Knjiga proroka Zaharija (1. glava)

Pisac: Zaharija
Mesto pisanja: Jerusalim
Pisanje završeno: 518. pre n. e.
Obuhvata vreme: 520-518. pre n. e.

  1. Osmog meseca druge godine Darija, Gospodnja reč došla je Zahariji,* sinu Barahije, Idovog sina, proroku:

    * Zaharija znači „Gospod se setio“.

  2. „Gospod se mnogo razgnevio na vaše očeve.
  3. Zato im reci: Ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Vratite se meni,’ govori Gospod nad vojskama, ‘i ja ću se vratiti vama,’ kaže Gospod nad vojskama.
  4. Ne budite poput svojih očeva koje su raniji proroci pozivali: Ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Molim vas, vratite se sa svojih zlih puteva i odvratite se od svojih zlih dela. Ali oni nisu poslušali niti su obratili pažnju na ono što sam govorio,’ govori Gospod.
  5. ‘Gde su sada vaši očevi? Zar proroci doveka žive?
  6. Ali moje reči i moji propisi koje sam dao svojim slugama, prorocima, zar nisu stigli vaše očeve? Oni su se morali osvrnuti i reći: ‘Ono što je Gospod nad vojskama naumio da nam učini, prema našim putevima i prema našim delima, to nam je i učinio.’“
  7. Dvadeset četvrtog dana jedanaestog meseca, a to je mesec ševat, druge godine Darija, Gospodnja reč došla je Zahariji, sinu Barahije, Idovog sina, proroku:
  8. „Ovo sam video noću: Gle, jedan čovek na riđem konju stoji među stablima mirte u dolini, a iza njega su bili riđi, šaren i beli konj.“
  9. Tada sam rekao: „Ko su ovi, gospodaru moj?“ A anđeo koji je razgovarao sa mnom rekao mi je: „Ja ću ti pokazati ko su oni.“
  10. Tada je čovek koji je stajao među stablima mirte odgovorio: „Ovo su oni koje je Gospod poslao da obilaze zemlju.“
  11. Tada su se oni obratili Gospodnjem anđelu koji je stajao među mirtama, i rekli su: „Obišli smo zemlju, i gle, sva je zemlja mirna i počiva.“
  12. Onda je Gospodnji anđeo odgovorio: „Gospode nad vojskama, dokle ćeš uskraćivati milosrđe Jerusalimu i Judinim gradovima, nad kojima tvoja osuda traje ovih sedamdeset godina?“
  13. I Gospod je odgovorio anđelu koji je razgovarao sa mnom, prijatnim rečima, utešnim rečima.
  14. Anđeo koji je razgovarao sa mnom rekao mi je: „Objavi ove reči: Ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Revnujem za Jerusalim i za Cion s velikom revnošću.
  15. Žestoko sam se razgnevio na bezbrižne narode, jer sam bio malo gnevan, ali oni su pogoršali nevolju.
  16. Zato ovako kaže Gospod: ‘Vratiću se u Jerusalim s milosrđem. Moj dom biće sagrađen u njemu,’ govori Gospod nad vojskama, ‘i merno uže rastezaće se preko Jerusalima.’
  17. Objavi i ove reči: ‘Ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Moji gradovi opet će se prelivati dobrom, i ja, Gospod, opet ću se sažaliti na Cion i opet ću izabrati Jerusalim.’“
  18. Tada sam podigao oči i pogledao, kad gle, četiri roga.
  19. I upitao sam anđela koji je razgovarao sa mnom: „Šta je to?“ A on mi je odgovorio: „To su rogovi koji su rasejali Judu, Izrael i Jerusalim.“
  20. Zatim mi je Gospod pokazao četvoricu zanatlija.
  21. A ja sam pitao: „Šta su ovi došli da rade?“ On je odgovorio: „To su rogovi koji su rasejali Judu do te mere da više niko ne podiže svoju glavu. A ovi su došli da ih zaplaše, da obore rogove narodima koji podižu rog protiv Judine zemlje, da je raseju.“