Knjiga proroka Joela (1. glava)

Pisac: Joel
Mesto pisanja: Judeja
Pisanje završeno: oko 820. pre n. e.

  1. Ovo je Gospodnja reč koja je došla Joelu,* Fatuelovom sinu:

    * „Joel“ znači „Gospod je Bog“.

  2. „Čujte ovo, starešine, i slušajte, svi stanovnici ove zemlje. Da li se ovako nešto desilo u vašim danima ili u danima vaših praočeva?
  3. Pričajte o tome svojim sinovima, vaši sinovi svojim sinovima, a njihovi sinovi sledećem naraštaju.
  4. Što je ostavila gusenica, pojeo je skakavac, što je ostavio skakavac, pojeo je beskrilni skakavac, a što je ostavio beskrilni skakavac, pojela je bubašvaba.
  5. Probudite se, pijanice, i plačite! Gorko plačite, sve vinopije, zbog vina, jer vam je oteto iz usta!
  6. Jer je na moju zemlju došao narod moćan i bez broja. Ima lavlje zube i čeljusti.
  7. Moju lozu pretvorio je u strašan prizor, a moju smokvu u panj. Ogulio ju je i odbacio. Grane su joj pobelele.
  8. Nariči, kao što devica opasana u kostret nariče za verenikom svoje mladosti!
  9. Prinosa od žita i žrtve levanice nestalo je iz Gospodnjeg doma. Tuguju sveštenici, Gospodnje sluge.
  10. Njive su opustošene, zemlja tuguje, jer je žito opustošeno, mladog vina nema, nestalo je ulja.
  11. Ratari su posramljeni, vinogradari gorko plaču zbog pšenice i zbog ječma, jer je žetva na njivama propala.
  12. Loza se osušila i smokva je uvela. A nar, palma i jabuka, sve poljsko drveće, osušilo se, jer je radost pobegla od sinova ljudskih.
  13. Opašite se kostreću, sveštenici, i od tuge se udarajte u grudi! Gorko plačite, sluge oltara! Dođite, provedite noć u kostreti, sluge mog Boga, jer je iz doma vašeg Boga nestalo prinosa od žita i žrtve levanice.
  14. Proglasite sveti post! Sazovite svečani zbor! Okupite starešine, sve stanovnike ove zemlje, u dom Gospoda, svog Boga, i preklinjite Gospoda za pomoć!
  15. Jao, kakvog li dana! Jer je Gospodnji dan blizu, dolazi kao opustošenje od Svemoćnog!
  16. Zar hrane nije nestalo pred našim očima, radosti i veselja iz doma našeg Boga?
  17. Seme trune pod njihovim grudvama; korpe za skladištenje su odložene, žitnice su razvaljene, jer se žito osušilo.
  18. Kako životinje stenju! Stada stoke su smetena, jer za njih nema paše. Čak i stada ovaca propadaju.
  19. Gospode, tebe ću prizvati, jer je vatra proždrla pašnjake u pustoši i plamen je progutao sve drveće u polju.
  20. I poljske zveri čeznu za tobom, jer su vodena korita presušila, i vatra je proždrla pašnjake u pustoši.“