- Anđeo koji je razgovarao sa mnom ponovo je došao i probudio me, kao što se čovek budi iz sna.
- Zatim me je upitao: „Šta vidiš?“ A ja sam odgovorio: „Vidim svećnjak, sav od zlata, sa posudom na vrhu, i sa sedam žižaka. Sedam svetiljki na njegovom vrhu imaju sedam cevčica.
- Pored njega su i dve masline, jedna s desne, a druga s leve strane posude.“
- Tada sam se obratio anđelu koji je razgovarao sa mnom i upitao sam ga: „Gospodaru moj, šta to predstavlja?“
- Anđeo koji je razgovarao sa mnom odgovorio mi je: „Zar ne znaš šta to predstavlja?“ A ja sam rekao: „Ne znam, gospodaru moj.“
- Tada mi je odgovorio: „Ovo je Gospodnja reč Zerubabelu: ‘Ni silom ni snagom, već mojim Duhom,’ kaže Gospod nad vojskama.“
- „Ko si ti, velika goro? Pred Zerubabelom postaćeš ravnica. I on će doneti ugaoni kamen uz poklike: ‘Kakva lepota! Kakva lepota!’“
- Opet mi je došla Gospodnja reč:
- „Zerubabelove ruke položile su temelj ovom domu i njegove ruke će ga dovršiti. I tada ćeš znati da me je Gospod nad vojskama poslao k vama.
- Jer ko je prezreo dan skromnih početaka? Narod, a i sedam pari očiju, obradovaće se kad vide visak u Zerubabelovoj ruci. Tih sedam pari očiju jesu Gospodnje oči. One pretražuju svu zemlju.“
- Ja sam progovorio i upitao ga: „Šta predstavljaju one dve masline s desne i s leve strane svećnjaka?“
- Progovorio sam i drugi put i upitao ga: „Šta predstavljaju grane te dve masline iz kojih kroz dve zlatne cevi izlazi zlatasta tečnost?“
- A on mi je rekao: „Zar ne znaš šta to predstavlja?“ Odgovorio sam: „Ne znam, gospodaru moj.“
- Tada je rekao: „To su dva pomazanika koji stoje pored Gospodara cele zemlje.“
