Živimo u svetu gde se laž i istina prepliću, gde se laž predstavlja kao istina, a istina kao laž. Ono što je nekada bilo neprihvatljivo u religijskim iskustvima, danas se smatra iskustvom sa Bogom. U nastavku detaljnije objašnjavamo na koji način možemo da prepoznamo demonske odgovore na molitvu i koja je matrica i modus operandi (način rada) koji demoni stalno koriste, bez obzira u kojoj ste crkvi, denominaciji ili sekti. Šeme prevare su uvek iste, jer prevara funkcioniše prema već ustaljenim metodama, jedino što ih razlikuje su detalji, situacije i pojedinci. Videćete da gotovo ista iskustva imaju psihički bolesnici i pseudo religiozne osobe koje nemaju evidentiranih psihičkih problema. Iskustva su skoro identična, kao i motivi koji ih pokreću, a ono što je takođe isto je da svi oni „preispituju“ svoja iskustva pomoću Biblije i neverovatno je kako uvek dolaze do sličnih zaključaka. Svi oni se pozivaju na Bibliju, i Bibliju i Hrista stavljaju kao prioritetni indikator koji odvaja istinu od zablude. Iako mogu međusobno da „razotkriju“ zbog čega neko drugi ima demonska iskustva, po istom modelu i sami sebe razotkrivaju, iako to naravno ne mogu (i ne žele) priznati. Međutim, Biblija nam otkriva da svako ko obmanjuje je i sam obmanut (vidi 2. Timoteju 3:13) ili, kao što kaže Isus, slepac vodi slepca (Matej 15:14). Iako slepac može biti i iskren u svojoj zabludi, njegovu iskrenost ne možemo površno prosuđivati, nego tek nakon što se istina obelodani, tek nakon toga kreće borba da prihvati problem u kome se nalazi, pokaje se i obrati Bogu, kao što je bio slučaj sa apostolom Pavlom. Ono što ostaje nakon ovoga je da crkve, denominacije, sekte i pojedinci vode „rat“ ko je u kojoj crkvi, denominaciji ili sekti. Svi oni naravno tvrde da su u istini, da imaju istinu ili da očekuju da im se otkrije istina. Međutim kada se bolje upoznate sa njihovim verovanjima vidite da li su ili nisu u istini, ili da negde sumnjaju u neku istinu, ili su u nekom obliku fanatizma i kompromisu sa grehom. Dok jedni brane svoju crkvu, drugi štite svoju zajednicu ili sektu.
Kako se potpada pod demonski uticaj
Demoni prate svaki naš korak i poznaju nas od kada postojimo, vide šta gledamo, čime se bavimo i znaju šta verujemo. Upoznati su kojoj crkvi, denominaciji ili sekti pripadamo i gde smo se opredelili da nas poučavaju. Drugim rečima, psihologiju jako dobro poznaju, i često nas poznaju mnogo bolje nego mi sami sebe. Oni čak znaju i kada smo nešto pogrešno naučili i gledaju kako to da iskoriste protiv nas ako je to potrebno za njihov cilj.
Kako oni konkretno rade? Recimo čitate neku religijsku knjigu i ako ne vidite sumnjive stvari i odmah ne odbacite obmanu već ste u problemu. Zbog čega? Zato što ostavljate mogućnost da je to istina, čak se i dvoumite, što je dovoljno da u nekom trenutku to postane kamen spoticanja. Naravno taj kamen spoticanja se neće tako prikazati, nego kao „veća svetlost“ i bolji odnos sa Bogom (ovo je suptilna prevara). Tako ne morate ni tražiti da vam Bog odgovori u snovima, ali ako ste već naseli na priču kako Bog vama odgovara na molitve na taj način, oni će tako nešto primetiti i poslaće vam snove, vizije, prikaze ili ćete čuti glas, koje ćete naravno sami tumačiti kako se vama sviđa. Uvek se dešava da je to usko povezano sa vašom crkvom, denominacijom ili sektom koja vas usmerava gde njima odgovara. Demoni tačno znaju i pre vas koga ćete da pozovete ili pošaljete poruku nakon vašeg sna, vizije, prikaza ili čuda. Zvaćete ili kazati onom preko koga ste poverovali da će vam Bog odgovoriti na molitvu na natprirodan način. Prema tome, uvek postoji neko ko vas ohrabruje u zabludi (kao što će se naći uvek neko ko će vas u mladosti navesti na neki porok).
Sad od vas zavisi kako ćete odgovoriti na iskušenje. Ukoliko niste utemeljeni u fundamentalnim istinama i istinama za naše vreme a prošli ste kroz crkveni dril, gotovo da ne postoji šansa da prepoznate da ste u problemu. Zbog čega? Vi niste jedini koji ima takva iskustva, nego ih imaju i ostali i vi ulazite u „klub svetaca“ gde ste na višem nivou od ostalih (pretpostavka elitizma). Najsuptilnija obmana je kada govorite da ste grešnik, a dešavaju vam se ovakve stvari. Vi mislite da vas vodi Bog i u skladu sa talentima i vašim uticajem postajete medijum za dalje širenje demonske obmane.
