i nedostatak mira. Ono što sam već dobio sa Hristom jeste unutrašnji mir koji prevazilazi svako razumevanje.“
Njegovo svedočenje za Hrista i diskusija koja je usledila je trajala devet sati, sve do ponoći. Rezultat toga je da su njegovi brojni prijatelji rekli: „Pridružićemo ti se. Tvoj problem je i naš problem, takođe. Mi takođe tragamo za tim mirom za koji kažeš da Hrist može da pruži.“ Rezultat ovog sastanka pokazuje da je Dejvid imao odobrenje od Gospoda da ode na sektaški sastanak.
Oni koji su pobegli iz Sotoninih kandži moraju biti spremni za njegove kontranapade. Tokom sledeće noći posle ove moćne pobede Isusa Hrista, Dejvid je doživeo ličnu intervenciju Sotone. „Meni pripadaš,“ rekao je. „Ukoliko pokušaš da pobegneš od mene, ja ću ubiti tvoje dete i učiniću te siromašnim.“ Ali, Dejvid je bio odlučan da će, šta god Gospod dozvoli da mu se desi, ostati veran Isusu.
Sutradan je njegovo dete bilo ozbiljno bolesno i moralo je da ide u bolnicu. Lečenje u bolnici je trajalo tri sedmice. Zatim je dete umrlo. Račun za lečenje i sahranu je iznosio oko 3000 dolara. Sotona je izvršio svoju pretnju. Dete je bilo mrtvo, a porodica se suočila sa finansijskom propašću.
U ovom trenutku moram da prekinem priču. Već sam dao kratak pregled Dejvidovog iskustva u biltenu. Kao rezultat toga sam dobio brojna pisma u kojem su me zamolili da izostavim ovu stranu priče. Neki hrišćani su uvređeni zato što veruju da se, kada osoba doživi preobraženje, sve oprašta i da svi problemi nestaju. Ovo viđenje se pogotovo može naći u američkim i kanadskim crkvama.
Jedna stvar je sigurna: kada osoba doživi preobraćenje, svi gresi su oprošteni. Ali, ne nestaju sve posledice, ne uvek. Biblija nam ne pruža površnu, nepromišljenu teologiju.
Ilustracija koju sam često koristio može nam pomoći da ovo jasnije vidimo. Recimo da neki muškarac ženskaroš, kao posledicu svog razvratnog života, ima sifilis. Zatim pronalazi Hrista i takođe dobija oproštaj za njegov raskalašni život. To ne znači da je njegova bolest izlečena. Za to će verovatno trebati dug vremenski period medicinskog lečenja.
Postoje neki biblijski odeljci koji svaku površnu teologiju čine da izgleda apsurdno. Pomislite na Knjigu proroka Isaije 45:7: „Ja gradim mir i stvaram zlo.“ Bog stvara zlo? Pomislite na Knjigu proroka Amosa 3:6, „Hoće li biti nesreća u gradu, a Gospod da je ne učini?“ Bog donosi zlo?
Nepromišljeni, površni hrišćani zaboravljaju svetost i pravednost Boga i potcenjuju moć Sotone.
Dejvid je sebe predao Đavolu i često je proklinjao Boga. Božija je stvar ukoliko je On dozvolio smrt deteta i Dejvidovu finansijsku propast. Štaviše, Dejvid mi je rekao da je dete posvećeno Sotoni dok je još bilo u majčinoj utrobi.
Uprkos ovim užasnim preprekama, Dejvid nije dozvolio da ga išta zaustavi od toga da sledi Isusa. Posle ovoga je sebe i svoju porodicu svakodnevno stavljao pod Isusovu zaštitu. Savet koji je dat u mojoj knjizi Okultno ropstvo i izbavljenje postao mu je blagoslov.
Kao dodatnu pomoć je pokušao da pronađe neke vernike koji bi ga podržali u molitvi. Bio je veoma razočaran. Hrišćani su ga se bojali i izbegavali su ga. Tragedija je da na Zapadu hrišćani imaju tako malo interesovanja za molitvene grupe, koje mogu pomoći ugroženim i uznemirenim hrišćanima.
Od tada je Dejvid bio blagoslov mnogim ljudima. Gde god je bio pozvan, davao je svedočanstvo kako ga je Hristos oslobodio od Sotoninih okova. Bog je opremio ovog brata da savetuje one koji pate od okultnog ugnjetavanja. Mnoge crkve su mu otvorile vrata. Takva služba zahteva molitvenu podršku razumevajućih hrišćana.
Astrologija i hrišćanstvo?
1972. sam držao predavanje u francuskoj crkvi u Kvebeku na temu gatanja. Posle predavanja je bila diskusija. Mladić sa dugom kosom je ustao i rekao: „Ja sam i astrolog i hrišćanin.“ Zatim je počeo da protivreči nekim stvarima koje sam rekao. Odgovorio sam mu: „Ili si astrolog ili si hrišćanin. Ne možeš biti i jedno i drugo u isto vreme.“ „Zašto da ne?“ pitao je dugokosi momak. „Idi kući i pročitaj Knjigu proroka Isaije 47:12-14.“ Zatim sam citirao ta tri stiha. To je bio kraj diskusije sa ovim mladićem.
Oko šest meseci kasnije dobio sam brošuru od 23 strane. Na poleđini su bile dve slike. Na vrhu je bila slika dugokosog čoveka, a ispod nje je bio mladić sa isečenom kosom. Između njih nije bilo vidljive sličnosti. Gornja osoba je imala bradu, „Abšalomovu kosu“ i mračni izgled; osoba ispod bez brade, srećno lice i vojničku frizuru. Između dve slike je stajao naslov: Zašto sam napustio astrologiju. Ova brošura je sadržala svedočanstvo Ajvsa Petela. Pročitajmo ukratko njegovu priču.
„Petel potiče iz katoličke porodice koja je živela u Montrealu. Njegov otac je radio u fabrici koja je pripadala jednom Kanađaninu.
