Sedmog meseca, dvadeset i prvog dana tog meseca, Gospodnja reč došla je preko proroka Hagaja:
„Reci Zerubabelu, Salatielovom sinu, namesniku u Judi, i Jošui, Josedekovom sinu, prvosvešteniku, i ostalom narodu:
‘Ko je još među vama od onih koji su videli ovaj dom u njegovoj ranijoj slavi? A kakvog ga sada vidite? Zar u vašim očima nije kao ništa u poređenju s onim?’
‘Ali sada budi odvažan, Zerubabelu,’ govori Gospod, ‘budi odvažan i ti, Jošua, Josedekov sine, prvosvešteniče! Budi postojan, celi narode,’ govori Gospod, ‘i prionite na posao! Jer ja sam s vama,’ govori Gospod nad vojskama.
‘Setite se saveza koji sam sklopio s vama kad ste izašli iz Egipta i kad je Duh moj stajao među vama! Ne bojte se!’
Jer ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Još jednom – i to uskoro – potrešću nebesa i zemlju, more i kopno.
Potrešću sve narode, i željeni svih naroda će doći, i napuniću ovaj dom slavom,’ kaže Gospod nad vojskama.
‘Srebro je moje i zlato je moje,’ govori Gospod nad vojskama.
‘Slava ovog drugog doma biće veća nego slava onog prvog,’ kaže Gospod nad vojskama. ‘I na ovom mestu daću mir,’ govori Gospod nad vojskama.“
Dvadeset i četvrtog dana devetog meseca, druge godine Darija, Gospodnja reč došla je proroku Hagaju:
„Ovako kaže Gospod nad vojskama: Pitaj sveštenike za zakon i reci:
‘Ako neko nosi posvećeno meso u rubu svoje haljine, pa se svojim rubom dotakne hleba ili variva ili vina ili ulja ili bilo kakve hrane, da li će to postati sveto?’“ A sveštenici su odgovorili: „Neće!“
Hagaj je zatim rekao: „Ako neko ko se onečistio mrtvacem dotakne nešto od toga, da li će to postati nečisto?“ Sveštenici su odgovorili: „Postaće nečisto.“
Tada je Hagaj rekao: „Takvi su i ovi ljudi i takav je ovaj narod preda mnom,“ govori Gospod, „i takva su sva dela ruku njihovih i sve što prinesu. Sve je nečisto.“
„A sada vas molim da od danas razmišljate u svom srcu o tome kako je bilo pre nego što je položen kamen na kamen u Gospodnjem hramu.
Kad bi neko došao do gomile na kojoj je trebalo da bude dvadeset mera, bilo bi ih samo deset, i kad bi neko došao do prese za grožđe da iz nje zahvati pedeset mera, bilo bi ih samo dvadeset.
Pustio sam na vas sušu, buđ i grad, na svako delo ruku vaših, ali niko se od vas nije obratio k meni,“ govori Gospod.
„Molim vas, razmišljajte o ovome u svom srcu od danas, od dvadeset i četvrtog dana devetog meseca, od dana kad je položen temelj hrama Gospodnjeg, razmišljajte u svom srcu o ovome:
Ima li još semena u žitnici? Ni loza ni smokva ni nar ni maslina još nisu rodili? Od ovog dana ću vas blagosloviti.“
Gospodnja reč došla je drugi put Hagaju dvadeset i četvrtog dana tog meseca:
„Reci Zerubabelu, namesniku u Judi: ‘Ja ću potresti nebesa i zemlju.
I oboriću presto kraljevstvima i uništiću snagu kraljevstvima naroda. Prevrnuću kola i one koji ih voze, popadaće konji i konjanici, svaki od mača brata svoga.’“
„Tog dana,“ govori Gospod nad vojskama, „uzeću te, Zerubabelu, Salatielov sine, slugo moj,“ govori Gospod. „I staviću te kao pečatni prsten, jer sam tebe izabrao,“ govori Gospod nad vojskama.
