Dr Kurt E. Koh (1913-1987) je protestantski teolog i pisac. Na osnovu svog dugogodišnjeg misionskog rada i stečenog ogromnog iskustva po cijelom svijetu, posebno u službi hrišćanskog savjetnika za okultno, njegov rad na ovom polju je vrlo značajan i koristan svima koji se susreću sa sličnim fenomenima, praksama i problemima.
Integralno prenosimo jedan vrlo važan dio iz njegove knjige „Abeceda okultizma“ koji se tiče posledica bavljenja ili kontakta sa okultnim, čak i kroz porodično nasleđe.
Potrebno je znanje i iskustvo iz mnogih oblasti da bi se razlikovale posledice bavljenja okultizmom od medicinskih i pogotovo psihijatrijskih sindroma.
Ko može da pruži savete na temu okultnog problema?
Ne moderni teolog, kome je iracionalno i natprirodno strano i neprihvatljivo. Ne verujući sveštenik koji je zatvorio svoj um za takvo savetovanje na a priori osnovama. Ne čak i iskusni savetnik koji misli da može bez pomoći medicine.
Broj savetnika koji odgovaraju ovom zadatku je veoma mali. Kao rezultat toga, mali broj njih koji postoji smatraju da su opkoljeni ljudima kojima treba pomoć tako da ne znaju šta da rade.
Ko je, dakle, kvalifikovan za rad u ovoj oblasti?
- Samo osoba koja je doživela pravo preobraženje silom Svetog Duha.
- Samo hrišćanin koji je kroz savetovanje stekao široko iskustvo. Može se prigovoriti da svako mora da počne bez iskustva. To je tačno. Početnike treba da prati stariji hrišćanin u roku od godinu i više dana, tako da mogu da odrastu i osete svoj put u ovoj teškoj oblasti.
- Često me pitaju da li svaki hrišćanin treba da se upusti u oblast okultnog savetovanja. Odgovorio bih da niko ne bi trebao da traži ovu službu. Ukoliko ga okolnosti nanesu u takvu situaciju, takva osoba treba osnovati molitvenu grupu braće oko njega, tako da ga Đavo ne bi oborio.
- Među mojim najbližim prijateljima sam šest puta imao tužno iskustvo gde sam video kako su verujući savetnici slomljeni prilikom pomaganja onima koji su svezani okultnim moćima. Često sam osećao da je pre uključivanja u ovu tešku službu neophodno da osoba oseti da je pozvana u samu službu. Onaj ko se uključuje u savetovanje osoba svezanih okultnim, često nije shvaćena i čak je suprotstavljena od strane dobronamernih hrišćana. Bez božanskog poziva, skoro je nemoguće podneti težinu ove tegobne službe.
- Veoma je korisno za savetnika u ovoj oblasti da poseduje medicinsku ili još bolje psihijatrijsku obuku. Klasično proučavanje teologije nije bitno kao medicinska obuka. Teološka obuka danas je puna istorijskog, filološkog i filozofskog balasta i često zanemaruje praktične životne probleme.
Ove reči nisu napisane u duhovnom ponosu. Osoba, međutim, mora imati hrabrosti da stvari nazove onakvim kakve su. Usuđujem se da to uradim u ime Boga.
Posledice okultnih aktivnosti su razne i moram se ograničiti na najvažnije vrste da bih knjigu zadržao unutar određenih granica.
1. Sklonost ka medijumstvu
Definicija: Termin medijumska sklonost potiče od dve latinske reči. Prva je medius, media, medium, reč koja ima mnogo značenja. Ovde se misli samo na jedno: posrednik. Medijum je kontaktna osoba između poznatog i nepoznatog, između prirodnog i natprirodnog, između radoznalih ljudi i zlih duhova (palih anđela ili demona).
Druga reč je af finitas, što znači bliska veza, kontakt, odnos. Drugi način za izražavanje ideje sklonosti ka medijumstvu bilo bi govoriti o „sposobnosti za psihičkim kontaktom“. 45 godina posmatranja u ovom polju su mi razjasnili da je, u većini slučajeva, sklonost ka medijumstvu nesvesna. Ovo je povezano sa činjenicom da se psihičke moći ne nalaze u svesnom umu, već u nesvesnom. Stotine hiljada ljudi imaju psihičke moći bez da su toga svesni.
Kao što sam to već rekao, medijumstvo može da ima tri korena: nasledstvo, prenos i eksperimentisanje sa magijom.
Opseg medijumstva. – Medijumstvo pokriva veoma široku oblast. Kada su se viljuške savijale kod gledalaca tokom programa Urija Gelera, nesvesno medijumstvo gledalaca je iskorišćeno od strane jednako nesvesnih (ili svesnih?) moći Urija Gelera.
Ukoliko duhovi „preminulih“ treba da se pojave na spiritističkoj seansi a moći medijuma nisu dovoljno jake, tada se, radi pomoći, koristi medijumska moć učesnika.
Ljude sa psihičkim dispozicijama privlače grupe u kojima su medijumske moći aktivne, poput mističnih kultova, spiritističkih grupa, ekstremnih i fanatičkih grupa, nebiblijskih sekti i pokreta. Postoje neke ekstremne pentekostalne grupe koje su Eldorado za ljude sa psihičkim moćima. U mnogim slučajevima, medijumstvo ima pokrivajući sloj religije, kao što je to na primer neoharizmatski pokret.
Etički karakter medijumstva. – Zbog toga što se medijumstvo nalazi u nesvesnom umu, ono je uvek suprotnost svesnoj odluci za praćenje Hrista. Ljudima sa psihičkim moćima je izuzetno teško da prihvate Isusa Hrista kao svog Gospoda.
Psihičke moći vode poreklo od vračanja osobe ili njegovih predaka. Te moći su opresivne. Sklonost ne znači samo sposobnost za stvaranje kontakta već takođe i privlačnost. Osoba sa psihičkim moćima nesvesno, ili ponekad svesno, ima privlačnost ka gnusnim gresima svojih predaka ili ka sopstvenom grehu vračanja, ili je nesvesno povezana sa psihičkim krugom svih onih sa psihičkom dispozicijom.
Ova privlačnost ka okultnom je veliki problem na misionarskim poljima i u savetovanju, povezano sa evangelizmom. U oblastima kao što su Los Anđeles, Haiti, Rio de Žaneiro, Lineburg pustara i hiljade drugih koji su slično njima inficirani okultnim aktivnostima, savetovanje je tako teško da se jevanđelisti tresu. Sklonost ka medijumstvu je plodno tlo za najluđe sekte, kultove i lože. Zato je Los Anđeles bogat tim monstruoznostima iz Sotonine močvare.
Svesnost o psihičkoj dispoziciji. – Nesvesno medijumstvo povremeno može ugledati svetlost dana kao rezultat određenih iskustava i na taj način postati svesno. Primer iz mog savetovanja će poslužiti za pojašnjavanje onoga na šta sam mislio.
Primer 274: Mlada žena je došla kod mene radi savetovanja. Žalila se da bi svakog puta kada je član njene porodice ili bliži rođak trebao da umre, videla senovitu figuru noću u svojoj sobi. Plašila se tih vizija. Dva ili tri dana kasnije bi čula za smrt osobe.
