Evo šta mi je pokazao Gospod: Gle, korpa letnjeg voća.*
* Smokava i urmi.
Zatim je upitao: „Šta vidiš, Amose?“ Ja sam odgovorio: „Korpu letnjeg voća.“ Na to mi je Gospod rekao: „Došao je kraj* narodu mom Izraelu. Više im neću opraštati.’
* Reč „kraj“ – hebrejski „kec“ i „leto“ – hebrejski „kajic“ predstavljaju igru reči gde „leto“ (letnje voće) ukazuje na „kraj“.
‘Tog dana hramske pesme pretvoriće se u gorki plač,’ govori Gospod. ‘Biće mnogo leševa. Svuda će biti pobacani u tišini!’
‘Čujte ovo, vi koji siromaha proždirete i krotke na zemlji satirete
i govorite: ‘Kada će proći mladina, pa da žitarice prodajemo? I kada će se Subota završiti pa da žito nudimo na prodaju, da smanjimo efu, da povećamo sikal i da varamo na vagi,
da kupujemo sirotog za srebro i siromašnog za jedne sandale i da prodajemo loše žito?’
‘Gospod se zakleo Veličanstvom Jakovljevim: Nijedno njihovo delo nikada neću zaboraviti.
Zar se neće zbog toga zemlja zatresti i svi stanovnici njeni tugovati? Zar se neće sva zemlja podići kao Nil, nabujati i opasti kao egipatski Nil?’
‘Tog dana,’ govori Gospod Jehova, ‘učiniću da sunce zađe u podne i da zemlja bude u mraku u po bela dana.
Vaše praznike pretvoriću u žalost i sve vaše pesme u naricaljke. Staviću kostret oko svih bedara i učiniću da svaka glava oćelavi i da bude žalost kao za sinom jedincem, i kraj će tome biti kao dan pun gorčine.’
‘Gle, dolaze dani,’ govori Gospod Jehova, ‘kada ću na zemlju poslati glad i žeđ, ali ne glad za hlebom niti žeđ za vodom, nego za slušanjem Gospodnjih reči.
Oni će posrtati od mora do mora i od severa do istoka. Lutaće tražeći Gospodnju reč, ali je neće naći.
Tog dana lepe devojke i mladići padaće u nesvest od žeđi,
oni koji se zaklinju samarijskom krivicom i govore: ‘Tako živ bio bog tvoj, Dane!’ i: ‘Tako živ bio put za Beršebu!’ Oni će pasti i više neće ustati.“
