U poslednje vreme je Teokratski pokret izazvao mnoge rasprave vezane za tekst Isaija 65:20. Naime zagovornici Teokratskog pokreta i uspostavljanja teokratije u državi Izrael se pozivaju na ovaj tekst, pokušavajući da postave svoj propagirani stav na biblijske temelje. Iako njihov stav nema nikakve temelje u Bibliji, ovaj tekst zahteva analizu, pošto u njemu na prvi pogled ima nekih protivrečnosti. Budući da je tekst u sklopu jednog zapisa o obnovljenoj zemlji, nije moguće da govori o događajima na ovakvoj zemlji, ali na novoj zemlji neće biti smrti ni prezrenih grešnika, o čemu piše druga polovina teksta. Ovo su neki prevodi, nama dostupni na našem jeziku:
„Neće više biti ondje maloga djeteta ni starca koji ne bi navršio dana svojih; jer će dijete umirati od sto godina, a grješnik od sto godina biće proklet.“ (Daničić)
„Tamo više neće biti odojčeta koje bi živelo svega nekoliko dana niti starca koji ne bi proživeo sve svoje godine. Čak i ako neko umre sa sto godina, smatraće se detetom, a grešnik će biti proklet čak i ako bude imao sto godina.“ (Novi svet)
„U njemu više neće biti novorođenčeta koje živi malo dana ni starca koji ne bi godina svojih navršio: najmlađi će umrijet’ kao stogodišnjak, a tko ne doživi stotinu godina prokletim će se smatrati.“ (Kršćanska sadašnjost online)
„Neće više ni djeteta niti starca biti koji neće dane svoje navršiti, jer će mlad još biti onaj koji sa sto godina premine, a tko ne doživi stotinu godina, prokletim će se smatrati.“ (Bakotić)
„Neće tamo više biti odojčeta koje bi živelo svega nekoliko dana, niti stare osobe koja ne bi proživela sve svoje godine. Biće mlad i onaj ko umre sa sto godina, a grešnik će biti proklet čak i ako bude imao sto godina.“ (Novi savremeni prevod)
Iz priloženih tekstova se vidi da postoje čak i razlike koje menjaju smisao teksta. Tekst se nalazi u sekvenci koja govori o novoj zemlji, pa se kod čitaoca, bez obzira na prevod stvara utisak, da će na novoj zemlji biti smrti i grešnika. To je apsurd. Jedno je sigurno: Bog ne pravi greške. Ali mi, ljudi i te kako… Ipak, greške koje napravimo, ponekad i nisu do nas, već su posledica nagomilanih promena iz prošlosti. Zbog toga treba istražiti i starije prevode Biblije, videti sa kojih su izvora prevedeni, i ljude koji su prevodili, tj. njihov kredibilitet. U susednoj nam Mađarskoj ljudi su počeli da se bave prevođenjem Svetog Pisma još u 15. veku, i prvi prevod Biblije na Mađarskom jeziku je izašao iz štampe dve decenije pre King James verzije, koja je publikovana 1611. Zato ćemo proveriti prevod ovog teksta u jednom od najstarijih prevoda Biblije na „narodni jezik“. Pre analize teksta, malo istorije o prevodu Karoli Gašpara na mađarski jezik.
Posle završenih studija u Pragu Ujlaki Balint i Pecsi Tamas su preveli četiri jevanđelja i nekoliko knjiga Starog zaveta. Njihovi prevodi nikada nisu štampani, ali deo tih tekstova prevedenih 1466. je sačuvan u Bečkom Kodeksu (Naslov originala: Becsi Kódex, Mészöly Gedeon), i u Minhenskom kodeksu (Naslov originala: A Müncheni Kódex 1466-ból, kritikai szövegkiadás, Nyiri Antal).
Inače, stanovništvo tadašnje Mađarske je bilo većinski protestantske veroispovesti, i otuda i želja da se Biblija prevede na jezik naroda.