Kako je rastao, Ajvs se interesovao za umetnost i pozorište. Želeo je da studira u Konzervatorijumu dramske umetnosti. Otišao je na prijemni ispit. Direktor Konzervatorijuma ga je odbio iz sledećeg razloga: ne nedostatak talenta, već nedovoljne discipline i prilagodljivosti. Svako ko je znao Petelov divlji život pre njegovog preobraćenja će razumeti ovaj komentar.
Posle nekoliko novih pokušaja da postane student likovne umetnosti, izgubio je interesovanje. Razočaranje ga je odvelo do droge. Želeo je da zaboravi neprijatna iskustva svog života, da se otarasi prošlosti. Droge mu nisu donele osećaj značaja i ispunjenja kojim se nadao, zato se okrenuo astrologiji.
Tri godine je studirao astrologiju i specijalizovao se za nju. Pravio je horoskope radi davanja medicinskih dijagnoza. Uz pomoć zvezdane mape je pokušao da predvidi buduće događaje. Takođe je praktikovao analizu karaktera i pokušao je psihoterapiju. Tako je zarađivao za život.
Kako je došlo do ove prekretnice u njegovom životu? Razočaranja vezana za njegovu profesionalnu obuku i njegova zavisnost od droge je verovatno ostavila određenu prazninu koju je Petel nesvesno želeo da ispuni.
Dobio je ohrabrenje da pronađe novu putanju za svoj život kada je jedan od njegovih prijatelja doživeo biblijsko preobraćenje krajem 1971. Petel je primetio veliku promenu u karakteru njegovog prijatelja pošto se odlučio za Hrista. Ovo je podstaklo Petela da pročita Bibliju. Počeo je nasumice da čita njene delove. Sledeći korak ka preorijentaciji njegovog života je bila moja propoved u francuskoj crkvi u Kvebeku koju sam pomenuo ranije.
Petel se mučio da prizna da nije postojalo veće natprirodne sile i mudrosti u nebeskim sazvežđima nego u kristalnoj kugli ili visku. Ove natprirodne sposobnosti ne leže u osobi koja praktikuje gatanje: ova natprirodna moć potiče samo od Sotone. Mnogi delovi Biblije poput Knjige proroka Isaije glava 47, Pete knjige Mojsijeve 18:9-12, navele su ga da to shvati.
Iako je znao te stvari, to nikada nije dovelo do praktične promene u njegovom životu. Trebalo mu je istaći još jednu stvar. Ovo se desilo ubrzo nakon moje sedamnaeste serije predavanja u Kanadi.
Serije predavanja po pitanju okultnog su reklamirane u salonu međunarodnih okultnih nauka u Montrealu. Petel, koji je i dalje bio nesiguran po pitanju astrologije, pogotovo zato što je od nje zarađivao, otišao je na te sastanke. Potpuna odvratnost prema okultnom, koju je tamo osetio, pomogla mu je da dođe do tačke potpunog raskidanja sa okultnim praksama. Na ovom anti-okultnom festivalu u Montrealu, Petel je razgovarao sa katoličkim sveštenikom. Kasnije ga je posavetovao da koristi kristalnu kuglu za razrešenje njegovih problema. Drugim rečima, sveštenik je rekao Petelu da potraži pomoć u vračanju.
Mladić je sada bio uznemiren i nije imao mira. Shvatio je da astrologija i druge veštine vračanja nisu dosledne hrišćanskoj veri. 28. maja 1972. se odlučio za Hrista. Ovo je bio početak potpuno novog života za Petela.
Posledice njegovog radikalnog preobraženja su uskoro postale očigledne. Petel je otvorio malu piceriju u Kvebeku. Prve osobe koje je doveo ka Hristu su bili njegovi pomoćnici. Za mene je bilo izuzetno iskustvo videti njegove pomoćnike tokom moje osamnaeste ture po Kanadi. Otišli su u restorane sa biblijskim nadahnućem i otpočeli dan uz čitanje Biblije i zajedničku molitvu.
Osamnaest meseci nakon njegovog preobraćenja, Petel je već zainteresovao 23 osobe za Hrista. Kada sam predavao u betuelskoj biblijskoj školi, jedan student mi je rekao da ga je Petel zainteresovao za Hrista.
Svako ko je tako aktivan u službi Gospoda mora da očekuje Sotonine kontranapade. Oni dolaze sa velikom snagom. Petel je trebao da bude oboren kao i mnogi drugi u carstvu Božijem. Iz ovog razloga sam dva puta u svojim biltenima zamolio ljude da se mole za njega. U ovom trenutku pozivam sve svoje molitvene partnere da se iskreno založe za njega. Hristova crkva je često izneverila one koji se bore na prvoj liniji fronta. Petel je svedok koji se nalazi u borbi prsa u prsa sa neprijateljem, zato što nekada putuje radi držanja govora i upozoravanja ljudi na okultno i astrologiju koju je i on sam nekada praktikovao.
Čarobnjaci
Na misionarskim poljima često sam se susretao sa ljudima poput Elime iz Dela apostolskih glave 13 koji praktikuju svoje mračne veštine i sprečavaju ljude da dođu ka Hristu. Već sam dovoljno pisao o vračanju u ovoj knjizi. Ono što nas u ovom poglavlju zanima jeste kako se čarobnjaci oslobađaju okultnog preko Hrista.
Sećam se Gandija u Novoj Gvineji. Posećivao sam stanice misije Australijskog južnog mora. Sestra Lisbet Šrader me je upoznala sa bivšim čarobnjakom koji je postao hrišćanin. Već sam ukazivao na njegovu priču u mojoj knjizi Pod vođstvom Isusa.
Među mnogim ljudima postoje čarobnjaci koji praktikuju svoje mračne veštine i koji, dejstvujući kao pristalice Đavola, donose mnogo patnje.