Parapsiholog bi možda ukazao na telepatiju kao objašnjenje za ova iskustva. Ozbiljne bolesti se, navodno, nekada mogu osetiti putem telepatije. Ovo objašnjenje, međutim, nije dovoljno u ovom slučaju, zato što se fatalne nesreće ne mogu najaviti putem telepatije, tri dana pre nego što se dogode.
Iskustva mlade žene nam predstavljaju takozvani „dar drugog vida“. Oni koji imaju ovu dispoziciju mogu da predvide smrt, požare i katastrofe. Koje je poreklo ove dispozicije?
Pošto mi je ispričala za svoje vizije, pitao sam je da li su njeni roditelji ili baba i deda imali veze sa spiritizmom. Potvrdila mi je da su jednom imali. „U našoj porodici,“ rekla je, „podizanje stola se praktikovalo kao porodična igra u barem tri generacije.“ Kao dete je i sama učestvovala u ovoj igri.
Kao rezultat ove spiritističke „igre“, mlada žena je dobila psihičke moći. Njeno medijumstvo se manifestovalo u iskustvima koje je imala noću. Naravno da su demoni znali u kom smeru idu životi ljudi koje su imali pod kontrolom i mogli su da predvide šta će da se desi, i da prenesu medijumu.
Oblici medijumstva i njihove snage. – Medijumstvo ima mnogo načina za ispoljavanje. To mogu biti predviđajući snovi koji se posle nekoliko dana ispunjuju. To može biti osetljivost na štap ili visak. Ukoliko osoba koja nikada u svom životu nije imala nikakve veze sa okultnim uzme štap ili visak u svoju ruku i ta stvar počne da funkcioniše bez ikakvog svesnog impulsa, onda ta osoba poseduje psihičke moći.
Medijumstvo se razlikuje u snazi. Osoba sa malim stepenom medijumstva može da prođe kroz čitav život, a da nije svesna te moći. Sa druge strane, veoma jak stepen medijumstva će se obznaniti čak i u detinjstvu.
Znamo za, na primer, određene „isceliteljske“ medijume koji su mogli da „leče“ ljude kada su imali od 4 do 7 godina.
Sa biblijske tačke gledišta, psihički darovi su satanistički falsifikati darova Svetog Duha. Satanistički falsifikati se najčešće prikazuju pod verskim plaštom i zato njihov demonski karakter ostaje nezapažen. Zaista se ovi falsifikati nekada proglašavaju za darove Svetog Duha.
Najpoznatiji psihički darovi uključuju oblike koji su već pomenuti u ovoj knjizi: vidovitost, telesteziju, astralni sluh, sposobnost za odlazak u trans, automatsko pisanje, telekinezu, ekskurziju duše, aporte, uzroke fenomena kućnog duha (demona), osetljivost na štap i visak i mnoge druge stvari.
Svako ko pati od tih problema, jer se oni ne mogu nazivati darovima, ne treba sebe da smatra važnim zbog toga i treba da pronađe izbavljenje. Parapsiholozi su, naravno, veoma zadovoljni kada pronađu visoko kvalifikovanog medijuma za svoje eksperimente. To proširuje njihovu „nauku“ i donosi im više slave.
Đavolja strategija je mnogostrana. Svoje spletke okultistima predstavlja kao „novo znanje“, dok racionaliste ubeđuje da su to sve trikovi, prevare i sujeverja.
Prava Božija iskustva. – U suprotnosti sa psihičkim iskustvima su prava Božija iskustva. Bog može da upozori i zaštiti svoju decu na razne načine. Daću primer. Moj dopisnik je dugogodišnji prijatelj iz Engleske, Pol Hant iz Englfild Grina.
Primer 275: Polov prijatelj Ričard i njegova žena su verujući hrišćani. Jednog dana su vozili auto niz strmo brdo. Pre oštre krivine, Ričard se odjednom osećao zabrinuto. Podigla mu se kosa na glavi i postao je bled kao krpa. Zaustavio se. „Šta nije u redu?“ pitala ga je žena. „Zašto si tako preplašen?“ Ričard nije mogao da odgovori. Samo je zabrinuto gledao okolo, ali nije mogao da vidi ništa opasno. Dalje su nastavili pešice. Baš iza krivine je put bio blokiran. Banderu je oborio automobil i ležala je na putu. Automobil je takođe stajao tu, užasno oštećen. Nije postavljen nikakav znak upozorenja. Vlasnik automobila je otišao da traži pomoć. Da Ričard nije bio upozoren, par bi svojim autom udario u blokadu.
Koja je razlika između psihičkog predviđanja i upozorenja od Gospoda? Psihička upozorenja predskazuju događaj koji je navodno neizbežan. Događaj se navodno ne može izbeći, kažu okultisti.
Božija upozorenja služe da Božiju decu sačuvaju od štete. Opasnost koja je najavljena se tada može izbeći. Daću još jedan primer.
Primer 276: Bilo je to tokom leta 1974. Mnogo nemačkih turista je boravilo u Tenerifu (na Kanarskim ostrvima). Na aerodromu je bilo 180 nemačkih turista koji su čekali let za povratak kući. Među njima je bio i par iz Bavarije. Kada je žena ušla u avion, osetila je nelagodnost. „Dođi,“ rekla je svom mužu, „izađimo iz ovog aviona. Ovde ima toliko ljudi. Plašim se. Nešto se može dogoditi.“ Njen muž nije bio voljan da ispunjava želje svoje žene, ali je ipak to uradio. Vratili su se u čekaonicu aerodroma, svesni da možda neće dobiti povraćaj novca koji su dali za let. Nekoliko sati kasnije, stigle su vesti da se avion srušio. Svi putnici su poginuli. Čovek iz Nemačke je bio veoma uzbuđen. Požurio je do telefona i pozvao svoju decu u Bavarskoj. „Ne brinite za nas,“ rekao je. „Nismo bili u avionu koji se srušio. Zahvalimo našem Gospodu i intuiciji vaše majke.“
Ohrabrenje je za veru čuti takvu priču u svetu punom katastrofa. Bog nije našu Zemlju predao demonima. Njegova ruka dopire do haosa ove zemlje da bi nam pomogla i sačuvala nas. A dolazi vreme kada će Bog obrisati svaku suzu iz očiju svoje dece.
2. Odbojnost ka Božijim stvarima
Jedna od glavnih karakteristika medijumstva jeste to da su medijumi imuni na delo Svetog Duha. Osoba sa tom psihičkom dispozicijom ima otpornost ka svemu što ima veze sa pravom hrišćanskom verom. Te osobe su neosetljive na sugestije Svetog Duha i oni nemaju nikakvu ljubav prema reči Božijoj ili prema molitvi. U slučajevima jakog medijumstva, osoba će postati bolesna do te tačke da može čak povratiti pri susretanju sa jasnim biblijskim propovedanjem.