„Svaki obrazovaniji protestantski propovednik u Mađarskoj je smatrao, da mu je dužnost da prevede Bibliju na jezik naroda.“ (Pannon Enciklopedia, izdanje 1997, str.222)
Pre nego što se pojavio prevod kompletne Biblije u Mađarskoj, istorija beleži više od 20 ljudi koji su prevodili delove Biblije. Prvi kompletan prevod je uradio Karoli Gašpar.
Roditelji Karoli Gašpara su izbegli sa teritorije današnje Vojvodine i naselili su se u mestu Nagykároly (Nađkaroj). Njihovo izvorno prezime je Radičić, što ukazuje da su bili Srbi ili Hrvati. Gašpar je rođen u Nagyvárad-u oko 1530-e. 1549. je upisao školu Johann Honter u mestu Brasov, na teritoriji današnje Rumunije. Usavršio je grčki i hebrejski jezik do te mere da je tečno govorio oba jezika. Školovanje je nastavio 1556. na univerzitetu u Wittembergu. U godišnjaku univerziteta se vodi pod imenom Caspar Carolus Pannonius. 1563. se vraća u Mađarsku i postaje propovednik reformirane kalvinističke crkve u mestu Gönc.
1586. sa šestoricom propovednika, čija imena sada nisu poznata, počinje da prevodi Bibliju na mađarski jezik. Prevod je završen 1589, i prvi tiraž od 800 primeraka je štampan u mestu Vizsoly (Vižoj) na severu Mađarske.
O početku rada je Karoli izjavio:
„Prizvavši ime Gospodnje u pomoć, započeo sam posao sa nekoliko ponizne braće koja su mi pomagala u radu, nisam prestajao sa radom, dok nisam završio prevođenje cele Biblije.“ (Predgovor za Vizsoly izdanje)
U predgovoru je Karoli naveo i izvore, koji su korišteni prilikom prevođenja:
„Na Tridentskom saboru su Rimljani ponovo utvrdili svoj stav da se Biblija ne sme prevesti na jezike naroda, i da ne sme bilo ko da je čita. ‘Priprostim’ ljudima je potrebno vođstvo i pojašnjenje zbog teološke neobrazovanosti. Papisti se nisu zadovoljili time, da ‘zajednici’ uskrate čitanje Biblije, nego nas navode na čitanje Vulgate. Poznato je da su u Vulgati mnogo toga loše preveli, i dosta toga izmenili. Stoga ko može da nam zabrani da pijemo sa izvora? Za prevod nisam koristio Vulgatu, nego Vatablusa, Minstera (Münster), Sanctes Pagninus, i prevod Franciscus Junius i Immanuel Tremellius.“ (Predgovor za Vizsoly izdanje)
Dok je Karoli prevodio sa svojim pomoćnicima Bibliju, pored svog savršenog hebrejskog i grčkog jezika, bio je u kontaktu i saradnji sa najpoznatijim rabinima svog vremena.
Odgovor na Karolijev prevod je dala i katolička crkva u vidu novog prevoda Biblije na „jezik naroda“, kao produkt kontrareformacije. Ovaj prevod je izdat 1626. u Beču, a prevođenjem je rukovodio jezuitski sveštenik Káldi György (Kaldi Đerđ). Kaldijev prevod nije samo u predgovoru odstupio od Karolijevog, nego i u sadržaju. Kaldi nije dao predgovor, nego jedno opširno pedagoško upozorenje. Pokušao je u teološkom, istorijskom i dogmatskom polju da dokaže da Katolička crkva nije zabranila prevođenje Biblije na „jezik naroda“. Takođe upozorava da nije uvek preporučljivo samostalno čitanje Biblije na sopstvenom jeziku, pošto neobrazovanost i neznanje mogu vernika odvesti na krivi put.