Na primer, pre mnogo godina mi je čarobnjak u Holštajnu, u Nemačkoj, rekao da je putem Sotonine moći ubio tri čoveka. Danas je on Isusov sledbenik.
Jedno iskustvo je ostavilo dubok utisak u mom sećanju. Bilo je to preobraćenje čarobnjaka kojeg sam uspeo da usmerim ka Hristu.
Pošto sam govorio u jednoj crkvi, jedan čovek je utrčao u svešteničku kancelariju. Pre nego što sam mogao da ga zaustavim, on je već bio na svojim kolenima, plačući i ispovedajući svoje grehe. Toliko je bio ganut da više nije mogao da kontroliše sebe. Potreban je jak udarac da čoveka natera da plače. Čuo je moj govor gde sam napadao magiju i vračanje, a njegova savest je bila pogođena. Jasno se odvojio od toga pred Bogom. Bilo je lako dovesti ga ka Hristu. Sveti Duh je očigledno dejstvovao. Zajedno sa njim sam izgovorio molitvu odricanja i izjavio da je slobodan u ime Gospoda Isusa Hrista (Jevanđelje po Mateju 18:18).
Sutradan sam morao da putujem negde drugde i izgubio sam kontakt sa ovim čovekom. Oko dve godine kasnije posetio sam mesto koje se nalazilo nedaleko od tog grada. Bivši čarobnjak nije mogao lično da dođe, ali je poslao prijatelja sa porukom: „Reci doktoru Kohu da sam tog dana postao slobodan i da sam od tada sledio Isusa.“ To je bila ohrabrujuća poruka usred svih teškoća moje službe.
Zatim godinama nisam čuo za njega. Osam godina kasnije, govorio sam na misionarskoj konferenciji koja je bila udaljena 430 kilometara od mesta gde je on živeo. Među ljudima koji su bili prisutni na konferenciji, došao je i čovek koji je rekao: „Da li me i dalje poznaješ?“ Rekao sam da ga ne poznajem. „Ja sam bivši magijski vrač kojeg si doveo ka Hristu. I dalje Ga sledim.“ Moja radost je bila velika.
Još uvek nisam završio priču. Još je rekao: „Još uvek ne znaš sve. Kada sam tada došao kod tebe, imao sam bolest pluća. Nikada ti nisam rekao da se, kada sam preobraćen, moja tuberkuloza zaustavila. Želeo sam da sačekam dok ne budem potpuno siguran. Sada je prošlo skoro deset godina od tada. Gospod je za mene učinio trostruko čudo: oprostio mi je grehove, oslobodio me je Sotoninog ropstva i izlečio me od tuberkuloze.“
Ovde je ilustracija Isusovog prvobitnog naloga Njegovim učenicima kada ih je poslao. U Jevanđelju po Luki 9:1-2 čitamo: „Dade im moć i vlast nad svim demonima i da leče bolesti. I posla ih da propovedaju carstvo Božije i da leče bolesnike.“ Propovedanje, isceljivanje, isterivanje demona, ovo su tri stvari iz Isusovog naloga. Postoje mnogi hrišćani koji veruju da se ovi stihovi primenljivi samo na apostolsko doba. Doba apostola je, naravno, bilo drugačijeg karaktera od onoga što se razvilo kasnije. Ali, dokle god kaže u Bibliji: „Isus Hristos je isti juče i danas i doveka.“ (Poslanica Jevrejima 13:8), ja neću provoditi vreme istražujući šta ne pripada nama već ću tražiti ono što pripada nama. A to je više od onoga što bi kratkovidi ljudi želeli da verujemo.
Osvajanje moćnih
Neki od najjačih oblika spiritizma i magije se nalaze u Makumba grupama u Južnoj Americi, vudu u Haitiju, Zombisi u Africi i Aziji i šamani iz Sibira i Aljaske. Posetio sam ove oblasti ali tamo nisam čuo mnogo slučajeva izbavljenja. Nekoliko iskustava pobede su, međutim, simboli Isusovog trijumfa u ovim mračnim regionima i oblastima sveta. Spomenimo ih.
Od Makumbe do Hrista
Priča Otilije Pontes je svetionik koji pokazuje da Isus zaista može da spase ljude iz najdubljeg pakla vračanja i da od njih napravi svoja oruđa. Za potpunu priču Otilije pogledajte moju knjigu Isus na svim kontinentima, na strani 554. Ovde ću prikazati samo malu deo tih iskustava.
Otilija Pontes radi u tekstilnoj fabrici u Rio de Žaneiru. Tamo je pala u šake njene upravnice koja je putem psihičkih moći uticala na nju da se pridruži Makumbi. Otilija je uvedena u kultske ceremonije u brazilskoj džungli. Zbog njenih jakih, naslednih, psihičkih moći, brzo je napredovala kroz sve nivoe i prošla sve testove.
Jedan od testova je bio da golim rukama uzme goruću vunu iz ključalog ulja, bez da opeče svoje prste. Od pedeset kandidata samo su Otilija i još jedan novajlija uspeli to da urade.
Najteži test je bila naredba da svog sopstvenog sina preda za kultsko žrtvovanje. Dečak je u ponoć doveden na svečano okupljanje. U isto vreme je koza vezana i stavljena pored dečaka. Demon je morao da odluči da li bi radije želeo život dečaka ili koze. Žrtvovanje dece Makumba praktikuje se do današnjeg dana. Država je to strogo zabranila, ali su mesta okupljanja kulta tako skrivena u džungli da policija nikada ne bi mogla da ih pronađe.
U ponoć je demon Žoao Kaveira ušao u majku kulta i izjavio da će prihvatiti zamenu. Zato je koza ubijena i žrtvovana. Dečak bi nesumnjivo bio žrtvovan da je demon tako zahtevao. Treba reći da je taj dečak sada Isusov sluga.