Ovaj fenomen otpornosti prema Božijim stvarima se manifestuje i na drugi način. U nekim slučajevima, ljudi koji pate od okultnog ugnjetavanja se uvek razbolevaju pre nekog biblijskog ili teološkog događaja. Ukoliko je planirana evangelistička kampanja ili sedmica biblijskog učenja, oni se uvek razbole pre početka ove sedmice. Izgleda kao da Đavo stalno pokušava da ih zaustavi od slušanja biblijskog pripovedanja. Ovo najbolje mogu ilustrovati putem jednog ili dva primera.
Primer 277: Pre nekoliko godina, jedan mladić je došao kod mene radi savetovanja. Iskoristio je razne vrste okultne pomoći. Ukoliko je imao pitanja na koja nije imao odgovor, on bi odlazio do gatare, astrologa ili rašljara. Ukoliko bi bio bolestan, odlazio bi do poznatog vračara sa takvim rezultatima gde bi se uskoro veoma brzo oporavio. Otkako je počeo to da radi, međutim, mladić je patio od manija, pogotovo pre teoloških predavanja ili kada bi jevanđelista ili misionar propovedao u njegovom gradu. Sve ovo je ispričao tokom savetovanja.
Primer 278: Sledeći primer je od posebne važnosti zbog toga što je čoveka prvo pregledao hrišćanski psihijatar. Čovek je bio propovednik jevanđelja koji je radi lečenja otišao do poznatog psihijatra, doktora Lehlera, sa kojim sam dugo godina imao kontakt i koga veoma poštujem. Propovednik je rekao doktoru da je imao užasne borbe u vršenju svojih svešteničkih dužnosti. Ovaj problem je počeo onog trenutka kada je postao religiozan. Kada je otišao u biblijsku školu, postalo je gore, pa je ponekad razmatrao i da napusti biblijsku školu. Međutim, izdržao je i postao propovednik, ali njegove borbe još uvek nisu nestale. Pogotovo kada je čitao Bibliju, kada se molio, propovedao reč Božiju, bio je meta užasnih napada.
Doktor Lehler je pomislio da je propovednik preterivao i da se njegova briga da ne počini greh pretvorila u suprotnu reakciju. Takve reakcije se zasigurno dešavaju. Ponekad sam se susretao sa takvim stvarima u teološkom savetovanju.
Lečenje koje je propovedniku pruženo u klinici Hohe Mark mu nije donelo olakšanje pa je zato potražio moj savet. Rekao sam mu da mi ispriča svoju porodičnu istoriju, ne samo vezano za njegove roditelje već i babu i dedu. Otkrio sam da je u ranom detinjstvu bio zavračan. Njegova braća i sestre su isto tako izlečeni od strane iscelitelja koji je koristio magijsko čaranje. Rezultat toga je da su svi oni patili od istih simptoma.
Problem zato nije bio ni psihijatrijske niti psihološke prirode, već duhovne prirode i njega je moguće otkriti samo putem hrišćanskog savetovanja.
Primer 280: Imao sam tipično iskustvo kada sam držao predavanje u crkvi u Kuritibi, u Brazilu. Tokom službe bilo je problema. Žena koja je bila ćerka magijskog vrača i koja je zavračala svoju decu, pala je u spiritistički trans tokom propovedi i ništa nije čula. Nije povratila svest sve dok nisam izgovorio poslednje „amin“. Druga žena, članica tzv. Armije spasenja, istrčala je iz crkve. Kasnije je priznala da nije mogla da podnese propovedanje. Glas unutar nje joj je stalno šaputao: „Vrišti, ometaj poruku!“ Da ne bi privlačila pažnju na sebe, napustila je crkvu. Treća osoba je bila devojka koja je isto tako čula kako joj tokom propovedi glas govori: „Psuj Boga, huli na Njega.“ Ona je, takođe, napustila crkvu. Kada sam kasnije razgovarao sa njom, otkrio sam da je kao dete zavračana navodno protiv bolesti.
Ovde imamo tri primera otpora ka Božijim stvarima kojeg je prouzrokovao greh vračanja. Brazil je pun spiritizma. Oni koji u Brazilu propovedaju jevanđelje se sa tim susreću skoro svakog dana, osim ako nisu potpuno slepi i ako izbegavaju sve probleme ove vrste.
Primer 281: Nekoliko puta su mi ljudi ispovedili tokom savetovanja da, iako su prilično otvoreni jevanđelju, nisu u stanju da se pomere svaki put kada pokušaju da uzmu Bibliju, da je čitaju i da se mole. Najnoviji primer ove vrste koji se još uvek ne nalazi u ovoj mojoj arhivi je sledeći. U katoličkoj oblasti gde se vračanje veoma praktikuje, žena je došla kod mene radi savetovanja. Ispričala je da kada je želela da čita svoju Bibliju, postala je tvrda kao kamen i nije mogla ni da drži ni da otvori Bibliju. Stanje tonične nepokretnosti bez gubitka svesti mi je poznato iz proučavanja medicine. Takve slučajeve pronalazimo u slučajevima katalepsije i mioklonične epilepsije.
Takav poremećaj nije bio prisutan u slučaju ove osobe. Smetnja se dešavala samo kada je želela da čita Bibliju ili da se moli. Pitao sam je za njenu prošlost vezanu za okultno i bio sam više nego šokiran. Čitava njena porodica, sve do pradede i prababe, bavila se spiritizmom i svakom vrstom magije. To je bilo poreklo strašne opresije koju mi je žena opisala.
Žena je bila voljna da prihvati Isusa Hrista kao svog Gospoda. Zajedno smo se pomolili. Od tada je redovno dolazila na moje sastanke. Dobro sam upoznat s time da kada su ljudi pod jakim uticajem, kao u ovom slučaju, tada im je lako da se vrate u stanje opresije. Normalno, zato se treba oformiti molitvena grupa koja bi se založila za osobu koja je pod tako jakom psihičkom opresijom.
Iskustvo koje je potvrđeno hiljadama primera kaže da ljudi koji se nalaze pod opresijom zbog veze sa okultnim imaju mir samo dok služe Đavolu i izbegavaju Hrista. Ukoliko se, sa druge strane, odluče za Hrista, tada počinju grozne borbe. Pravilo je krajnje jednosmisleno: Đavo ostavlja na miru one koji mu služe. Njegovi napadi počinju tek kada nastane pretnja gubljenja žrtve. Tužno je da je takođe veoma očigledno da se ne oslobode odmah svog okultnog ugnjetavanja oni koji dođu ka Hristu. Ukoliko predaja Hristu nije potpuna i ukoliko nisu primenjena sva biblijska pravila, osoba koja se odlučila za Hrista će možda imati sedmice, mesece ili čak godine velikih nevolja. Nije istina, kao što to tvrde površni i neiskusni savetnici, da svi okultni problemi nestaju kada osoba doživi deklarativno postane religiozna. Ovo najbolje mogu demonstrirati putem primera.