Ukoliko ste u bilo kojoj crkvi ne postoji šansa da ne padnete pod loša učenja, a krajnja posledica su demonska iskustva. Kako je to moguće? Bog nas informiše da duhovni Vavilon uči lažna učenja koja se nazivaju „vavilonsko vino“, i kojim, kao što kaže dalje, opija sve narode! (Otkrivenje 14:8) Mislite li da vas neće opiti ukoliko ste u nekoj crkvi, denominaciji ili sekti? Možda nekog neće opiti ukoliko popije malo otrova (manja šteta), ali ako ste tamo decenijama to je praktično nemoguće. Pogotovo ukoliko se ne suprotstavljate pogrešnim učenjima, prevarama, manipulaciji i svim drugim obmanama koje se dešavaju u crkvi ili sekti. Imaćete Božju zaštitu ukoliko ih ne opravdavate, ali ukoliko se slažete i branite takve postupke i učenja morate pasti pod njihov uticaj pre ili kasnije.
„Može li slep voditi slepog? Zar neće obojica upasti u jamu? Učenik nije iznad svog učitelja, nego će svako ko je potpuno poučen biti poput svog učitelja.“ (Luka 6:39-40) Nije moguće da budemo IZNAD svog učitelja, nego možemo biti samo ako smo potpuno poučeni kao učitelj. Prema tome, vernici bilo koje crkve ili sekte mogu biti samo na nivou znanja onih koji ih poučavaju, nikako više od toga. Kada će biti kao oni koji ih uče? Ako budu potpuno poučeni. Oni koji su potpuno poučeni u crkvama su ljudi koji završe teološke fakultete, to jest pastori, popovi, sveštenici, itd.
Neki misle da ukoliko su odbacili Trojstvo da je to dovoljno, i da su ostale stvari u crkvi dobre, što ne može biti istina, jer tamo se uče mnoga pogrešna učenja koja ne mogu prepoznati, osim ukoliko se pouče punoj istini. Ali ne mogu se poučiti istini od onih koji ne znaju istinu ili su je ranije pogazili. Neko ko je deset, dvadeset ili trideset godina tako poučavan ne može sam od sebe prepoznati istinu. Ne mogu ljudi koji izađu iz crkve zbog Trojstva da vide koja učenja pogrešno uči crkva. Zašto? Zato što se zabluda može prepoznati samo uz pomoć istine. Isus govori čuvene reči: „Ako ostanete u mojoj reči (učenju), zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi.“ (Jovan 8:32) Stoga su, kada izađu iz crkve, laka meta sekti i umišljenih samoproklamovanih učitelja. Tako imamo slučajeve da su neki posle više od dvadeset-trideset godina u crkvi za nekoliko meseci menjali sekte i bili „rukopoloženi“ u nekima. Ili su sami osnivali sekte uz pomoć Amerikanaca koji su ih finansirali, a koji su i dalje vezani za crkvu ili imaju neka pogrešna učenja (drže praznike, odbacuju istinu za naše vreme, itd.). Desi se da neko i izađe iz sekti, ali se postavlja razumno pitanje kako je moguće da su potpali pod njihov uticaj, ako su znali istinu? Odgovor je: nisu znali istinu, jer da jesu nikada ne bi mogli da padnu pod uticaj neprijatelja. Bog je obećao da će štititi iskrene i verne.
Miroljub Petrović i demonski odgovori na molitve
Kada sam se družio sa Miroljubom Petrovićem, posle nekog vremena počeo mi je pričati o njegovim „proročkim“ snovima, gde je sanjao zemljotres u Crnoj Gori. Sanjao je i kako će preko Vojislava Šešelja postati premijer Srbije. Toliko je zastranio u ludosti da je čak govorio kako Bog može da ga postavi za premijera u Izraelu. Kako je došao do toga? On je bio član Adventističke crkve i tamo je poučen da Bog preko snova, vizija, prikaza i „direktne komunikacije“ komunicira sa njim. Kada se odvojio od njih zbog pravljenja kulta ličnosti koji tamo nije mogao da izgradi, jer crkva ne podržava individualizam, zablude su ostale, samo je sada glavni junak bio on, a ne crkva.
Demoni su tako nameštali stvari da je to neverovatno. Navešću neke situacije kojih se sećam.
