Simon vrač(ar) jedna je od biblijskih ličnosti o kojima se malo priča u okrilju hrišćanstva, a mnogo više izvan hrišćanskog konteksta.
Mag i čudotvorac, on je prototip ezoteriste koji ne samo što veruje u razliku između „crne“ i „bele“ magije, kao i u ispravnost ove potonje, već i u sinkretizam magije i hrišćanstva.
Nije li i sam Isus Hristos čudotvorac s natprirodnim moćima? Nisu li i neki magovi i učitelji vaskrsavali mrtve i činili čuda? Da li je svaki čudotvorac Božiji čovek? Čini li i đavo čuda? Čemu čuda služe?
Na temelju poznatog novozavetnog teksta o Simonu vračaru (Dela apostolska, 8. poglavlje), ispitaćemo privlačnost natprirodnih fenomena, njihovo dvojno poreklo te različita tumačenja čuda sa kojima se čovečanstvo sreće….
Međutim, u Samariji već neko vreme deluje mesni čudotvorac, koji je do Filipovog dolaska stekao status prave zvezde i javne ličnosti – to je Simon vrač(ar) ili Simon mag. „I svi, od najmanjeg do najvećeg, slušali su ga pažljivo i govorili: Ovaj čovek je Božja sila, sila velika. Pristajali su uz njega jer je već duže vreme izazivao njihovo divljenje svojim magijskim umećem.“…
U događajima naziremo i Simonov udeo u izgradnji sopstvene reputacije. Naime, originalni tekst na grčkom jasno govori da je Simon primenjivao metodu koja se u našem narodu poslovično zove „hvalite me usta moja“ („tvrdeći za sebe da je nešto veliko“). Ishod: privukao je svačiju pažnju i uverio sve ne samo da ima „silu“ (ovaj termin, samo sa New Age sadržajem, proslavili su Zvezdani ratovi), već i da je ta sila od Boga.
Ali u Samariju stiže i Filip koji propoveda jevanđelje, praćeno znacima i čudima. Simon vračar se priključuje zajednici Hristovih sledbenika, oduševljen prvenstveno „delima i znacima“ koje je Filipu bilo dano da čini. I tako se Simon i fizički („bio stalno uz Filipa“) i duhovno („krstivši se“) približio Filipu jer, gledano spolja, obojica čine čuda u ime Božije. Zar nije Simon prihvatio hrišćanstvo i nastanio se u domu Filipovu? Naizgled, ne vidi se razlika između čudotvorstva jednih i drugih – u oba slučaja narod vidi i konstatuje da čudo postoji i da se dešava, i zato masovno dolazi. Ukratko, rekli bismo, to su kolege koje rade isti posao, sluge istog gospodara. I danas, kada slušamo o savremenim čudotvorcima svih profila, od Istoka do Zapada, kao da ne primećujemo u čemu bi se njihova čuda i natprirodne moći razlikovale od onih koje su pokazali Hristos i apostoli, posebno u ovo doba verskog pluralizma i relativizma…
Međutim, da bismo sistematski uporedili čudotvorstvo Filipovo i Simonovo, valja nam postaviti pravo pitanje koje će kao vododelnica razdvojiti ove dve reke što su neko vreme tekle istim koritom. To jednostavno pitanje glasi: šta je suština čuda? Drugim rečima, šta je to čudo?
Kakva je razlika između magije i vere u Boga?
Koji su stvarni ciljevi magije?
Čime zapravo magijske i čudotvorne moći privlače ljude? Šta ljudi žele od čudotvoraca, a šta izbegavaju?
____________________
Kompletan dvodjelni članak dostupan je na OVOM LINKU u pdf-u.
Vladimir Radić
Za dalje proučavanje vidi takođe članak Božje postupanje sa čovjekom i čuda.