Primer 282: Pre nekoliko godina je dobro poznati jevanđelista došao kod mene radi savetovanja. Rekao je da je pročitao moju knjigu Hrišćansko savetovanje i okultizam. Kao posledica toga, otvorile su mu se oči. Njegov jevanđelistički rad je 25 godina bio pod oblikom demonskog ugnjetavanja kojeg on nikada nije mogao da prepozna. Sada je, po prvi put, pronašao uzrok. Kada je bio dete, njegova majka ga je zavračala protiv bolesti. Kasnije je zdravo preobražen ka Hristu i posle teološke obuke je 25 godina služio Gospodu. Uvek se osećao kao da je imao tegove na stopalima. Uspeo sam da ovom jevanđelisti pokažem put izbavljenja. On je prihvatio moj savet i pomolio se. Posle nekoliko meseci mi je napisao pismo u kojem je posvedočio da je od tada njegova sveštenička služba u potpunosti promenjena. Tegovi su nestali. Ovo je bilo delo živog Gospoda Isusa.
3. Izopačenost karaktera
Okultno ugnjetavanje nekada uzima oblik ekstremnih sklonosti i osobina karaktera. Daću nekoliko primera.
Primer 283: U Brazilu je 21-godišnja devojka došla kod mene radi savetovanja. Patila je od nasilne naravi. Jednom prilikom je bacila par makaza na svoju mlađu sestru i ozbiljno joj povredila glavu. Zatim je pokušala da iseče sopstvene arterije, ali je na vreme zaustavljena. Želela je da prati Hrista i čak je bila pomagač u biblijskoj školi. Ali, njena užasna narav je bila veliki problem za nju. Tokom savetovanja sam saznao da je sa šest godina bila zavračana kada je bila bolesna od strane Kurandeira (lokalnog vrača/maga).
Primer 284: Gospodin B., prirodni „iscelitelj“ sa Apencela, takođe daje tretmane i putem telefona. Majka 7-ogodišnje devojčice ga je pozvala i rekla da je dete imalo upalu slepog creva i da bi morala da ide u bolnicu na operaciju. „To nije neophodno,“ odgovorio je B. „Za kratko vreme će se osloboditi problema sa slepim crevom.“ Operacija se pokazala nepotrebnom. Posledica toga je da je devojčica postala užasno pokvarena. Sa deset godina je zadovoljila oženjenog čoveka. Sa dvanaest godina je imala seksualne odnose sa čovekom u javnoj službi koji je zbog toga doveden pred sud. Sa dvadeset godina je neudata živela sa dobro poznatom ličnošću.
Okultno lečenje se uvek skupo plaća. Cena nije samo gubitak spasenja već često i ozbiljne katastrofe u životu osobe, nesreće ili stalna bolest.
Primer 285: Jednog mladića su često hvatali u krađi. Ukrao je bicikl, iako je imao svoj. U školi ništa nije bilo sigurno kada je on bio u blizini. Krao je olovke i knjige i gumice i mnoge sitnice koje je već imao. Kada su ga pozvali na razgovor, pokušao je da se izvuče laganjem. Na kraju je priznao i rekao: „Ne želim da kradem, ali sam primoran.“ Tokom savetovanja se saznalo da je majka odvela mladića do vračara kada je bio bolestan.
Prinudno laganje, prinudna krađa (kleptomanija) i prinudno podmetanje požara (piromanija) su često posledica okultnog isceljivanja. Poslednjih nekoliko godina je bilo mnogo slučajeva piromanije u novinama. Mladi palikuća u severnoj Nemačkoj je, na primer, zapalio brojne istorijske zgrade i uništio vlasništvo vredno miliona. Dečak je podvrgnut psihijatrijskoj proveri. Psihijatri nikada nisu razmotrili mogućnost povezanosti dečaka sa vračanjem koje su praktikovali njegovi preci. To će pripisati neodgovornosti ili lošem razvoju.
Primer 286: Venčani par je doživeo obraćenje tokom evangelističke kampanje. I muž i žena su prihvatili Isusa kao svog Gospoda. Od obraćenja su se u njihovim životima dogodili užasni napadi i problemi. Problemi nastaju obično dva dana pre nekih biblijskih predavanja ili kada se molitveni sastanak organizuje u njihovoj kući. Tada nastupaju svađe između ovog hrišćanskog para. Što je još čudnije, neverujući rođaci ovog para ne pate od takvih problema. Ponovo, par je često bolestan. Njihovi neverujući rođaci im kažu: „To potiče od vaše religije.“
Tokom savetovanja je postalo jasno da i muž i žena potiču iz porodice magova. Ovde ponovo imamo ponovljeni šablon gde Đavo ostavlja na miru one koji mu služe. On ih ne napada sve dok ne pobegnu od njega.
Primer 287: Žena iz Poljske je došla kod mene radi savetovanja. Ispričala mi je da je kao dete imala rahitis. Njena majka je otišla do magijskog vrača gde su joj data sledeća uputstva: „Uzmi zemlju sa devet različitih njiva. Poveži ih sa čarolijom iz Šeste i sedme knjige Mojsijeve[1] u tkaninu. Zatim sipaj vruću vodu preko zemlje. Potom okupaj dete u ovoj vodi. Posle vrati zemlju tamo gde si je našla. Tada će se dete oporaviti.“ Poljakinja je poslušala uputstva. Dete se oporavilo. Ali, dete se takođe razvilo na čudan način. Bila je veoma sklona svađi, sklona izlivu besa i patila je od ozbiljnih seksualnih perverzija. Dovela je veliki nesklad i svađu u porodicu.
Primer 288: Jedan čovek mi je, tokom savetovanja, ispričao za velike probleme koje je imao u svojim mislima. U svojoj mladosti je praktikovao homoseksualnost. Često je imao seksualno bogohulne misli o Hristu. Ovaj čovek je doživeo obraćenje tokom evangelističke kampanje. Međutim, nije se oslobodio svih ovih problema. Rekao sam mu da sam se susretao sa takvim problemima i ranije i da su povezani sa vračanjem. Priznao je da je i kod njega to bio slučaj. „Kada sam bio vojnik,“ rekao je, „dao sam da mi gledaju u dlan. Kasnije sam takođe išao i kod gatara i osoba koje rade sa viskom. Moj deda je, takođe, bio čovek koji je patio od magijskog ugnjetavanja od strane demona. Na veče pred Prvi maj, postavljao je metlu uspravno da bi oterao veštice.“ Pokazao sam ovom čoveku kako može pronaći izbavljenje i sa njim se molio Hristu, zato što je bio voljan da postane Isusov sledbenik.
Primer 289: Čovek na visokoj poziciji u akademskom svetu je došao kod mene radi svešteničkog saveta. Ispričao mi je za njegovu majku koja je praktikovala vračanje. Njegova majka mu je jednom, u naletu besa, rekla: „Idem u ognjeno jezero po sopstvenoj volji. Bog neće morati da me pošalje tamo. Neću Mu dati šansu.“ Sin, koji je bio odbojan prema aktivnostima svoje majke, potražio je put do Hrista da bi se oslobodio tog zlokobnog kruga. Od tada je imao užasne borbe. U naletima besa je slomio posuđe u kuhinji. Svoju ženu i decu je tako isprebijao da su pobegli od njega iz straha. Ništa od ovoga se ranije nije dešavalo. Ovo ponašanje je počelo samo kada se predao Hristu.