On takođe daje analizu Karolijevog prevoda, i konstatuje da je Karoli „izlio“ sasvim novu Bibliju. Po njemu Karoli neosnovano optužuje katolike za nevalidnost Vulgate. Tvrdi da nije istina da je dopisano staroj Bibliji puno dodataka, niti da je iskrivljena istina, i da je istina „prilagođena učenjima papstva“. Kaldi je u svom upozorenju naveo čitavo tuce crkvenih otaca za dokazivanje svojih tvrdnji, kao i jednog od najuticajnijeg jezuita tog vremena, Roberta Bellarmina.
U savremenom Karolijevom prevodu, koji je produkt druge revizije iz 1911. godine, tekst iz Isaije 65:20 na mađarskom glasi ovako:
„Nem lesz ott többé csupán néhány napot ért gyermek, sem vén ember, a ki napjait be nem töltötte volna, mert az ijfú száz esztendős korában hal meg és a bunös száz esztendős korában átkoztatik meg.“
A prevod ovog teksta na naš jezik glasi:
„Neće tamo biti malog deteta, koje je živelo svega par dana, ni starca koji neće navršiti dane svog života, zato što će dete umirati sa sto godina, a grešnik će sa sto godina biti proklet.“
Iz konteksta ovog teksta u duhu mađarskog jezika se posle reči „zato što“ dolazi opis mladića koji umire sa sto godina, a grešnik će biti proklet sa 100 godina, stiče se utisak, da su uzročnici prerane smrti deteta na ovoj zemlji i nedoživljavanja starosti upravo mladić koji umire sa sto, i grešnik koji postaje proklet sa sto. To bi značilo da na novoj zemlji neće biti prerane smrti niti prevremenog umiranja zbog ovih uzročnika, i da ovi uzročnici na novoj zemlji neće biti prisutni. Mađarski prevod ispod ovog teksta upućuje referencom na Zahariju 8:4-5, gde piše:
„Ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Starci i starice opet će sedeti na jerusalimskim trgovima sa štapom u ruci zbog mnogo dana svog života. Gradski trgovi biće puni dečaka i devojčica koji će se tu igrati.’“
Možda nam tekst iz Zaharije nije bio baš od velike pomoći, ali objašnjenje prevodioca na margini u prvom izdanju Vizsoly Biblije će nam zaista pomoći. Tekst pored margine glasi ovako:
„Sa ovim hoće da javi, da u carstvu Mesije će i deca i starci dospeti na zrelo doba, da bi svakog trenutka bili u cvetu života, to misli kada kaže da će dete umirati sa sto godina kao starci. Uprkos tome onaj ko nije Hristov, iako je u poodmaklim godinama, pred Bogom je izgubljen čovek.“
Ova primedba prevodioca već daje jasniju sliku o ovom tekstu. Dakle, ovaj tekst uopšte ne govori o tome da će u Božjem carstvu biti grešnika, i ne pruža apsolutno nikakvu podršku idejama o stvaranju teokratske države Izrael, pa ni stvaranju nekih teokratskih pokreta u raznim zemljama sveta.
Komentari i stručne analize teksta u Isaiji 65:20
Kao što je verovatno poznato proučavaocima Biblije, ponajbolji komentari biblijskih tekstova online mogu se pronaći na sajtu Bible Hub. Ako razmotrimo sve komentare date na Isaija 65:20, otkrićemo na kraju da nam nisu bili od osobite pomoći (https://biblehub.com/commentaries/isaiah/65-20.htm). I dok su svi uglavnom saglasni oko prvog dela teksta, za značenje drugog dela nalazimo ozbiljne razlike u mišljenjima. U Barnsovim napomenama (Barnes’ Notes on the Bible) koje su najiscrpnije na kraju nalazimo da on smatra kako će grešnici zaista tada živeti na zemlji i eliminisani u svojim gresima. S druge strane, Cambridge Bible for Schools and Colleges daje jedno interesantno i moguće zadovoljavajuće objašnjenje da Isaiji nije bio poznat koncept večnog života ili da mu se to iz nekih razloga činilo apsurdnim te se stoga izražavao u terminima pretpotopne dugovečnosti. Međutim, nemamo dokaza za takvu pretpostavku, iako je razložno misliti da je sam Isaija u ovom stihu pomalo nespretno opisao viđenje života na budućoj zemlji. Naravno postoji mogućnost da je ovaj tekst loše prepisan u odnosu na izvorni autograf.