Jednom prilikom me je pozvala jedna žena koja je imala napad demona; prepoznao sam to i dao joj kratke smernice da se moli, a i ja sam se pomolio. Navodno demoni su se uklonili, i ja sam mislio da je bila Božja intervencija, međutim videćete u nastavku zamku iz koje me je Bog spasao. Žena je bila jako bolesna sa nekoliko vidljivih tumora, molila me je da je primim u stan, došao sam kod nje i video teške okolnosti u kojima živi, gde su joj majka i otac bili neverovatno hladni. Bilo mi je žao i u dogovoru sa njom sam je primio u stan, bez da sam uzeo novac. Bila mi je samo trošak, ali sam želeo da joj pomognem, misleći naivno da se može izlečiti. Posle nekoliko dana je umrla. Dok je bila kod mene u stanu spavao sam u drugom stanu (tada Miroljubov i moj zajednički stan). Jednu devojku sam zamolio da je pričuva preko noći, međutim ona me je više puta zvala na telefon. Javio sam se i rekao joj kako da se postavi sa pacijentom. Međutim ona je opet zvala i video sam da se uplašila, pa sam došao. Imao sam šta da vidim, žena je kukala i bila u nekoj vrsti delirijuma, gde je viđala prikaze demona. Mi smo se molili za nju, ali to se opet vraćalo. Sve je trajalo jako dugo, zaspali smo u jednom trenutku. Nakon što je umrla ljudi koji su mi pomagali oko nje su se vidno uplašili, rekao sam im da idu kući i da oni nemaju nikakvu odgovornost. Pozvao sam drugara iz policije i rekao sam mu šta se dogodilo. Dao mi je smernice koga da pozovem. Pozvao sam njene roditelje i izjavio saučešće, a oni su onako hladni rekli: „Pošaljite nam je“. Već sam video da sam upao u demonsku klopku, i molio sam se da me Bog spase i verovao da može. Nisam upadao u crne misli i paniku, jer nisam takav tip, ali nije bilo prijatno. Posle hladnog razgovora sa roditeljima, pozvao sam mrtvozornika koji je trebalo da dođe da utvrdi smrt. Rekao je da će da dođe kada bude mogao. Znao sam da ako dođe, a tu ne budu roditelji preminule da će pozvati policiju i da sam u problemu. Molio sam se i razmišljao šta da radim. Prolazili su sati. Rekao sam Bogu da sam ispao naivan i upao u demonsku klopku. Molio sam da me izvuče, i obećao da nikada više neću primati ljude u takvom stanju. Ona jednostavno nije bila neko ko se mogao lečiti prirodno, ali pošto sam slušao i verovao raznim sumnjivim likovima, počevši od Miroljuba Petrovića, tako nešto se moralo desiti kad tad. Na kraju me je pozvao njen kum koji me je izvređao, i koji je protiv prirodnog lečenja, ali sam ćutao, jer sam znao da moram da istrpim kako bi neko od porodice došao da potvrdi njen identitet. Njen kum je došao sa roditeljima par minuta pre mrtvozornika i tako me je Bog spasao većih problema.
Bitno je napomenuti pomoću kojeg mehanizma Miroljub P. navodno prepoznaje šta je od Boga, a šta nije. Kod njega postoji princip: ako je od Boga projekat će da uspe, a ako nije neće uspeti, što ne znači da nikada neće uspeti, nego u tom trenutku nema uspeha, i ponovo posle nekog vremena se pokušava dok ne uspe. Zapamtite ovaj mehanizam, jer ćete videti da ga i drugi manipulanti i obmanjivači primenjuju. Jako je bitno ako se ikada nađete u ovakvim situacijama da se pokajete. Pogledajte primer kako se jedan čovek pokajao pre nego što je Isus isterao demone iz njegovog sina. Otac tog deteta je odmah povikao sa suzama u očima: „Gospode, verujem! Pomozi mom neverstvu!“ (Marko 9:24) Ukoliko se ne pokajemo, moraćemo da trpimo posledice svog neverstva, a ako se stvarno pokajemo Bog će nas izvući iz svake prevare.
Miloš Bogdanović i demonski odgovori na molitve
Bogdanović je jedan od poznatijih adventista na našim prostorima, ima jak uticaj na mlade vernike, najviše one koji se zasite Petrovićevih lovačkih priča i prelaze na „viši oblik religije“. Matrica prevare je ista samo što prevara postaje deset puta suptilnija, gde se ljudi bave motivima zbog čega nešto rade, i da je to najbitnije (ne kažemo da nije bitno), ali imate bizarnih primera gde ćete naići na takve izjave od Bogdanovića da za njega nije iskušenje da ode na nudističku plažu. Ili da treba da ostanete na fakultetu gde se slikaju goli ljudi, pod izgovorom višeg dobra, da se svedoči „akademskoj zajednici“ o Bogu. Kao da Bog ne postoji i taj pojedinac je jedina konekcija sa Bogom. Totalno sulude ideje.
Bogdanović je veliki broj ljudi uveo u crkvu kroz demonske snove, koje je on naravno tumačio kao odgovor na njegove molitve ili molitve obmanutih duša. Njegov plan je bio da preuzme TFB (adventistički teološki fakultet u Beogradu) i da tako „reformiše crkvu iznutra“.