Ljudi ne treba da izvlače zaključak iz takvih priča da je Đavo jači od Hrista. Đavo je neprijatelj koga moramo ozbiljno shvatiti, i ništa više od toga. I dalje ostaje činjenica da ga je Hrist pobedio na krstu. Ukoliko iskoristimo sve načine i mogućnosti za pomoć koje su nam prikazane u Bibliji, tada možemo pronaći potpuno izbavljenje. Vratićemo se na ovo kasnije.
4. Emocionalni poremećaji
Postoje mnoge stvari koje mogu da prouzrokuju emocionalne poremećaje. Pre mnogo godina, pozvao me je Akira Hartori, poznati radio jevanđelista iz Tokija, da govorim na sastanku sveštenika na temu depresije. Tokom svog obraćanja, opisao sam oko dvadeset različitih uzroka depresije. U ovom poglavlju ću se baviti samo sa emocionalnim poremećajima koji imaju okultne uzroke.
Primer 290: Žena mi je u jednoj evropskoj luci ispričala priču o svojoj porodici. Kao devojka, njena sestra je učestvovala u spiritističkim seansama. Ona je odbila da to uradi. Medijum na seansi je bio tako jak da je bilo dovoljno samo da pomisli na sto, bez da ga dodirne. Sto bi se tada pomerao i davao signale. Žena koja je učestvovala u tim seansama danas pati od kompulsivne neuroze. Ona čuje glasove i razgovara sa njima. Glasovi joj daju naređenja koja ona ispunjava. Ova žena koja se nalazi pod uticajem spiritizma skoro izluđuje svoju zdravu sestru.
Psihijatar bi, naravno, glasove smatrao simptomom šizofrenije. Ali, u pitanju su glasovi koji vode poreklo iz spiritizma.
Primer 291: Tokom evangelističke kampanje u Edmontonu, jedna hrišćanka je došla kod mene po pomoć. Dopustila mi je da objavim njenu priču, uz uslov da ne koristim imena. Jednog jutra se ova hrišćanka probudila i svojoj sestri rekla: „Videla sam te u automobilu sa drugovima. Imala si nesreću. Bila si od onih koji su poginuli.“ Nedelju dana kasnije, nesreća se dogodila. Tri devojke i mladić, od kojih su svi bili vernici i članovi Hrišćanskog truda, nalazili su se u automobilu kada ih je udario kamion. Bila je to krivica vozača kamiona. Svo četvoro je poginulo, uključujući i sestru moje dopisnice.
Rekao sam ovoj ženi da predviđajući snovi ove vrste često vode poreklo od vračanja koje je počinio nečiji predak ili od magijskih vračeva. Priznala je da je jednom zavračala svoje bradavice. Od tada je patila od depresije, iako je to uspela da prebrodi kroz veru u Hrista i uz pomoć molitve.
Primer 292: Jedan mladić je došao kod mene radi savetovanja, žaleći se na depresiju, samoubilačke misli i nesposobnost donošenja odluka. Često nije mogao da savlada svoj posao. Osećao se kao da je paralizovan. Njegova porodična istorija je pružila mračnu sliku. Tetka njegovog oca, koja je živela u porodici, praktikovala je upotrebu viska. Koristila je visak za sve članove porodice. Klatila je visak iznad njihove hrane. Koristila ga je za rešavanje svakodnevnih problema i za otkrivanje budućnosti. Koristila ga je uvek kada je trebalo doneti neku odluku. Kao posledica toga, čitav njihov porodični život je poremećen. I deca i roditelji su patili od depresije i od raznih drugih problema.
Imam nekoliko stotina primera koji se tiču upotrebe viska i štapa i svi su negativnog karaktera. Ne mogu da razumem one teologe i hrišćane koji to smatraju bezopasnim.
Primer 293: Mlada 34-godišnja žena je došla kod mene radi savetovanja. Rekla mi je da je njena baba bila vračara i gatara. Sve četiri generacije su bile depresivne i težile ekstremu karaktera.
Psihijatar bi, naravno, verovatno govorio o bipolarnom poremećaju. Ovo je poremećaj koji se često ponavlja tokom četiri generacije. Bipolarni poremećaj ima drugačije karakteristike od depresija koje nastaju vračanjem.
Primer 294: Medicinska sestra hrišćanka je došla kod mene radi privatnog razgovora. Rekla je da je imala probleme. Čula je glasove, patila je od depresije i imala je ometen san, sve to uprkos činjenici da je čitala Bibliju, molila se i pripadala Hristovoj crkvi. Istorija njenih problema je otkrila da je sa deset godina bila zavračana zbog čireva.
Primer 295: Student teologije koji je patio od kompulsivne neuroze je došao kod mene radi savetovanja. Njegovi roditelji su bili vernici. Njegova baka je bila aktivni magijski vrač. Ovaj mladić je imao kompulsivne, fiksne ideje, sa izraženom sklonošću ka ponavljanju. Jednom prilikom je izveo šalu za Prvi april. Četiri godine kasnije, išao je od kuće do kuće i molio ljude da mu oproste. Bio je veoma svestan da su neke stvari koje je uradio bile smešne. Ali, ova prinudna sila njegovog podsvesnog uma, bila je jača od njegovog svesnog uma.
Pre dvadeset pet godina sam imao zanimljivo iskustvo. Rekao sam doktoru Lehleru koji je tada bio direktor klinike Hohe Mark, da je oko 50 procenata kompulsivnih neurotika koje sam savetovao bilo povezano sa spiritizmom ili magijom. Doktor Lehler nije mogao da prokomentariše ovo, zato što nije imao naviku da pacijente ispituje o vezama sa okultnim pri otkrivanju njihove medicinske istorije. Međutim, rekao je da će ovo koristiti pri ispitivanju pacijenata. Oko petnaest godina kasnije, pisao mi je i rekao da je potvrdio moje zapažanje. Dobra polovina kompulsivnih neurotika je imala pretke koji su pali pod okultni uticaj kao posledica vračanja.
Sada moram ponovo da upozorim na pripisivanje svih mentalnih poremećaja okultnim uzrocima. Koji procenat emocionalnih poremećaja ima korene u okultnom? Neki oblici mentalnih poremećaja su povezani sa drugim oblicima nezdravog i nemoralnog života. Međutim, teško je razdvojiti dve oblasti i reći da je određeni problem okultne ili druge prirode, iako su oni bliski. Ne smemo dopustiti da ovoliko primera utiče na naš sud, ili još gore, da nas učini žrtvama okultne neuroze. I to je moguće. Nekada me muče ljudi koji žele da sve neobično u svom životu opišu kao okultno. Ovo je oblik zablude. Ja upozoravam ljude na okultno, ali nemam nikakvu želju da ljude učinim paranoičnim. Moji protivnici će želeti da me napadnu po pitanju ovoga. Nije me briga. Problem okultnog je zanemaren od strane teologa, psihijatara i psihologa do te mere da neko mora da upozori na to.
