- Četvrte godine kralja Darija, četvrtog dana devetog meseca, to jest meseca kisleva, Gospodnja reč došla je Zahariji.
- Kada su poslali Šarezera i Regemeleha i njegove ljude da umilostive Gospodnje lice
- i da pitaju sveštenike u domu Gospoda nad vojskama i proroke: „Da li treba da plačem petog meseca i da postim, kao što činim tolike godine?“
- Opet mi je došla reč Gospoda nad vojskama:
- „Kaži celom narodu i sveštenicima: ‘Kad ste postili i naricali petog i sedmog meseca, i tako sedamdeset godina, da li ste meni postili?
- I kad jedete i pijete, zar niste vi oni koji jedu i piju?
- Zar nije trebalo da poslušate reči koje je Gospod objavio preko ranijih proroka, dok su Jerusalim i okolni gradovi još bili nastanjeni i dok je u njima vladao mir, i dok su Negev i Šefela bili nastanjeni?’“
- Gospodnja reč opet je došla Zahariji:
- „Ovako govori Gospod nad vojskama: ‘Po istinskoj pravdi sudite i jedan drugom pokazujte odanost i milosrđe!
- Ne obmanjujte udovicu ni siroče, ni stranca ni onoga ko je u nevolji, i u svom srcu ne smišljajte zlo jedan drugome!’
- Ali oni nisu hteli da slušaju, nego su tvrdoglavo okrenuli leđa i zatvorili uši da ne čuju.
- Svoje srce učinili su tvrdim kao kamen korund, da ne bi poslušali zakon i reči koje im je Gospod nad vojskama svojim Duhom slao preko ranijih proroka. Zato se Gospod nad vojskama mnogo razgnevio.“
- „Kad sam ja zvao, oni nisu slušali, zato kad su oni zvali, ja nisam slušao,“ kaže Gospod nad vojskama.
- „I olujnim vetrom sam ih rasuo među sve narode koje nisu poznavali, i zemlja je za njima ostala pusta, niko kroz nju nije prolazio niti se vraćao. I tako su lepu zemlju pretvorili u strašan prizor.“