Jedna osoba koja je bila u kultu ličnosti Miroljuba Petrovića je zbog sukoba sa njim napustila kult. Nakon što je bila na ivici depresije, nekako je pronašla drugog kultistu – Bogdanovića. Prema oprobanoj metodi (njemu svojstvenoj) Bogdanović je osobu koja je sklona idealizaciji počeo da obrađuje kako bi žrtvu podstakao da postane ne samo član crkve, nego i da upiše TFB. Nakon predloga Bogdanovića on je to odbio. Ubrzo zatim pomagao je prilikom selidbe Radiše Antića, a isti predlog da upiše TFB dobio je i od njega. To je bio drugi put, ista ideja. Onda je sanjao san da ide ulicom prema TFB, a put su mu preprečili psi koji su lajali i govorili mu: „Kuda misliš da si pošao?“ Ovaj san je presudio da upiše fakultet, a naravno pojavili su se i sponzori (od „boga“) koji su sve isfinansirali. Lako možete pretpostaviti ko su psi koji laju – to su oni koji bi ga savetovali da ne upisuje fakultet, jer demoni su majstorski napravili strategiju kroz vezane susrete i iskustva da ova osoba stekne poverenje u Bogdanovića, u crkvu i u njen fakultet. I dok bi svakoj razumnoj osobi presudna bila kakvoća onoga što se uči na tom fakultetu, odnosno da li se tu stiče istinsko znanje o Bogu ili pije vavilonsko vino, ovde su presudila iskustva i san. To je isto kao kad biste tražili „znak“ da je neka crkva „prava“. Đavo bi vam rado dao takav „znak“.
Da bi Bogdanović pridobio ljude, osim što ih fascinira svojim sofističkim vokabularom, ostavljajući lažni utisak nepobedivosti u diskusijama, on primenjuje taktiku preko „iskustava“ koja su najbolji odraz njegove fanatične ličnosti. Jednom prilikom je išao pred hram Sv. Save gde je pozivao vernike na pokajanje; ljudi su mu rekli da se skloni i da ih pusti na miru, međutim on je nastavio pa su zapretili da će ga izbatinati. Pošto nije odustao, izudarali su ga, na šta je on rekao da ih voli. Ovo iskustvo prikazuje kao stradanje za Hrista, iako se radi o fanatičnom činu u svojoj sili.
Evo i drugog iskustva. Jedan zavisnik od kockanja koga Bogdanović zna izlazio je iz kladionice. On je počeo da mu ispira mozak i ukoravao je kockara za motive srca pričajući mu svoju standardnu priču, što bi se reklo stajući mu na muku, nakon što je kockar izgubio novac. Kockar je uzeo sekiru i udario ga u glavu. Bogdanović je preživeo i, umesto da ćuti o tome, on prepričava to iskustvo drugima, prikazujući se kao žrtva revnosti i stradalnik za Hrista.
Jednom prilikom je sugerisao jednoj osobi koja je imala problema u braku da Bog može da pošalje san i da se žena vrati. Osoba koja je čula je bila u čudu i rekla kako da zna da je san od Boga? On je napravio pauzu od nekoliko minuta (što inače ne čini) i odgovorio je: „Nisam o tome razmišljao“ – može da bude i od demona.
Kao što vidimo, demoni mogu da odgovaraju na molitve u skladu sa našim planovima i idejama. Ukoliko imamo pogrešnu sliku o Bogu, ko nam odgovara na molitvu? Demoni – oni su majstori da nameste okolnosti, a Bog tako nešto dopušta, jer ljudi moraju biti pošteni sami sa sobom i sa Bogom. Ako su pošteni sačuvaće ih iz demonske klopke. Ukoliko nastave svojim pogrešnim putevima zastranjivaće sve dublje i dublje, a šanse da se izvuku postajaće sve manje i manje…
Mnogi koji prihvate Bogdanovića kao svog učitelja čuju „boga“, dobijaju uputstva kako i šta treba da rade. Bogdanović je mnoge svojim demonskim uticajem odvukao u ludnicu, jer je njegova čuvena fraza: „posti i moli se“, gde se dešava da se posle tih navodno istrajnih molitvi (fanatizam) vraćaju pobeđeni gresi, ali kod svakog mantra deluje pogubno, za nekog da završi u crkvi, a neko u ludnici. Pravo je demonsko čudo da još uvek niko nije završio u policiji od ove dvojice prevaranata. Iako mnogi adventisti koji Bogdanovića lično poznaju znaju da je prevarant i lud, oni i dalje javno ćute o tome. Često se dešava da pozajmljuje novac koji nikada ne vrati, a žrtvama je žao ili neprijatno da mu traže natrag, i tako prevarant živi od „misionskog posla“ gde ga „bog“ hrani. I dok je Miroljub Petrović pod zaštitom vladajuće stranke, Bogdanović lukavo prebacuje krivicu na sve druge kada dođe do problema, što je i Petrović nekada radio, dok nije sklopio pakt o nenapadanju sa vladajućom strankom. Bogdanović se predstavlja ne samo kao reformator nego i kao apologeta svoje crkve (po svaku cenu braneći ustanovu i otpadnička kompromisna učenja). Takođe je interesantno zapaziti da najbolji učenici Bogdanovića bukvalno postaju njegovi klonovi u načinu komunikacije.