5. Plodno tlo za duševne bolesti
Mora se jasno istaći da ja okultne prakse ne smatram uzrocima duševnih bolesti već ih smatram plodnim tlom, okruženjem, duhovnom atmosferom u kojoj se duševne bolesti vrlo lako mogu razviti. Postoje, s druge strane, unutar polja spiritualizma, neke bolesti, na primer medijumistička psihoza, koje su veoma slične pravim duševnim bolestima. Pokušaću da primerima razjasnim ono što sam želeo da kažem.
Primer 296: Misionar i njegova žena su došli kod mene radi saveta. Brat misionara je čuo glasove i imao kompulsivne ideje. Doktorova dijagnoza je bila šizofrenija. Porodična istorija je otkrila da su i deda i pradeda bili magijski vračevi. Ovde se, ponovo, mora istaći da praktikovanje vračanja nije uzrok duševnih bolesti, već ono pruža uslove, tlo, u kojima duševne bolesti lako mogu nastupiti.
Primer 297: Jedan čovek je došao kod mene radi savetovanja u Blumenauu. Rekao mi je da je patio od kompulsivnih težnji. Često je čuo kako mu glasovi govore: „ubij ženu“ ili „oduzmi sebi život“. Kada sam ga ispitivao, rekao mi je da je njegova majka praktikovala podizanje stola. Takođe mi je rekao da su sva njegova deca bila nenormalna. Sa 10, 12 i 15 godina su i dalje mokrili u krevet i radili druge nenormalne stvari.
Primer 298: U Engleskoj je doktor došao kod mene radi savetovanja. Imao je ozbiljan nervni slom i suspendovan je. Data su mu devet tretmana električnim šokom u psihijatrijskoj klinici. Kada sam ga pitao da mi kaže poreklo njegove bolesti, otkrio sam da je njegov otac bio mason i takođe spiritista. Njegova majka je bila gatara i spiritistički iscelitelj. Zapravo, veoma je uobičajeno da takav brak stvori decu koja su ozbiljno ugnjetena. To je bio slučaj sa tim doktorom.
Primer 299: U Engleskoj mi je anglikanski sveštenik ispričao priču svog brata. Pre mnogo godina, njegov brat je imao problem sa kolenom. Doktor koji ga je pregledao je pomislio da je u pitanju tuberkuloza. Zatim je pozvana osoba sa viskom. On je rekao: „Ne, to nije tuberkuloza.“ Kako je ovaj čovek dao svoju dijagnozu? Na svom stolu je imao papir sa spiskom raznih bacila i bakterija. Stavio je svoju levu šaku na ovaj papir. Sa desne strane stola se nalazio tranzistor sa elektrodom i metrom koji je bio povezan između. Svoju desnu ruku je stavio na to. Zatim se umno koncentrisao na pacijenta, koji je takođe bio prisutan u sobi. Zatim je svoju levu ruku pomerio ka spisku bacila. Tranzistor je dao najviše očitavanje kada je došao do prave bolesti. Kao rezultat toga, brat anglikanskog sveštenika je izlečen. Dve godine kasnije, razvio je religijsku maniju. Dijagnoza i lečenje viskom pripada polju okultnih praksi.
Primer 300: Jedna žena je došla kod mene radi savetovanja. Žalila se na raspad porodice i braka. Njen muž bi ponekad besneo i urlikao poput bika a zatim bi postao krajnje razuman i ponovo normalan. Već je neko vreme bio u mentalnoj bolnici. Njegov deda je bio aktivni magijski vrač.
Primer 301: U Kanadi je jedna spiritistkinja došla kod mene. Rekla mi je da je njena baka bila spiritistkinja i da je ona bila spiritistički medijum. Ispričala je da je svo četvoro unuka ove spiritističke bake bilo umno nenormalno. Ona je došla kod mene zato što je želela da protestuje protiv mog izlaganja po pitanju isceljivanja. Tokom svog predavanja sam izjavio da spiritistička isceljenja stvaraju vrstu ugnjetavanja od strane demona. Ona je to negirala i izjavila da je ona lično izlečena od strane spiritističkog iscelitelja. Još je rekla da je imala sposobnost da kontaktira dobre duhove. Mogla je da ih čuje, da ih oseti i da oseti njihovo prisustvo. Tačno je da su, ponekad, i loši duhovi pronalazili svoj put do nje, ali njih je mogla da najuri putem molitve. Ovo je potvrdilo moje sumnje. Ova žena već pati od medijumističke psihoze.
Postoje razni oblici terapije. Farmaceuti su razvili veliki broj lekova. U ozbiljnim slučajevima koriste tretman električnim šokom ili „lek spavanja“. U SAD-u se sada često koristi „vodeno lečenje“, u kojem se pacijent stavlja u kadu u poziciji fetusa. U slučaju duševnih bolesti koje su se razvile zbog vračanja predaka ili bavljenja okultizmom, ovi oblici lečenja su neefikasni. Moraju se razlikovati medicinski i biblijski, duhovni problemi.
6. Ugnjetavanje potomaka
Iz već datih primera je jasno da u brojnim slučajevima vračevi, spiritisti i čarobnjaci vrše ugnjetavanje svojih potomaka preko demona, sve do treće i četvrte generacije. Ovo se slaže sa drugom od deset Božijih zapovesti koja kaže, „pohodim grehe otaca, onih koji me mrze, na deci do trećeg i četvrtog kolena“. Daću još primera da bih ovo još više razjasnio.
Primer 302: Na misionarskom putovanju kroz Tajland, pratio me je gospodin Pretel, misionar koji je kasnije poginuo u saobraćajnoj nezgodi. Rekao mi je za sledeći slučaj. U jednoj crkvi veoma nadareni mladi Tajlanđanin se obratio Bogu. Misionari su sakupili novac da ga pošalju u biblijsku školu u SAD-u. Postao je sveštenik, vratio se kući i tamo mu je data crkva o kojoj treba da brine. Uskoro je tako skrenuo da je morao da preda svoju službu. Pozadina ove priče je takva da je njegov otac bio „izlečen“ od strane spiritističkog iscelitelja.
Primer 303: Dok sam imao seriju predavanja u Brazilu, sveštenik je došao kod mene, ne radi savetovanja, nego radi diskusije sa mnom. Govorio sam protiv upotrebe viska. Ovaj sveštenik je imao naviku da koristi visak. Priznao je da je upotreba mogla da iscrpi umnu energiju čoveka ukoliko bi preterao sa korišćenjem. On je to, međutim, smatrao darom od Boga. Sveštenikova ćerka je umno poremećena. Objasnio sam mu da je stanje njegove ćerke cena koju je morao da plati za sposobnost lažnog pomaganja drugima uz pomoć viska. Uvek se mora platiti cena, a u ovom slučaju je to bila duševna bolest njegove ćerke. Čudna teologija. Bilo bi bolje da je ovaj sveštenik proučio drugu zapovest.
