„Zatrubite u rog na Cionu i oglasite se ratnim pokličem na mojoj svetoj gori! Neka drhte svi zemaljski stanovnici, jer dolazi Gospodnji dan, jer je blizu!
To je dan tame i mraka, dan oblaka i guste tame. Nalik je svetlosti zore što se širi po gorama. Evo naroda brojnog i moćnog, kakvog nikada nije bilo, niti će ga više biti ni u jednom budućem naraštaju.
Pred njim vatra proždire, a za njim plamen guta. Zemlja je pred njim kao edenski vrt, a za njim je gola pustoš. Ništa mu ne izmiče.
Izgledom su nalik konjima, trče poput ratnih konja.
Kada skaču to je kao tutnjava kola na vrhovima gora, kao praskanje rasplamsale vatre što proždire strnjiku. Poput silnog naroda svrstani su u bojne redove.
Zbog njih će težak bol obuzeti narode, i sva će lica goreti od teskobe.
Trče kao junaci. Penju se na zidine kao ratnici. Svaki ide svojim putem, i ne menjaju svoj pravac.
Jedan drugoga ne guraju. Kao snažan čovek na svom putu, oni idu dalje, a ako neki i padnu među strelama, ostali ne odustaju.
U grad navaljuju. Trče na zidine. Penju se na kuće. Ulaze kroz prozore poput lopova.
Pred njima drhti zemlja, nebesa se tresu. Sunce i mesec postaju tamni, a i zvezde povlače svoj sjaj.
Gospod će pustiti svoj glas pred svojom vojskom, jer je njegov logor veoma velik. Odan je onaj koji izvršava njegovu reč, jer je Gospodnji dan velik i zastrašujuć. Ko može opstati?“
„Zato i sada,“ govori Gospod, „vratite se meni svim svojim srcem, u postu, plaču i naricanju.
Razderite svoja srca, a ne haljine. Vratite se Gospodu, svom Bogu, jer je on milostiv i milosrdan, spor na gnev i pun dobrote, i biće mu žao zbog nevolje.
Ko zna neće li se odvratiti i sažaliti, i ostaviti blagoslov, prinos i žrtvu levanicu za Gospoda, vašeg Boga?“
„Zatrubite u rog na Cionu! Proglasite sveti post! Sazovite svečani zbor!
Okupite narod! Posvetite zbor! Sakupite starce! Okupite decu i odojčad! Neka mladoženja izađe iz svoje odaje i nevesta iz svoje svadbene odaje!
Neka sveštenici, Gospodnje sluge, plaču između predvorja i oltara i neka kažu: ‘Gospode, sažali se na svoj narod i nemoj nasledstvo svoje prepustiti sramoti, pa da narodi vladaju nad njim. Zašto da se govori među narodima: Gde je njihov Bog?’
I Gospod će revnovati za svoju zemlju i smilovaće se svom narodu.
Gospod će odgovoriti svom narodu: ‘Evo, šaljem vam žita i mladog vina i ulja, i nasitićete se time. Neću više od vas učiniti sramotu među narodima.
Onoga koji dolazi sa severa oteraću daleko od vas, i rasejaću ga po bezvodnoj i opustošenoj zemlji, tako da mu lice bude prema istočnom moru, a leđa prema zapadnom moru. Smrad će se njegov podići, i zadah će se njegov podizati, jer će Bog učiniti veliko delo.’
Ne boj se, zemljo! Raduj se i veseli se, jer će Gospod učiniti veliko delo.
Ne bojte se, poljske životinje, jer će pašnjaci u pustinji ozeleneti, drveće će dati plod svoj, smokva i loza daće rod svoj!
I vi, sinovi Ciona, radujte se i veselite se Gospodu, svom Bogu, jer će vam on dati ranu kišu u pravoj meri, i izliće na vas kišu, ranu i poznu kišu, kao i ranije.
Gumna će biti puna očišćenog žita, a bačve će se prelivati mladim vinom i uljem.
Nadoknadiću vam godine koje su pojeli skakavac, beskrilni skakavac, bubašvaba i gusenica, moja velika vojska koju sam poslao među vas.
Vi ćete jesti, ješćete i nasitićete se, i hvalićete ime Gospoda, svog Boga, koji je za vas učinio čuda. Nikada više moj narod neće biti posramljen.
Tada ćete znati da sam ja usred Izraela i da sam ja Gospod, vaš Bog, i da nema drugoga. I nikada više moj narod neće biti posramljen.
A posle toga izliću svoj Duh na svako telo, i prorokovaće vaši sinovi i vaše kćeri. Vaši starci sanjaće snove, a vaši mladići imaće vizije.
I na sluge i sluškinje u tim danima ću izliti svoj Duh.
Učiniću da se znaci pojave na nebesima i na zemlji, krv i vatra i stubovi dima.
Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego što dođe veliki i zastrašujući Gospodnji dan.
I svako ko prizove Gospodnje ime biće spasen, jer će na gori Cion i u Jerusalimu biti oni koji su izbavljeni, kao što je Gospod rekao, i među ostatkom koji Gospod pozove.“