Pogledajte biblijske citate koji su neverovatno primenjivi ne samo na njega, nego i na sve one koji u Adventističkoj crkvi imaju slična iskustva. U knjizi proroka Jeremije zapisan je isti problem: „Čujem šta govore proroci koji u moje ime laž prorokuju i govore: ‘Sanjao sam! Sanjao sam!’ Dokle će to biti u srcu proroka koji prorokuju laž, koji iz svog srca prevare prorokuju?… Ne slušajte reči proroka koji vam prorokuju. Oni vas navode na ništavna dela. Govore vam vizije koje dolaze iz njihovog srca, a ne iz Gospodnjih usta… Ja nisam poslao te proroke, a oni ipak trče. Nisam im govorio, a oni ipak prorokuju… Dolazim na proroke koji lažne snove snivaju, govori Gospod, koji ih pričaju i moj narod zavode svojim lažima i svojim hvalisanjem. Ja ih nisam poslao, niti sam im dao ikakve upute. Zato nisu ni od kakve koristi ovom narodu, govori Gospod.“ (Jeremija 23. glava)
Razne sekte i demonski odgovori na molitve
U zavisnosti od sekte i pojedinca i njihovih sklonosti, demoni prave taktiku kako da obrade žrtvu obmane. Na vrhu obmane je onaj koji je predvodnik (učitelj) ili više njih. Obično su to samoproklamovani lideri koji su se nametnuli nekom od sledećih stvari:
- „Praktičnom pobožnošću“ (deljenje knjiga, u koje ni sami ne veruju, ili fizikalni poslovi).
- Celodnevnim radnim aktivnostima (radoholici), dok im doktrine nisu toliko bitne.
- Misionarenjem na YouTube-u, Instagramu i Facebooku gde ih prate hiljade ljudi problematičnog karaktera i učenja (različiti nedosledni sektaši najčešće prate jedni druge).
- „Poznavanjem Biblije“ u domenu mnoštva citata koji su napamet naučeni, ali van konteksta.
- Specifičnim (jeretičkim) naukama koje su navodno dobili natprirodnim putem od Boga.
- Senzacionalističkim nastupima i učenjima (hranjenje bolesnog uma fanovima).
Zajednički imenitelj za sve njih je pretpostavka da su oni sami pozvani da određuju verovanja na subjektivan način. Svaki od njih se poziva da je postavljan od Boga tu gde jeste, iako nema objektivnih dokaza, osim subjektivnih mišljenja. Ima i onih koji pokušavaju dobiti na autentičnosti samoproglašavajući se za „ostatak“ starih adventista. Iza njih stoje možda i neki sajtovi, članci, video prezentacije, ali se sve to lako obara osnovnim poznavanjem Biblije. Dok jedni tvrde da ih vodi Duh bez zakona, drugi uzdižu Zakon, ali odobravaju abortus, laganje i druge oblike telesnih rodova. Treći će vas ubeđivati da imate određene probleme jer niste razumeli opravdanje verom. Iako svi tvrde da ih vodi Duh i ove koji su pod Zakonom i ove bez Zakona, ono što ih ujedinjuje je protivljenje istini. Nekada to bude i javno, ali retko, jer znaju da ukoliko bi ušli u takav sukob da bi posledice po njih bile temeljno razotkrivanje, čega se jako boje i uznemiravaju.
I kod sekti postoje slična iskustva snova, vizija, prikaza i razgovora sa „bogom“, ali interesantno je da niko od njih druge ne razotkriva za snove, vizije, prikaze i razgovore sa „bogom“, iako nas Bog poziva da razotkrivamo prevaru (vidi: Efescima 5:11). Neki koji „razotkrivaju“ prevaru i sami su deo nje. Dok se jedni mole da ustaju rano i da ih Bog budi, drugi se mole da im deci spadne temperatura. Treći imaju „iskustva“ kada dete pošalju na džudo i ono (samo) ugnječi rame, umesto da slomi glavu. Ili kada detetu daju ključeve od auta, dete upali kola i udari u kuću. Ljudi naprave problem, pa posle navodno Bog preko njih spase dete (samoobmana). Niko ne priča o odgovornosti, njihova priča je kao sirenina pesma, uljuljkuje ih u njihovom smrtnom snu. I dok su jedni u depresiji i siromaštvu, drugi sade, grade, rade, prave se projekti i ide se jako. Njihova je maksima: Bog će nas spasiti šta god mi radili i bez obzira šta verujemo. Drugi, pak, prelaze granicu sa litrima alkohola, tinktura, hrane itd., a kada ih zaustavi carina (zbog carinskog prekršaja) pozivaju druge da se mole. Gde je tu razum? Zamislite da prođete na crveno i da vas zaustavi policija, a vi se molite da vam ne naplate kaznu? Valjda je osnovno da priznate grešku i dobijete adekvatnu kaznu. Tako nešto da pričate svetovnoj osobi koja je razumna pomislila bi da ste malo ludi. Ispada kako Bog odobrava nepoštene radnje i tako se šalje poruka da Bog nema jasna načela, da je Bog promenjiv, iako Bog kaže da se On nikada ne menja. Za njih ne važi načelo koje je Isus učio: „Pozvao je k sebi narod i svoje učenike i rekao im: ‘Ako neko hoće da ide za mnom, neka se odrekne sebe i uzme svoj krst i neka ide za mnom.’“ (Marko 8:34) Drugim rečima, treba da se odreknete svojih učenja, svojih mišljenja, svojih „istina“. Jer ne može postojati sto istina, sto puteva, ili sto spasitelja. „Jedno je telo i jedan duh – kao što je i jedna nada na koju ste pozvani jedan Gospod (Hrist), jedna vera (Hristova), jedno krštenje, jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima i u svima vama.“ (Efescima 4:4-6) Isus kaže: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene.“ (Jovan 14:6)