Posle završnog testa, Otilija je postala Baba de vovo Rosario ili majka kulta ružinog zaveta. Razvila je izuzetne medijumske moći. Mogla je da izleči i da prouzrokuje bolesti, da baci čarolije i da ih skine. Kada je bila u transu, mogla je da primi poruku i da je prenese drugima. Ono što je iznenadilo Otiliju je da njena moć nije bila efikasna kada su pravi hrišćani bili uključeni. Saznala je da postoji nešto jače od Sotone i demona.
Otilija je dvadeset tri godine držala vodeću poziciju u Makumbi. Tada je čula Hristov poziv. Prvo je njeno dete postalo tako bolesno da njegovo izlečenje nije bilo moguće. Hristov sluga koji ju je posetio je rekao: „Hristos može da izleči tvoje dete. Molim te, dođi sledeće nedelje na Božiju službu.“
Majka kulta da ode na hrišćansku službu? Nemoguć pojam! Ali, ona je volela svoje dete. I tako, čitave sedmice se mučila sa pitanjem da li da ode. Razne teškoće su se pojavljivale. Štaviše, njen prethodnik, stara majka kulta, pokušala je da je spreči. Otilija je bacila čaroliju na nju u njenoj kući. Stara Baba je morala nepomično da stoji sve dok se Otilija ne vrati. To je bila snaga moći mlade Babe.
Nije je zadovoljilo da ode na crkvenu službu samo jednom. Usred strašnih borbi, Otilija je pronašla put do Hrista i odrekla se Makumba kulta. Majka kulta koja napusti Makumbu obično predaje svoj život. Otilija je bila svesna toga. Ali, prihvatila je rizik. Znala je da je sada pod zaštitom Moćnijeg. Njeno dete se u potpunosti oporavilo. Otilija je postala jevanđelista i od tada je išla širom Brazila i govorila na velikim sastancima žena. Kada sam je sreo u Riju i čuo njeno svedočanstvo iz njenih usta, ona je već govorila u 130 crkava. Potrebne su joj naše molitve, zato što Sotona goni svaku osobu koja ga je jednom služila, a zatim pobegla iz njegovih kandži.
Od vudua do Hrista
Ova priča se može brzo ispričati, ali postoji mnogo toga između redova. O vuduu sam naučio na Haitiju. Imam mnogo izveštaja od misionara, ali takođe i neka svoja zapažanja iz svog iskustva u savetovanju.
Bilo je to ranih pedesetih godina. Jedan mladi crnac je došao kod mene radi savetovanja. U detinjstvu ga je izlečio vuduista u Port o Prensu, na Haitiju. Njegovi roditelji su uvek išli kod vuduiste kad god im je trebala pomoć.
Posledice su bile očigledne. On je doživeo promenu karaktera; postojala je blokada u njegovom duhovnom životu; postojale su razne vrste ropstva. Mladić mi je ispričao čitavu svoju životnu priču. Zajedno sa njim sam se pomolio Hristu. U prisustvu dvojice verujuće braće sam izjavio da je oslobođen vudua u ime Gospoda. Moram da kažem da sam se plašio da to uradim. Znam za kontranapade sila tame, koji su mnogo užasniji nego što površni i neiskusni hrišćani misle.
Posle ovoga sam izgubio svaki kontakt sa tim mladićem. Zatim je 1966. na Svetskoj konferenciji evangelizma on iznenada došao do mene i rekao: „Da li me se sećaš? Pre oko 10 ili 12 godina sam došao kod tebe na savetovanje.“ Čitava scena mi se vratila. Koliko mi je samo bilo drago kada sam čuo da ovaj brat sada propoveda jevanđelje u svojoj zemlji i da je jedan od vođa hrišćanske crkve.
Od joge do Hrista
Pre mnogo godina držao sam neka predavanja u San Dijegu, u Kaliforniji. Posle jednog od sastanaka, jedna mlada žena je došla kod mene i rekla da je godinama praktikovala jogu. Posle mnogo vežbanja je usavršila drugi nivo. Mogla je da kontroliše svoj utrobni nervni sistem uz pomoć mentalne koncentracije. Mogla je da uspori ili ubrza cirkulaciju. Njene nesvesne telesne funkcije su kontrolisane uz pomoć koncentracije i meditacije.
U svojim vežbama je izabrala Isusa kao svog gurua. Dobro upamtite: Isus je bio samo primer, samo veliki mudri čovek, ne njen Iskupitelj i Spasitelj. Mlada žena je mislila da je imala uravnoteženu filozofiju života. Potom je njena sigurnost razbijena.
Blizu nje su živeli neki hrišćani koji su se molili za nju. Pozivali su je na službe i davali joj hrišćansku literaturu za čitanje. Takođe su argumentovali da nije dovoljno Isusu dati počasnu titulu i izabrati Ga kao gurua. Ne, Isus želi da bude naš Gospod čitavog našeg života.
Sa ovim je izbačen jedan kamen sistema učenja koji je ona napravila. Drugi su usledili. Bio je to bolan proces, ali je na kraju svoj život okrenula Hristu.
Ištampala je svedočanstvo njenog preobraćenja. To je mala brošura od 32 strane. Dala mi je kopiju dok sam bio u San Dijegu. Brošura se zove Od joge do Hrista.
Državni Đavo postao hrišćanin
Bilo je to u Liberiji. Posećivao sam Kingsvil, gde je radio misionar Grejem Dejvis. Brat Dejvis je bio dobar hrišćanin. Odavno je umro.
Pošto sam govorio, jedan 70-ogodišnjak je došao kod mene na savetovanje. Misionar me je upozorio da je ovaj starac bio strašan čarobnjak koji je imao nadimak Državni Đavo. On je bio predsednik čarobnjaka u Liberiji. Bilo mi je neprijatno što je takav čovek došao kod mene na savetovanje. Ali, spremalo mi se iznenađenje.
