Pisac: Malahija
Mesto pisanja: Jerusalim
Pisanje završeno: između 455-440. pre n. e.
Objava: Gospodnja reč o Izraelu preko Malahije:*
* „Malahija“ znači „moj glasnik“.
„Ja vas volim,“ kaže Gospod. A vi kažete: „Kako nas to voliš?“ „Zar nije Isav bio Jakovljev brat?,“ govori Gospod. „Pa ipak, Jakova sam voleo,
a Isava sam mrzeo, pa sam njegove gore pretvorio u pustoš, a njegovo nasledstvo u prebivalište pustinjskih šakala.
Zato što Edom govori: ‘Uništeni smo, ali vratićemo se i obnovićemo opustošena mesta,’ ovako kaže Gospod nad vojskama: ‘Oni će graditi, a ja ću rušiti. Zvaće se zemlja zla i narod koji je Gospod osudio doveka.
Oči će vaše to videti i reći ćete: ‘Neka se veliča Gospod po izraelskoj zemlji.’
Sin poštuje oca i sluga svog gospodara. Ako sam ja otac, zašto me ne poštujete? Ako sam ja Veliki Gospodar, zašto me se ne bojite? Gospod nad vojskama govori vama, sveštenici, koji prezirete moje ime. A vi kažete: ‘Kako mi to preziremo tvoje ime?’
Tako što na moj oltar prinosite nečist hleb. I još kažete: ‘Čime smo te to onečistili?’ Time što govorite: ‘Gospodnji sto zaslužuje prezir.’
I kad na žrtvu prinosite slepu životinju, kažete: ‘Nije to ništa loše.’ I kad prinosite hromu ili bolesnu životinju, kažete: ‘Nije to ništa loše.’ ‘Donesi je svom namesniku! Da li ćeš mu ugoditi, i da li će te ljubazno primiti?,’ kaže Gospod nad vojskama.
‘Sada, molim vas, umilostivite Božje lice da nam se smiluje. Vaše su ruke za to krive. Da li će on ikoga od vas ljubazno primiti?,’ kaže Gospod nad vojskama.
‘Ko bi od vas badava vrata zatvorio? Bez naknade ni vatru ne palite na mom oltaru. Niste mi mili,’ kaže Gospod nad vojskama, ‘i žrtveni dar iz vaše ruke nije mi mio.
Jer od sunčevog izlaska pa do njegovog zalaska moje će ime biti veliko među narodima, i na svakom mestu prinosiće se kâd i dar mom imenu – čist dar. Jer će moje ime biti veliko među narodima,’ kaže Gospod nad vojskama.
‘A vi me obeščašćujete govoreći: ‘Gospodnji sto je nečist, prezir zaslužuju žrtve koje su na njemu, hrana koja je na njemu.’
Vi kažete: ‘Kakva muka!’ i prezirete to,’ kaže Gospod nad vojskama. ‘I donosite oteto, hromo i bolesno – to donosite na dar. Mogu li to sa zadovoljstvom primiti iz vaše ruke?,’ kaže Gospod.
‘Neka je proklet onaj ko je lukav, ko u svom stadu ima zdravo muško, a zavetuje se i žrtvuje Gospodu životinju s manom. Jer sam ja veliki Kralj,’ kaže Gospod nad vojskama, ‘i moje ime ulivaće strah narodima.’“