Pavel Goja i serijska čuda
Pavel Goja iz Rumunije je na našim prostorima postao popularan za vreme korona virusa kada je neko od senzacionalista pustio u etar ovog harizmatičnog pastora Adventističke crkve. Tako recimo on priznaje u svojim nastupima da jede potpuno neobuzdano, zbija šale kada im nije vreme (propovedi), iznosi neke detalje svog odnosa sa ženom, koji je blago rečeno sumnjiv… Iskustva koja iznosi su krajnje upitna. U jednoj takvoj prilici prepričava iskustvo kada je udario čoveka autom. U kritičnom stanju (komi) odveli su ga u bolnicu, odakle je prebačen u mrtvačnicu i tamo sutradan pronađen „vaskrsao“ navodno kao rezultat Pavelove uporne molitve da Bog sačuva crkvu od lošeg glasa. Interesantno je da se radilo o hendikepiranoj (poremećenoj) osobi koja je i ranije preživela nekolika udesa. Na pitanje postavljeno Goji da li su mediji izveštavali o tom čudu odgovorio je da se „ne seća“. Natprirodna iskustva su se nastavila pa je adventista Greg Bad napisao knjigu „One Miracle After Another“ („Čudo za čudom“). Naravno, ova „iskustva“ su snažan mehanizam kako se crkve pune vernicima. Bolje da ne komentarišem o kakvim vernicima se radi. Zadržaću dosta toga za sebe. Njegov rad, između ostalih, podržavaju Pavle i Lidija Runić, ljudi iz užeg vođstva Adventističke crkve u Srbiji. Za vreme korone imali su jednu video konferenciju preko Zooma gde je Goja bio gost. Naravno podržava ga i vrh Adventističke crkve, jer je u međuvremenu prošao kroz njihov školski sistem, stekao titule i sada služi kao pomoćnik direktora za Propovedničko udruženje Generalne konferencije, i urednik je časopisa Ministry. Za crkvu to su najkorisniji šrafovi u mašineriji jer preko njih najviše ljudi postaju novi članovi crkve, što im je glavni cilj.
Na jednom seminaru o molitvi, Goja je pričao i o problemima sa svojim „dodž grand karavanom“ koji je imao slab prenos i kako se molio da auto „vaskrsne“ i pogađao sa Bogom da ga se ratosilja. Goja uči vernike molitvi i da traže čuda u svom životu, ostavljajući utisak da čuda kompenzuju sve druge propuste i dokazuju vezu sa Bogom. Uz ovakva iskustva mogu biti samo poput svog učitelja, jer to Isus uči, ne može učenik biti veći od učitelja, nego kao on ako je potpuno poučen poput učitelja. Kada će biti pohvaljeni od učitelja? Kada budu imali iskustva poput njegovih.
Hrišćani bi trebali čeznuti za istinskim biblijskim preporodom i moliti se za njega, ali bi takođe trebali biti vrlo sumnjičavi prema preporodima i probuđenjima koja se dešavaju u raznim crkvama i sektama. Revivalizam (religijsko probuđenje) je pristup religiji koji je osmislio čovjek putem različitih tehnika i fokusiran na brojeve, koristeći manipulaciju i emocionalizam.
Harizmatski religiozni pokreti dobro su poznati po tome što koriste taktike emocionalne manipulacije, posebno kroz propovijedi osmišljene da pokrenu duhovni žar i ushićenje. Ovi pokreti često okupljaju učesnike iz različitih denominacija, pa čak i potpuno različitih vjerovanja, umjesto snažnog naglaska na doktrini i teologiji. Ovakav pristup bogosluženju potkopava važnost zdrave doktrine i biblijskih učenja u oblikovanju vjere osobe. Harizmatični vođe izazivaju buđenje mašte, uzbuđuju osjećanja i zadovoljavaju interesovanje za ono što je novo i senzacionalno.
Oni će usmjeriti pažnju svojih sledbenika na nezdrave i fanatične poglede na Sveto Pismo, prenaglasiti teme kao što su opravdanje vjerom i učinci jevanđelja, dok će istovremeno zapostaviti apele na razboritost i opomene Božje Riječi. Suptilno će skloniti Božji Zakon u stranu i zaslijepiti ljude za osnovne istine.
U čemu je, dakle, problem? Revivalizam počiva na klimavim teološkim temeljima. Hrišćanskoj zajednici bi bilo bolje služiti teološki zdravim i biblijskim metodama evangelizacije i iskrenim molitvama da suvereni Bog donese istinsko probuđenje na način i u vrijeme kad to On nađe za shodno.