Primer 304: Dok sam držao predavanja u provinciji Santa Katarina u Brazilu, žena koja je bila činovnik Vojske spasa je došla kod mene radi savetovanja. Imala je psihičku dispoziciju i doživela je ozbiljne napade noću i kada se molila ili čitala Bibliju. U svojim obraćanjima sam pomenuo neke primere sličnih događaja poput onih u njenoj porodici i zato je imala poverenje u mene. Dok mi je pričala svoju životnu priču, saznao sam sledeće činjenice. Njena baka i njena majka su bile aktivne spiritistkinje. Njen ujak je počinio samoubistvo. Njen otac je ubijen u eksploziji. Njen muž je poginuo u saobraćajnoj nezgodi. Njen najstariji sin je takođe imao fatalnu nesreću.
Ovaj primer pokazuje nekoliko aspekata stanja u porodici spiritista: nesreće, samoubistva, mentalni poremećaji i ozbiljni napadi sila tame. Da je baka spiritistkinja znala kakvu će štetu naneti, verovatno se ne bi upuštala u to. Česte nesreće i samoubistva su poznati fenomen u oblasti okultnog. Ovo će postati još jasnije u poglavljima koja slede.
7. Česte nesreće i samoubistva
Primer 305: Tokom niza predavanja u Hamburgu, jedan čovek je došao kod mene sa sledećom pričom. I njegova majka i njegova sestra su pokušali da izvrše samoubistvo. Deda je bio magijski vrač. On je počinio samoubistvo, kao i njegov brat. Stanje ove porodice: 2 samoubistva, 2 pokušaja samoubistva. Štaviše, članovi ove porodice su poznati po svojoj samopravičnoj i egoističnoj prirodi. Ne stupaju u kontakt sa svetom koji se nalazi oko njih i, naravno, nemaju veze sa Reči Božijom ili sa Hristom.
Primer 306: Kada sam držao predavanja u Južnoj Africi, jedna žena je došla kod mene radi saveta. Njena majka je bila gatara. Njen otac je sebi oduzeo život. Njen brat je, isto tako, počinio samoubistvo. Njena sestra je bila hrišćanska misionarka ali je bila u potpunosti emotivno rastrojena. Bila je zavisnica od lezbejstva, patila je od depresije i nije mogla da čita Bibliju ili da se moli, uprkos tome što je radila kao misionarka.
Primer 307: Pre mnogo godina sam držao dva predavanja u srednjoj školi u Gestahtu u Šlezvig-Holštajnu. Doktor Riek, koji je bio direktor škole, rekao mi je da je, što se tiče samoubistava, ta provincija bila vodeća u Nemačkoj. Nisam bio iznenađen zato što je Šlezvig-Holštajn, zajedno sa Lineburg pustarom, bio poznat po najvećem broju magijskih vračeva u čitavoj Federalnoj Republici.
8. Kućni duhovi kao posledica vračanja
Primer 308: Devojka je u šestom razredu došla do saznanja o Hristu. Njen otac je umro kao nevernik godinu dana ranije. Nekoliko meseci kasnije, on se ponovo pojavio u vizijama i govorio je sa svojom ćerkom. Videla ga je. Pojavljivanja su postala sve češća. Lice oca je dobijalo sve zlokobnije osobine. Na kraju je svojoj ćerci naredio da izvrši samoubistvo. Tokom ovih poseta, ćerka se osećala kao da je paralizovana. Nije mogla da se moli, niti da se pomera, niti da misli na Isusa.
Devojka je odvedena kod psihijatra koga sam dobro poznavao. Pre nego što je razgovarao sa devojkom, rekao je: „To su halucinacije i zablude.“ Kada je razgovarao sa njom, rekao je: „Ona nema duševnu bolest, mora da ode kod hrišćanskog savetnika.“ Da ne bi bilo greške, devojku su odveli kod doktora Lehlera, tada najpoznatijeg psihijatra u Nemačkoj. Doktor Lehler je bio verujući hrišćanin. On, takođe, nije dijagnostikovao duševnu bolest već je rekao da devojku muči spiritistički fenomen. Devojci je ponudio svešteničku pomoć. Doktor Lehler nije bio samo psihijatar već i duhovni lider i sveštenik.
Primer 309: Tokom serije predavanja u zapadnoj Kanadi, 23-godišnja devojka je došla kod mene radi savetovanja. Rekla je da se u njenoj kući vrata noću otvaraju i zatvaraju bez razloga. Radio se, takođe, uključivao. Čula je korake i grebanje i videla svetlucava lica. Čula je glasove i lupnjavu, iako su vrata bila zaključana. Pitao sam je da li se u kući ili u njenoj porodici ikada praktikovao spiritizam. Priznala je da je njena baka bila spiritistkinja i magijski vrač i da je umrla na užasan način. Obično su kuće spiritista nastanjene i tlačene kućnim duhovima ili demonima, ukoliko se spiritizam u njima godinama praktikovao.
Primer 310: Primio sam poziv od đakonice koja me je zamolila za pomoć. Jedna mlada đakonica nije mogla da spava noću. Nameštaj, pogotovo sto, je igrao okolo po sobi. Moj odgovor je bio: „Ukoliko to nije slučaj halucinacija, onda je moguće da je to rezultat spiritizma.“ Đakonica je potvrdila da je otac devojke godinama praktikovao spiritističko podizanje stola. Kao posledica toga, ćerka je imala psihičke moći i korišćena je od strane tih mračnih sila kao medijum. Parapsiholozi bi, ponovo, rekli da je ovo primer kućnog duha koji se prikazuje u prisustvu adolescenta. Kao da je to rešilo problem! Sestre u ovom domu su uradile pravu stvar. Osnovale su molitvenu grupu koja se okupljala i molila u sobi mlade iskušenice. I devojka i soba su oslobođene od kućnih duhova.
9. Česte bolesti
Ljudi koji padaju pod kletvu vračanja, često boluju od raznih vrsta bolesti. Ovde se, takođe, moramo čuvati od prenaglih zaključaka i moramo izbeći da sve neobjašnjive bolesti pripišemo okultnom uzroku. U svakom slučaju je neophodno da kvalifikovani doktor da svoju dijagnozu i prepiše način lečenja. Ne sme se, pod bilo kakvim uslovima, postati žrtva okultnog ili histeričnog maladie imaginaire. Kada doktor završi svoj posao, tada ostaje dosta prostora za biblijskog savetnika.
Primer 311: Brazil je zemlja u kojoj sam imao najviše sesija sa ljudima koji imaju problem sa spiritizmom. To je zato što je Brazil jedno od najvećih svetskih utvrđenja spiritizma. U regionu Ponta Grosa, jedna žena je došla kod mene radi savetovanja. Ona je osamnaest godina bila član jedne spiritističke grupe. Zatim ju je napustila, jer nije imala mira i jer je želela da pronađe Hrista. Od trenutka kada je donela tu odluku, patila je od uznemirenog sna i depresije i još uvek nije mogla da pronađe mir. Jedna stvar koju je ispričala bila je da je posedovala „pismo iz raja“ i da je kao dete zavračana protiv bolesti. Kao dodatak svim njenim emocionalnim poremećajima, imala je i neobjašnjivo kožno oboljenje koje nijedan dermatolog nije mogao da izleči. Često se može videti da ljudi pod okultnim uticajem boluju od kožnih oboljenja. Sledi primer.