Čarobnjak je otvoreno rekao: „Želim da ispovedim svoje grehe i postanem hrišćanin.“ Zatim je počeo da otkriva sve što je uradio u svom životu. Nije imao poteškoća u prihvatanju oproštaja i izbavljenja kroz veru u Hrista. Ovaj intervju mi je, takođe, omogućio da vidim šta se događa u pozadini magije u Liberiji. Mnogo ove magije zavisi od sugestije, ali takođe je uključeno i mnogo satanističkog vračanja.
Bilo mi je očigledno da sam, što se ovog čoveka tiče, ja bio samo poslednja karika u nizu. Misionari su odlično pripremili teren. Bez službe ovih vernih Isusovih svedoka na misionarskom polju, iznenadno preobraćenje starog čarobnjaka koji je bio tako jasan po pitanju stvari koje je uradio, ne bi bilo moguće.
Takođe mi je omogućeno da jasno vidim koliko je velika moć Isusa Hrista, kada se glavni čarobnjak može predati Sinu Božijem.
Muslimanski čarobnjak postao hrišćanin
U jugoistočnoj Aziji sam tri puta sreo brata N.N. Bolje je da ne dam njegovo ime jer će u suprotnom biti izložen napadima.
Njegovi roditelji su živeli na Sumatri u okrugu koji su kontrolisali muslimani. Njihov sin je bio nadaren i ne samo što je išao u srednju školu, već i na univerzitet. Plan i nada roditelja je bila da njihov sin postane muslimanski sveštenik. Tokom odmora je mladi kandidat za sveštenika odlazio kod starog muslimanskog sveštenika i tamo učio sve ono što se ne može naučiti na univerzitetu. Stari Muhamedov sledbenik je svog željnog učenika uveo u veštinu magije. Očigledno je dečak imao jaku psihičku dispoziciju i dobio je veliku veštinu. Uz pomoć magije je mogao da otvori zatvorena vrata i prozore, da ugasi vatru ili da je zapali. Tokom svih ovih eksperimenata, njegov učitelj je razjasnio da svaki potpuno kvalifikovani muslimanski sveštenik mora, takođe, naučiti i usavršiti veštinu magije.
Da bi zaokružio svoje studije, mladić je morao da ode u inostranstvo i pohađa vodeći Kuranski univerzitet. Ovde je po prvi put sreo prave, ubeđene hrišćane. Bez razloga je počeo da ih mrzi. To i ne čudi, pošto je kroz svoje magijsko praktikovanje upao u Sotonine šake.
Da bi svoju mržnju preveo u akciju, osnovao je antihrišćansku akcionu grupu među studentima. Cilj ove grupe je bio borba protiv svake otvorene aktivnosti hrišćana. Gde god su se držale hrišćanske službe, ova grupa je lomila prozore i pravila takvu gužvu oko crkve da su službe prekidane. Hrišćani nisu dobili pomoć od strane policije, zato što su policajci bili muslimani i osećali su sličnu mržnju prema hrišćanima. Hrišćani nisu mislili da traže zaštitu od policije. Znali su da nema svrhe. Umesto toga su se molili, između ostalog rečima Psalma 124:8: „Pomoć je naša u imenu Gospodnjem.“
U crkvi, okruženi spoljašnjim metežom, hrišćani su kleknuli na kolena i molili se za one koji su stvarali smetnje. Na drugoj službi jedne nedeljne večeri, vođa i propovednik hrišćanske crkve je dobio ideju da pozove grupu muslimana na diskusiju u crkvi. Dok je vođa otišao napolje, ostali u crkvi su se molili Gospodu za njegovu zaštitu. Odgovor na molitvu je došao kada je kolovođa muslimana odlučio da se pridruži diskusiji. Studenti širom sveta su, naravno, uvek spremni za diskusiju.
Malo nelagodno, drugi muslimani sa prkosnim i agresivnim licima su ušli u hrišćansku salu za sastanke. Podržani molitvama svih hrišćana koji su bili prisutni, vođa je tiho objasnio mladim usijanim glavama šta su oni kao hrišćani hteli da urade. Diskusija je bila mnogo tiša nego što je to očekivano. Te večeri su se grupe razišle bez ikakvog daljeg ometanja.
Onaj koji je najviše razmišljao o onome što su hrišćani rekli je bio student koji se spremao da postane islamski sveštenik. Izgubio je volju za podsticanje novih smetnji. Njegovi prijatelji su nastavili kampanju, ali ne u „diskusiji sa crkvom“.
Mladi musliman, sveštenički kandidat, je otišao čak i korak dalje. Jedne večeri se uvukao na hrišćansku službu i sedeo u poslednjem redu. Poruka koju je čuo mu je dirnula srce. Božiji Duh je radio u njegovom srcu.
Usledile su oluje i borbe, ali mladić je ipak odlučio da razgovara sa vođom crkve. Taj sveštenik je zatim ovog islamskog studenta poveo na evangelistički sastanak koji je misionar, čovek sa teološkim znanjem, sprovodio u gradu. To je bio poslednji impuls – sledbenik Kurana, kandidat za muslimansko sveštenstvo, postao je Isusov sledbenik. Njegova odluka da postane svedok za Isusa Hrista je bila isto toliko radikalna kao i njegov otpor prema hrišćanima. Upisao se u biblijsku školu da bi temeljno proučio Bibliju. Zatim je otišao nazad u svoju staru domovinu da bi radio kao misionar.
Nisam izgubio kontakt sa ovim bratom koji je trebalo da postane muslimanski sveštenik, a umesto toga je postao hrišćanski misionar. Drugi misionari su me obaveštavali o njegovoj blagoslovenoj službi.
Dopustite mi da vam ispričam još jedno iskustvo, koje je za mene bilo primer Gospodnjeg vođstva. Godinama je moja biblijska i literarna misija pružala podršku brojnim misionarima na svakom kontinentu. Nije uvek lako slati novac na druge kontinente. Jednom sam poslao veliku količinu novca preko državne banke Madrasa u južnoj Indiji. Državna banka je šest meseci zadržala novac pre nego što ga je poslala primaocu. A zatim su uzeli 20 procenata zbog razmene valuta. To bi, po zapadnim standardima, bila prevara. Prvo koriste novac sa Zapada bez plaćanja kamate, a zatim veliku količinu zadrže za sebe.