Uglavnom ističu se pet glavnih problema današnjih ljudi koji postaju članovi crkve ili sekte? 1. Nesveta radost koja je plod mašte, uzbuđenja i senzacije. 2. Nedostatak apela na zdravi razum i zdravog učenja (doktrina i dela). 3. Nema dubokog osvedočenja u grehu, samo površnog (koji i svet poznaje). 4. Hedonizam i uživanje, crkve i sekte su mesto uživanja i zabave. 5. Žeđ za uzbuđenjem i „religijska iskustva“ koja su demonska iskustva, ili, u najboljem slučaju, umišljanje (tripovanje).
Knjige koje ohrabruju duhovnu narkomaniju i usredsređivanje na sebe
Na vrhu sumnjivih knjiga te vrste koje su se na žalost pojavile i na Balkanu je knjiga „Bekstvo ka Bogu“ od Džima Honbergera iz Kolorada. Džim je adventista koji prezentuje lična iskustva u svojoj knjizi gde sugeriše da doktrine nisu toliko bitne, nego da je najbitnije da se bavimo sobom i pobedimo „zver u sebi“, a da su sporedna pitanja ko je zver u biblijskim proročanstvima. Džim „razgovara sa bogom“ na dnevnoj bazi i prodaje svoja iskustva u Americi. Sledi jedan deo iz pomenute knjige (slučaj se tiče nehotične štete koju je napravio njegov sin):
„Tako sam mu [Bogu] zahvalan zbog toga što me [sin] nije odmah pogledao u oči. To mi je dalo nekoliko blagoslovenih trenutaka da čujem Božji glas koji mi je govorio:
– Džime, da li si me pitao šta bih Ja želeo da ti sada uradiš?
– Pa, nisam Gospode. Ja znam u čemu je pogrešio i mislio sam da treba da mu dam lekciju da bi izvukao pouku iz svoje greške.
– Samo mu se osmehni, Džime.
– Da mu se samo osmehnem! Mora da se šališ, Bože! Zašto? Pa to je bila moja skupa četka koju je on upravo uništio!
– Samo mu se nasmej, Džime. Prirodne posledice tog čina biće dovoljne.“
Evo još jednog iskustva. Džimu se pokvario džip na putu pa se morao zavući ispod karoserije da popravlja i ubrzo se počeo nervirati.
„Predaj to meni – rekao je Bog svojim prepoznatljivim tihim glasom koji se obraćao mojem umu.
– Ali Gospode – odgovorio sam – ne sviđa mi se ovo!
– Džime, ne radi se o tome da li ti se sviđa ili ne. Reč je o tvojoj spremnosti da Mi predaš baš tu razdraženost koju sada osećaš.
Vidite, samopredanje je suština Hristove nauke. Još uvek sam učio tu tešku lekciju.
– Dobro, Gospode, možeš preuzeti ovu situaciju – odgovorio sam – samo nemoj da dozvoliš da me nešto udari ovde, nasred ulice.
Gotovo istog trena čuo sam motor drugog automobila koji se približavao. ‘O, ne!’ – pomislio sam i žureći da se izvučem ispod džipa, udario sam glavom u njegov zadnji deo. Bio je to udarac od kojeg poraste dobra čvoruga.
– Gospode – rekao sam – ovo nije fer i ne sviđa mi se!
– Predaj mi ta osećanja, Džime. Nemoj im se prepuštati. Ja sam s tobom.“
Za one koji imaju zdravo versko iskustvo i znanje, odlomci poput ovih sasvim su dovoljni da se prepoznaju ozbiljni duhovni i psihički problemi autora. Postoje naravno i mnoge druge knjige sumnjive sadržine, ali mi se ne bavimo razotkrivanjem prevara po celi dan, nego kada čujemo ili dobijemo sumnjive stvari, tada smo, ako postoji potreba, dužni da ukažemo na obmane. I Honberger je, baš kao i Goja, uporno tražio „natprirodno mešanje“ u lični život i to što su tražili je došlo. Oni nisu bili zadovoljni jednostavnom pobožnošću u veri i poslušnosti koja prepušta Bogu kome će, kada, koje i kakve duhovne darove dati. Napokon, slična iskustva dele i pripadnici drugih (palih) crkava. Da je zaista Bog taj koji se natprirodno meša u njihove živote, bili bi osvedočeni u zablude koje ovako samo betoniraju.
Lažni odgovori na molitve
Molitva je razgovor sa Bogom, gde Bogu tražimo pomoć, vođstvo, iznosimo mu naše grehe, tražimo ono što nam nedostaje u karakteru, kao što je mudrost, poniznost, molimo za zaštitu, zahvaljujemo mu se. Sve to tražimo u dobroj veri i nadi da ćemo dobiti. Ali moramo ispunjavati neke od uslova (vidi Jovan 15:4, 7; 1. Jovanova 5:14, 15), a to su pre svega da verujemo u temeljne doktrine (istina za naše vreme) i poslušnost. Bog nije fontana želja koja „ispunjava“ sve što se nama sviđa i mislimo da je dobro. Kao što ni dobar roditelj ne ispunjava sve što dete želi, nego razumno pomaže u sazrevanju ličnosti deteta i odgovara ne samo na fizičke potrebe, nego i duhovne koje su prioritet.