Takođe je primetno kod većine ovih komentatora da tekstu prilaze sa pozicije verovanja u doktrinu o milenijumu na Zemlji koja je biblijski netačna. (Sa sličnim umnom sklopom i predrasudom ovom tekstu pristupaju i oni koji veruju u obnovu teokratije u Izraelu, s tim što i sami upadaju u kontradikcije i nemogućnost da se to zaista i ispuni, imaju u vidu njihovu (pogrešnu) doslovnu primenu vremenskih proročanstava iz Danila i Otkrivenja prema kojoj bi „mali raj“, ograničen samo na teritoriju Izraela trajao svega nekoliko godina.
U knjizi pod naslovom „Septuagint, Targum and Beyond – Comparing Aramaic and Greek Versions from Jewish Antiquity“, u poglavlju 5 „No Death without Sin on the New Earth: Isaiah 65:20 in Hebrew, Greek and Aramaic“, izneta je vrlo opsežna analiza ovog teksta, sa različitim pristupima u razumevanju i prevođenju drugog, spornog, dela rečenice. Iako su činjeni pokušaji od strane nekih prevodilaca da izbegnu reč „grešnik“, stari hebrejski i Jonatanov targum ukazuju da ona stoji i da se zapravo radi o paralelizmu gde se naglašava da pravedni i nevini ne mogu imati istu sudbinu kao grešnici.
Ali postoji još jedan dragoceni izvor koji nam može pomoći da što uspešnije rekonstruišemo smisao teksta u Isaiji 65:20. To su Svici sa Mrtvog mora, pronađeni od strane beduina (pastira) u Kumranskoj pećini kod Mrtvog mora 1946. godine. Neki savremeni prevodi Biblije na engleski jezik, kao što su ISV (International Standard Version), NET (New English Translation), LEB (Lexam English Bible) i drugi upravo se koriste ovim spisima.
Na osnovu svega izloženog i dostupnih informacija, i visoko ceneći mađarski Karolijev prevod i komentare vezano za sporni tekst, stojimo čvrsto pri stavu da se kontekst Isaija 65:17-25 isključivo može odnositi na obnovljenu Zemlju nakon realizacije Božjeg plana spasenja, čak i bez obzira na to kako i sa koliko razumevanja je sam Isaija shvatio viziju. Poštujući načelo izvlačenja zaključka na osnovu srodnih tekstova, Isaija 65:17-25 korespondira sa Otkrivenjem 21:1-7; 22:1-5 koje takođe daje vrlo sličan opisa Nove Zemlje i Novog Jerusalima. Mogućnost prisustva greha i grešnika u tim uslovima je apsolutno isključena, jer se nad njima prethodna obavila kazna večnom drugom smrću (anihilacijom) prilikom Izvršnog Božjeg suda nad zlima, opisanom u Otkrivenju 20. glava. Stoga smo se odlučili i na određenu reviziju ovog teksta, koristeći i Isaijin svitak sa Mrtvog mora, kako stoji:
„I u njemu više neće biti odojčeta koje živi samo nekoliko dana ili starije osobe koja neće ispuniti svoje dane; jer za onog ko umre sa sto godina misliće se da je tek mladić, a grešnik od sto godina smatraće se prezrenim.“ (Novi revidirani prevod)
Uz tekst je data i sledeća napomena/fusnota:
„Prevod na osnovu Velikog Isaijinog svitka sa Mrtvog mora. Isaija ovde pravi paralelu i kaže da će na novoj Zemlji svi živeti bez uzročnika smrti (vidi takođe Zaharija 8:4,5), bilo kod dece ili starijih, u kontrastu sa grešnikom koji je prezren ili proklet bez obzira na životnu dob.“
Autori: Dragoslav Kresac i Pavle Simović