Primer 312: U gradu u Santa Katarini u Brazilu, jedan par je svog sina doveo kod mene. On je patio od sklerodaktilije. Njegovi prsti su bili tvrdi poput kandže. Koža njegove ruke je bila tvrda i polako se ljuštila. Mišići su takođe bili zahvaćeni. Čak su i kosti atrofirale. Roditelji su čuli moja izlaganja i pomislili da bih mogao da dam neki savet. Pitao sam ih za porodičnu istoriju i tada mi je rečeno da su obe bake bile vračare. Doktori koji ne znaju ništa o duhovnim procesima će se smejati predlogu da su ove činjenice povezane. A ipak, čest je slučaj da se neizlečiva kožna oboljenja pojavljuju u porodicama čiji su preci praktikovali vračanje.
Primer 313: Drugi primer pokazuje prirodu histerične ili prirodno nastale bolesti. Jedna žena je došla kod mene zbog intervjua. Bila je bolesna, a bolesti su se smenjivale jedna za drugom. Prvo je bila infekcija pluća, zatim upala oko bubrega, zatim kompulsivna neuroza. Na kraju je došlo do toga da je praktično prešla čitavu knjigu iz medicine, jedna bolest je pratila drugu. Njena medicinska prošlost je bila tipični šablon histeričnih bolesti ili bolesti koje su povezane sa psihom. Njena porodična istorija je otkrila da je njena baka bila gatara koja je začarala svoju decu i unuke. U ovakvom slučaju, klasična medicina ne može da pruži izbavljenje. U pitanju je duhovni problem.
Primer 314: Kada sam ostajao na Fidžiju, jedna žena je došla kod mene radi savetovanja. Bila je evropski naseljenik. Ova žena je imala česte napade potpune nepokretnosti. Već sam dao jedan primer u kojem sam pokazao da se osoba može skameniti kada želi da uzme Bibliju ili da se moli. Ova žena je bila kod doktora radi tretmana. Doktor nije mogao da pronađe razlog za takvo stanje. Po njegovom mišljenju, organski je sve bilo u redu. Ženi sam dao nekoliko primera kako u istočnoj Aziji i Africi ljudi ponekad doživljavaju katalepsiju ukoliko se nalaze pod uticajem vračanja koje potiče od njihovih predaka. Pitao sam ženu da li su njen otac, majka ili ona ikada praktikovali takve stvari. Rekla je da nisu. Na putu kući, rekla je ženi koja je bila moja hostesa, da je kao devojčica učestvovala u „podizanju stola“. Ona ovo nije smatrala značajnim, a ipak, tu pronalazimo vezu.
Primer 315: Mlada žena je patila od epilepsije. Njen porodični doktor nije razumeo njen problem pa ju je poslao na univerzitetsku kliniku. U ovoj klinici je ustanovljeno da ova žena ima redak oblik epilepsije, oblik koji je poznat kao mioklonična epilepsija. Pošto je ona bila jedini slučaj bolesti tog tipa u klinici, koristili su je kao zamorče. Zamolili su je da dolazi u određenim vremenskim intervalima da bi isprobali različite lekove. Lečenje je bilo besplatno. Tokom razgovora mi je ispričala da je bila začarana još dok je bila u majčinoj utrobi. Njena majka je pokušala da abortira putem magijskog čaranja. Nije uspela. Ona sada pokušava da pronađe put do Hrista, pošto joj medicinski tretman koji je dobila nije pomogao.
Ovo nas dovodi do kraja našeg obilaska posledica okultnog ugnjetavanja od strane demona. Nikome ne preporučujem da ovu knjigu pročita kao da je u pitanju triler. Ovo je knjiga sa referencama koja sadrži informaciju o određenim oblastima. Ljudi koji su nestabilni ili koji su neobično osetljivi i povodljivi, ovu knjigu trebaju čitati u veoma malim sekvencama, malo po malo. Moji protivnici bi želeli da me pitaju: „Zašto uopšte pišeš takve knjige ukoliko znaš kakva je opasnost u pitanju?“ Samo oni koji imaju dovoljno iskustvo su kvalifikovani da pišu knjige na ovu temu. Verujući hrišćani će možda razumeti kakva borba je bila u pitanju kada se provede 45 godina u biblijskom savetovanju i kada se čuje oko 20.000 užasnih slučajeva. Obično niko ne bi mogao da izdrži toliko, čak ni sa najjačim živcima. To što me Đavo nije uništio pre mnogo godina, čudo je milosti Božije. Sada bih zamolio sve verujuće hrišćane da se mole za moju porodicu, moj rad i za mene.
Zaključimo ovo poglavlje o posledicama uključenosti u okultno na pozitivan način.
Primer 316: Pre nekoliko godina jedna žena je došla kod mene radi savetovanja. Od glave do pete je bila pokrivena užasnim poremećajem kože. Pitao sam je kako se uopšte udala u takvom stanju.
„Ovo kožno oboljenje s vremena na vreme nestaje na nekoliko meseci,“ odgovorila je. „Zatim se ponovo vraća.“ Potrošila je hiljade dolara na odlaske kod dermatologa. Niko od njih nije mogao da joj pomogne. Pitao sam je da li je iko od njenih predaka praktikovao vračanje. Rekla je: „Da, moj deda je pravio čarolije za stoku i protiv bolesti, moj otac je te veštine naučio od dede i isto tako ih je godinama praktikovao.“ A sada, ona ima ovo užasno kožno oboljenje koje ju je godinama mučilo, koje ju je dovodilo do očaja. Pokazao sam ovoj mladoj ženi put do Isusa Hrista. Njena strašna tegoba me je vrlo dirnula. Pitao sam se da li sam trebao da se molim sa njom kao što to piše u Poslanici Jakovljevoj 5:14. Imao sam sumnje po tom pitanju pošto je njena bolest bila posledica vračanja njenog oca i njenog dede. Pitao sam verujućeg sveštenika, koji je moj prijatelj, šta on misli o tome. On je bio spreman, voljan i dovoljno odvažan da stavi svoje ruke na nju i da se moli. To je radio samo zbog njene bolesti, ne zbog uključenosti u okultno. Obojica smo se stavili pod Hristovu zaštitu i zatim smo se pomolili sa ovom ženom, stavljajući svoje ruke na nju, tako da se izleči od ove opasne kožne bolesti. Zatim sam napustio to mesto. Osamnaest meseci kasnije, ponovo sam sreo sveštenika i pitao ga kako je mlada žena. Odgovorio je, uz zračeći osmeh, da je od onog trenutka kada smo stavili ruke na nju i molili se, ona oslobođena ovog užasnog problema sa kožom tokom nekoliko sedmica. Od tada ova žena sledi Isusa. To je trijumf blagodati Božije.
__________________________
[1] Šesta i Sedma knjiga Mojsijeva nema nikakve veze sa Mojsijem, Božijim čovekom iz Biblije. Čarobnjaci srednjeg veka su samo izabrali Mojsija kao svog sveca, zato što je nadmašio drevne egipatske čarobnjake uz Božiju pomoć. Najstarija kopija je napravljena 1503. S razlogom se smatra jednom od najopasnijih okultnih knjiga.
