Pisac: Ovadija
Pisanje završeno: oko 607. pre n. e.
Ovadijina* vizija: Ovako kaže Gospod za Edom: „Čuli smo vest od Gospoda, i poslanik je otišao među narode: ‘Ustanite, i krenimo u boj na njega!’
* „Ovadija“ znači „sluga Gospodnji“.
Gle, malim sam te učinio među narodima. Mnogo si prezren.
Oholost srca tvoga prevarila te je, tebe koji živiš u kamenim klisurama, u visokom prebivalištu svome, i u svom srcu govoriš: ‘Ko će me oboriti na zemlju?’
I da se smestiš visoko kao orao ili da među zvezdama sviješ svoje gnezdo, i odande ću te oboriti, govori Gospod.
Kad bi k tebi došli lopovi ili pljačkaši noću, koliko bi te oplenili? Zar ne bi pokrali samo ono što bi želeli? Ili, kad bi k tebi došli berači grožđa, zar ne bi ostavili i nešto za pabirčenje?
O, kako je Isav dobro pretresen! Kako li su otkrivena njegova skrivena blaga!
Oterali su te sve do granice. Svi tvoji saveznici su te prevarili. Ljudi s kojima si bio u miru savladali su te. Oni koji jedu s tobom podmetnuće ti mrežu kao onome koji nema razboritosti.
Neću li u taj dan, govori Gospod, uništiti mudre iz Edoma i razumevanje u brdovitom području Isava?
Tvoji će se junaci prestraviti, Temane, jer će u pokolju svi biti istrebljeni sa brdovitog područja Isava.
Zbog nasilja nad tvojim bratom Jakovom sramota će te pokriti, i bićeš istrebljen zauvek.
Onog dana kad si stajao po strani, onog dana kad su stranci odvodili njegovu vojsku u zarobljeništvo i kad su tuđinci ulazili kroz njegova vrata i za Jerusalim bacali žreb, i ti si bio kao jedan od njih.
Nisi smeo likovati u dan svog brata, dan njegove nesreće, i radovati se nad Judinim sinovima u dan njihove pogibije, i nisi smeo da se na sva usta rugaš u dan njihove nevolje.
Nisi smeo da ulaziš na vrata mog naroda u dan njegove propasti. Nisi smeo da posmatraš njegovu nevolju u dan njegove propasti i da posegneš rukom za njegovim bogatstvom u dan njegove propasti.
I nisi smeo da stojiš na raskršćima, da pobiješ njegove begunce; nisi smeo da predaš one koji su preživeli u dan nevolje.
Jer blizu je Gospodnji dan kad će se podići na sve narode. Kako si ti postupao s drugima, tako će se i s tobom postupati. Tvoja će se dela vratiti na tvoju glavu.
Jer kao što ste vi pili čašu mog gneva na mojoj svetoj gori, tako će je svi narodi piti bez prestanka. I piće i gutaće i biće kao da ih nikada nije ni bilo.
A oni koji budu preživeli biće na gori Cion, i ona će biti sveta, i Jakovljev dom zauzeće ono što je njegovo.
Jakovljev dom postaće vatra, i Josifov dom plamen, a Isavov dom strnjika – zapaliće ga i proždreti. I niko neće preživeti iz Isavovog doma, jer je Gospod tako rekao.
I oni će zauzeti Negev, brdovito područje Isava, Šefelu i filistejsku zemlju. I zauzeće Jefremovo polje i samarijsko polje, a Benjamin će zauzeti Gilad.
A izgnanicima s ovog bedema, Izraelovim sinovima, pripašće ono što su imali Hananci, sve do Sarepte. Izgnanici iz Jerusalima, koji su bili u Sefaradu, uzeće u posed gradove u Negevu.
A spašeni će izaći na goru Cion, da sude brdovitom području Isava, a kraljevska će vlast pripasti Gospodu.“