A sada o malom incidentu brata N.N. Jednog dana sam poželeo da mu pošaljem ček. Pismo je moralo biti poslato putem posrednika. Ovoga puta je prošlo izuzetno brzo. Posle samo tri sedmice sam dobio potvrdu da ga je primio. „Pre godinu dana,“ napisao mi je, „sam se oženio. Sada čekamo naše prvo dete. Uopšte nismo imali novca kada si nam pisao. Moja žena nije mogla ništa da kupi za bebu. Čak nije bilo dovoljno ni za pelene i dečiju hranu. Iskreno smo se molili Gospodu da nam pomogne. Zatim je kao odgovor Gospoda, kao odgovor na naše molitve, stigao tvoj ček. Hvala Bogu!“
Ovoga puta nisu trebali meseci zato što je Gospod znao da je to hitno potrebno. Nisam imao nikakve informacije o situaciji. Čak nisam znao ni da se brat N. N. oženio. Gospod zna kako da nam ojača veru kroz velika i mala iskustva.
Veliko iskustvo u ovoj priči je činjenica da je kandidat za islamskog sveštenika, koji je obučen u čitavu veštinu magije, pobegao od Sotonine službe, postao hrišćanin i danas radi na misionarskom polju kao izaslanik Gospoda!
Ti si kriv!
Držao sam seriju predavanja u Obetu (festivalskoj sali) u Strazburu kada su me dva mladića susrela na sledeći način: „Šta smo vam mi učinili loše da nas ovako okrivite? Pre godinu dana ste ovde govorili, u ovoj istoj sali, protiv gatanja. Naša majka vas je čula i posle je došla kući i rekla svojoj deci: ‘To je kraj. Više neću da nastavim sa svojim poslom.’“ „Čime se vaša majka bavila?“ „Pa, zar nije očigledno? Pomagala je ljudima koji su tražili njen savet uz pomoć karata, kristalne kugle i viska. Dobro je zarađivala od toga. Čitava porodica je živela veoma udobno. Sada je tome došao kraj. Sada svi moramo da radimo zato što je naša majka tako tvrdoglava da neće više da koristi svoje darove.“ „Zar ne shvatate da je gatanje đavolji posao i da čini da mnogi ljudi gube svoju dušu zbog toga?“ „Ali naša majka je s tim učinila mnogo dobrih stvari. Nije ni tražila novac. Njeni klijenti su joj davali po svojoj sopstvenoj volji. Neki od ljudi koji su dolazili za savet su bili važni ljudi na visokim pozicijama. Oni ne bi došli da naša majka radi nešto što ne valja.“
Nisam uspeo da ubedim ove mladiće. Bili su besni zato što su sami morali da zarađuju za život umesto da koriste majčine zalihe.
Ali ta žena se obratila. Video sam neke plodove mojih obraćanja u prethodnoj godini. U Knjizi proroka Isaije 55:11 Gospod kaže: „Tako će biti reč moja kad izađe iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna.“ U Strazburu je Božija Reč zaustavila zalihe novca gatare. Ali ona je učinila i više od toga. Neko koga je Sotona svezao je oslobođen i „blagosloven bogatstvima kuće Božije.“
Krvni paktovi
Poslednjih dvadeset godina je desetina hiljada mladih predalo svoje duše Đavolu sopstvenom krvlju. Šta se krije iza tih užasnih krvnih paktova?
Neki mladi, poput 14-godišnje Hajdi iz Švajcarske, to pokušavaju iz radoznalosti, da bi videli da li krvni pakt ima ikakav efekat. Druge mlade odbija krutost i beživotnost crkve ili se osećaju revoltiranim zbog udobnog, samopravednog licemerja ljudi koji sebe nazivaju hrišćanima.
Za druge je krvni pakt samo jedan korak dalje u njihovoj potrazi ka uživanju ili pronalasku svrhe za prazan život. Oni napreduju kroz čitav katalog stvari koje Đavo ima da ponudi: seks, alkohol, droga, demonska muzika, verski fanatizam i konačno, potpuna predaja Sotoni.
U savetovanju se krvnih paktova bojim više od bilo kog oblika opsednutosti. Zabeležio sam oko stotinu takvih slučajeva. Znam za samo četiri mladića koja su se izbavila.
Najdivnije iskustvo koje sam imao u vezi sa ovim je bilo u Cirihu. Mladić mi je ispričao dok sam ga savetovao da je sopstvenom krvlju predao sebe Đavolu. Srce mi je potonulo.
Ipak sam strpljivo saslušao šta mladić ima da mi kaže. Pokajao se za svoje grehe i izjavio da je odlučan da preda svoj život Isusu. Zajedno sa njim sam se pomolio. Nisam se usuđivao da izjavim da je oslobođen, zato što nisam verovao da to treba da uradim. Jednostavno sam mu dao primerak svoje knjige u kojoj sam dao uputstva o savetovanju onih koji su povezani sa okultnim. Čak nisam bio veran ni u molitvi sa njim, zato što su me loša iskustva iz sličnih slučajeva učinila opreznim.
Zato je još veća bila moja radost nekih osam meseci kasnije kada sam čuo da se mladić izbavio i pričao drugima svoje iskustvo.
Ovde je Gospod Isus postavio trofej svog trijumfa, ohrabrujući znak koji pokazuje da nikakvo ropstvo ili demonsko ugnjetavanje za Njega nije preteško da savlada. Njemu je data sva vlast na nebu i na zemlji. Krv Isusa Hrista, Sina Božijeg, jeste barjak pobede za sve one koji su pali pod čaroliju Sotone i koji žele da se oslobode ili su već pronašli izbavljenje.