Međutim, šta ljudi traže? Kao šta kaže jedna izreka: „hleba preko pogače“ i onda molitve ispunjava Đavo, kao što je i Evi ispunio želju, kada se upustila u potragu za „višim iskustvom“ umesto da se uplaši na Sotonine reči i pobegne. „Jer Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli (učinili greh) otvoriti oči i da ćete postati kao bogovi, znajući dobro i zlo.“ (Postanje 3:5) Umesto da pobegne kada je Sotona progovorio preko zmije, jer je morala znati da je to Sotona, zato što životinje nemaju moć govora, ona je ušla u konverzaciju sa njim, i tu je bio početak propasti. Kada na početku ne prepoznamo sotonske insinuacije kroz odgovor na molitvu i odmah ih odbacimo kao demonske aktivnosti, moramo biti obmanuti. Ni Biblija niti Duh proroštva nas ne ohrabruju da čekamo ili imamo kao odgovor na molitvu snove, vizije, prikaze, ili da čujemo „Božji glas“. Tačno je da su takve manifestacije imali proroci, ali niko osim njih. Da li ste vi prorok? Ako jeste morate proći test proroka. Ko otkriva značenje snova, vizija i prikaza?
Pogledaćemo primer Danila koji je bio Božji miljenik. „Bog je ovu četvoricu mladića obdario znanjem i razumevanjem svih knjiga i mudrošću, a Danilo je uz to razumeo sve vizije i snove.“ (Danila 1:17) Da li ovde piše da je Danilo po automatizmu razumeo svaku viziju i da je tako nešto trajno i apsolutno? Naravno da ne. Idemo dalje. „Tada je Danilu bila otkrivena tajna u noćnoj viziji. Zato je Danilo blagoslovio Boga nebeskog.“ (Danila 2:19) San koji je sanjao kralj otkrio je Bog Danilu; sam Danilo nije imao takvu moć koju bi dobio po automatizmu. „Tebi, Bože mojih praočeva, zahvaljujem i hvalim te, jer si mi dao mudrost i moć. I obznanio si mi ono za šta smo te molili, obznanio si nam ono što je kralj tražio.“ (Danilo 2:23) Šta kaže Danilo ko mu je obznanio viziju? Bog, a ne on sam. „A meni ova tajna nije otkrivena zato što sam mudriji od svih živih, nego zato da se kralju obznani značenje i da saznaš misli svoga srca.“ (Danilo 2:30) Pogledajte koliko je Danilo ponizan; on kaže da mu tajna nije otkrivena zato što je mudriji od ostalih, iako je bio, nego govori istinu, kako bi kralj znao značenje, jer Bog je želeo da se vladar Vavilona spase, ali i da objavi šta će se desti u budućnosti (proročanstva). Danilo bez Božje pomoći nije mogao razumeti vizije koje je imao. „Tada sam ja, Danilo, bio iscrpljen i bolovao sam više dana. Zatim sam ustao i obavljao kraljeve poslove, ali sam i dalje bio smeten zbog vizije, i nije bilo nikoga ko bi je razumeo.“ (Danilo 8:27; vidi takođe Danilo 12:8). Ali kada mu je Bog otkrio značenje sna? „Zatim mi je rekao: ‘Ne boj se, Danilo, jer od prvog dana kad si upravio svoje srce da bi to razumeo i kad si se ponizio pred svojim Bogom, tvoje su reči bile uslišene i ja sam došao zbog tvojih reči.’“ (Danilo 10:12). Ponizio se i tražio u postu i molitvi razumevanje sna i Bog mu je otkrio. Zapamtite, ovo je prorok, a ne običan čovek, a danas obični ljudi veruju da Bog odgovara na njihove molitve kroz snove, vizije, prikaze i čuju njegov glas.
Kakva će biti reakcija duhovnih narkomana na ukor i opomenu?
Možemo kazati, jako slična kao kad biste pokušali da izlečite zavisnika od droge. Javiće se snažan otpor da se odbaci poruka i/ili njen donosilac. Koji su obično razlozi za to?
- Zato što postoje oni koji će da podrže takvu osobu da su njena iskustva sa Bogom, jer je ona „dobra“, „iskrena“ itd.
- Zato što bi to pokrenulo lančanu reakciju za dalje otkrivanje neispravnosti u njenoj religiji.
- Zato što će tada morati da se otvori nekom, a obično se njoj ljudi otvaraju (gubitak dominante liderske pozicije).
- Zato što će uvideti da će, ako nastavi da ide u crkvu ili bude privržena svojoj grupi/sekti, pokupiti još gluposti.
- Zato što će shvatiti da joj Bog nije pomogao da postigne određene svetovne uspehe ili stekne društveni status, nego demoni. I ko zna šta sve još u životu…
- Zato što će trebati da promeni učitelja, i neće više moći toliko da talasa sa „iskustvima“, nego će morati da kaže ljudima da je to, u najblažem slučaju, tripovanje.
Neka nam Bog pomogne da se uvek vodimo ovim načelom: Laž boli čitav život, a istina samo jednom.
Nikola Šavija