Dodatak: NLO
Nikada nisam video NLO niti želim da vidim. Moje znanje o neidentifikovanim letećim objektima potiče od prijatelja, čitanja i iznad svega, od mojih svešteničkih sesija savetovanja. Evo nekoliko primera.
Putovao sam u južnoameričke države devet puta i tamo sam slušao priče o NLO-ima. Jedan od mojih prijatelja je jednog vrelog dana bio na plaži. Hiljade ljudi su tražili olakšanje od toplote. U tri sata posle podne, kupači su gledali kako se grupa od devet letećih objekata na nebu kreće u formaciji strele. Nije bilo zvuka. Ovi objekti svojim oblikom nisu odgovarali običnoj letelici. Oko hiljadu svedoka može da posvedoči šta se tu dogodilo. Događaj su izvestili u novinama.
Drugom prilikom je verujući prijatelj u Francuskoj video sličan fenomen. Brat u Hristu je vozio svoj automobil u Vogezi planinama. Letelica u obliku tanjira se približila automobilu. Bila je bezvučna. Motor automobila se odmah ugasio. Anlaser nije hteo da radi. Kada je leteći objekat nestao iza horizonta, tada nije bilo poteškoće pri paljenju automobila.
Može se pronaći desetine hiljada takvih primera. Kada sam držao predavanja u Koloradu, saznao sam da je profesor Saunders imao više od 50.000 takvih slučajeva dokumentovanih u svojim arhivama.
Drugi izvor mojih informacija jeste materijal koji je objavio verujući hrišćanin. Vredi pohvaliti dela Veldona i Levita: Susreti sa NLO-ima i Bliski susreti bolje objašnjenje (Encounters with UFO’s i Close Encounters A Better Explanation). Zaključci koji su izneseni u ovim knjigama u velikoj meri odgovaraju mojim viđenjima.
Najbitnije podatke koji su oblikovali moj sud i koji su mi razjasnili to pitanje dobio sam u svom poslu kao biblijski savetnik. Kao primer ću citirati iskustvo iz Južne Afrike.
Belkinja je posećivala misionarsku stanicu Kva Sizabantu. Objava Erloa i druge braće hrišćana ju je dirnula. Odlučila je da se pokaje. Bez spominjanja imena, u ispovesti je rekla da su njeni roditelji bili spiritisti i da je u svojoj mladosti posećivala spiritističke seanse. 1972. je mnogo NLO-a viđeno u južnoj Africi i u jugozapadnoj Africi (sada Namibiji). Na takvom mestu, gde su viđeni mnogi NLO-i, žena je izvestila ovo uzbudljivo iskustvo.
Godinama je želela da komunicira sa NLO pilotima. Ta želja joj se ispunila na neočekivan način. Tokom noći kada je uočila vihor, izgledalo je kao da je helikopter lebdeo iznad njene glave.
Odveli su je. Nije znala šta se dešava. Za nju je to bila zagonetka. Pitala se da li joj um možda odlazi na mentalnu ekskurziju. Nije bila samo upoznata sa takvim spiritističkim trikovima, zaista ih je izvodila.
Unutar NLO-a je videla figure koje su podsećale na robote. Mnogim instrumentima su ispitali njeno telo. Čitava procedura nije bila bezbolna. Jedan robot je rekao: „Vi ljudi se niste još uvek u potpunosti razvili zato što i dalje osećate bol; mi smo se razvili više od vas.“
Bio je to telepatski razgovor. Nije korišćen jezik te žene. Pre nego što su je vratili kući, roboti su rekli: „Možeš da zamisliš želju, ako hoćeš. Traži šta god želiš. Želimo da ti damo to. Bog u svakom slučaju neće da odgovori na tvoje molitve. Ali, mi možemo da ti ispunimo želju.“ Žena je odgovorila: „Zaista bih želela da se udam.“ Posada NLO-a je odgovorila: „Kakva sitnica! Zar ne želiš nešto veće? Mogla si da tražiš nešto više.“
Pošto su izvadili instrumente iz nje, robot ju je vratio nazad kući. I dalje nije bila oslobođena bola. Posle nekog vremena robot je ponovo došao i rekao: „Zaboravili smo instrument.“ Izvadio ga je i nestao. Pošto njen bol nije nestao, žena je pokušala da otkrije zašto je noga toliko boli. Tu je otkrila veliku, plavu tačku gde je instrument bio priključen. To mesto je danima ostalo plavo.
Posada NLO-a je održala svoju reč. Žena je dobila šansu za venčanje. Brak, međutim, nije ispao najsrećniji.
Priroda ovog iskustva je jasno prepoznatljiva:
- Ova NLO posada je iznosila poricanje Boga koga je želela da omalovaži.
- Pre ovog susreta sa NLO-om, žena je mogla da se moli i čita Bibliju. Posle susreta, njen život je lišen toga.
- Veza između spiritizma i NLO susreta je očigledna.
- Ispunjenje njene želje za udajom nije joj donelo sreću.
Glavna tačka bi se izgubila ukoliko se ne bi izvestio ishod ovog svedočenja. Žena je ispovedila sve što je razumela da je greh. Takođe se zaklela da više neće imati veze sa spiritizmom ili NLO-ima i da će živeti po zakonima Isusa Hrista.
U suštini postoje tri teorije koje objašnjavaju NLO: teorija prevare, pretpostavka postojanja vanzemaljskih bića i teorija demona.
Oni koji prihvataju teoriju prevare sam NLO fenomen objašnjavaju kao prevaru čula. Oni tvrde da su to formacije oblaka ili atmosferska priviđenja slična fatamorgani i spoljašnjim projekcijama ljudske mašte. Ovo racionalističko odbacivanje jednostavno nije zadovoljavajuće po pitanju desetina hiljada iskustava te vrste. Teoretičari prevare treba da počnu da sumnjaju u kapacitet sopstvenih moći rasuđivanja.
Zastupnici druge teorije pretpostavljaju da su NLO-i interplanetarni leteći objekti u kojima se nalaze vanzemaljska bića. Jednim delom svoje viđenje zasnivaju na odeljku Prve knjige Mojsijeve 6:4, gde su se navodno vanzemaljci imali odnose sa ženama sa zemlje. Na hebrejskom se za ove „vanzemaljce“ koristi oznaka „B’ne Elohim“ ili „sinovi Božiji“. Tekst kaže da su se „sinovi Božiji ženili sa kćerima čovečijim“. Očigledno da se Božiji narod (sinovi Božiji) ženio sa nemoralnim ženama (kćeri čovečije) i da je to dovelo do raspada porodice i propasti civilizacije što je uzrokovalo veliki Potop i uništenje jedne zle civilizacije. Ovde očigledno nije reč o vanzemaljcima.
Objašnjenje da se NLO bića trebaju smatrati materijalizovanim demonima je najopravdanije. Količina dokaza za ovo je ogromna. Trebalo bi da napišem čitavu knjigu o tome, kao što je to uradio i Džon Veldon. Ali, u Nemačkoj i Švajcarskoj smo zaista veoma retko videli i razmatrali NLO-e. NLO-i se najčešće pojavljuju u državama u kojoj cveta satanistički kult. Ovo nam pruža naše glavne argumente. NLO-i i okultne prakse se dešavaju paralelno. Jasno je da imaju isto poreklo.
Što se tiče paralelizma sa satanističkim kultovima, treba istaći sledeće. Brazil ima 50 miliona spiritista i nebrojene satanističke kultove. SAD ima svog satanističkog papu u San Francisku, Antona Šandora Leveja koji se razmeće satanističkom crkvom od 200.000 članova. Van San Franciska, međutim, postoji nebrojeno mnogo satanističkih kultova u Los Anđelesu, a i u celoj Kaliforniji. U ubistvu 30.000 hrišćanskih Hugenota 1572, Francuska je iskorenila duhovnu i intelektualnu glavnu potporu države, a zatim je potvrdila u bezbožničkoj revoluciji 1789. Južna Afrika i jugozapadna Namibija, prema izveštaju bivšeg visokog sveštenika satanista, ima 40.000 satanista. Brazil, Haiti, SAD, Francuska i slične države su one u kojima je viđeno mnogo NLO-a.
Svrstavanje satanizma i NLO-a u istu kategoriju je samo pokazatelj da oba pokreta imaju isto poreklo. Postoje mnogi takvi pokazatelji.
Čitav način komunikacije između NLO-a i kontaktirane osobe je isti u hiljadama slučaja – prema okultnim pravilima. Često je telepatija način prenosa poruka. NLO ljudi takođe komuniciraju putem automatskog pisanja, uz pomoć vidža table dok su u transu. Praktikuju se sva spiritistička pravila igre: levitacija (lebdenje), teleportacija, aporti, telekineza, psihokineza, materijalizacije, astralno putovanje i mnogi drugi. Manifestacije NLO-a potiču od istih demonskih sila.
Isto tako, religija i filozofija NLO-a baca svetlo na njihov antibiblijski stav i aktivnost. Kontaktiranim osobama govore da je Biblija puna grešaka. Hristos nije Sin Božiji već samo čovek sa planete Venere. Tri savremene osobe sa Venere su navodno pravi spasioci čovečanstva. Medijumi poput Urija Gelera su saveznici ovih osoba sa Venere. Isto to se može reći i za druge medijume poput Adamskog ili Puharića za koje se kaže da na zemlji imaju zadatak da ostvare ideje NLO bića. Očigledna svrha ovih bića jeste da unište veru u Hrista i Bibliju i da je zamene nejasnom mrežom lažne filozofije i fantastike.
Sve što sam ovde rekao je samo mali primer iz veštičjeg kotla NLO-a. Da bismo sve ovo procenili, odlazimo do Svetog pisma ili Biblije.
Izjava apostola Pavla u Poslanici Efescima 6:12 danas ima ogromnu aktuelnost: „Jer se ne borimo protiv krvi i tela, nego protiv vrhovnih poglavara, protiv sila, protiv kosmičkih vladara tame ovog doba, protiv zlih duhovnih sila na nebesima.“ Zato što ovi zli duhovi znaju da imaju još malo vremena, oni često napuštaju svoju nevidljivost i putem materijalizacije stvaraju najveću moguću pometnju.
NLO-i su takođe glasnici dolazećeg antihrista. Godine 1956, „Društvo Iterijus“ je osnovano u Kaliforniji. Ovaj kult je proširio svoje korene u SAD-u, Australiji i Evropi. U njihovim dokumentima, zasnovanim na informacijama iz NLO izvora, rečeno im je da će Gospodar kugle, vladar sveta, doći kao vanzemaljac koji će biti jači od svih armija na zemlji. Ukloniće sa zemlje sve one koji ne poštuju njegovu reč. Takvu referencu već imamo u Bibliji. NLO-i su prilično zakasnili sa svojom najavom manifestacije izvornog antihrista. Sotona i demoni u jednoj stvari ipak ne lažu: njihovo prvobitno poreklo jeste vanzemaljsko.
Nesumnjivo da je NLO ustvari fenomen poslednjeg vremena, lukavo prilagođen činjenici da su ljudi od nauke napravili novo božanstvo od kojeg očekuju da reši sve probleme čovečanstva. Danas se pojavljuju u još većim brojevima, kako se približavamo vremenu Isusovog povratka. Lucifer šalje napred svoje elitne trupe. Naoružava se za poslednju bitku. Mi hrišćani, naoružani Biblijom, nalazimo se na takvom položaju da možemo da razumemo i rastumačimo sve te borbe. Poslednji i trajni vladar ovog sveta neće biti antihrist. Vrhovni vladar će biti Isus Hrist, kome je data sva moć na nebu i zemlji od strane Oca sa nebesa. Konačna pobeda Njemu pripada.
Iz knjige „Abeceda okultizma“ (adaptirano)
