Teško krvoločnom gradu! Pun je prevare i pljačke! U njemu uvek ima plena!
Čuje se zvuk biča i buka točkova, konji jure i kola skaču.
Jahač na konju, plamen mača, blesak koplja, mnogo pobijenih, gomile leševa, mrtvim telima nema kraja. Pada se preko mrtvih tela.
To je zbog velikog bluda bludnice koja privlači svojim čarima, vešte vračare koja narode u zamku hvata bludom svojim i plemena vračanjem svojim.
„Evo, dolazim na tebe,“ govori Gospod nad vojskama. „Preko tvog lica podići ću tvoje haljine i pokazaću narodima tvoju golotinju i kraljevstvima tvoju sramotu.
Gadosti ću baciti na tebe i izvrgnuću te ruglu. Načiniću od tebe strašan prizor.
Ko te god vidi pobeći će od tebe i reći će: ‘Niniva je opustošena! Ko će se sažaliti na nju?’ Gde da ti tražim tešitelje?
Jesi li bolja od No-Amona, koji je sedeo na kanalima Nila? Vode su bile svuda oko njega, njegovo bogatstvo bilo je more, njegove zidine bile su more.
Etiopija je bila sva njegova snaga, a i Egipat – bezgranična snaga. Fut i Libijci bili su mu pomoćnici.
I on je morao u izgnanstvo, otišao je u ropstvo. I deca su mu bila smrskana po uglovima svih ulica, za njegove slavne ljude bacali su žreb i svi njegovi velikaši bili su okovani lancima.
I ti ćeš se opiti, bićeš sakrivena. I ti ćeš tražiti utočište pred neprijateljem.
Sve tvoje tvrđave su kao stabla smokve s prvim zrelim plodovima. Ako ih neko protrese, pašće u usta onome ko želi da ih jede.
Gle, tvoj narod je postao poput žena usred tebe. Neprijateljima tvojim biće otvorena vrata tvoje zemlje. Vatra će progutati tvoje prevornice.
Zahvati sebi vodu za opsadu! Učvrsti svoje tvrđave! Uđi u blato i gazi glinu! Uzmi u ruke kalup za ciglu!
Tamo će te vatra progutati. Mač će te saseći. Progutaće te kao što mladi skakavci gutaju bilje. Umnoži se poput mladih skakavaca, umnoži se poput skakavaca.
Umnožila si svoje trgovce, više ih je nego zvezda na nebu. Mladi skakavac skida svoju kožicu i odleće.
Tvoji stražari su poput skakavaca i oni što ti vojsku sazivaju poput jata skakavaca. U zidovima kamenih torova borave kad je hladan dan. A kad zasja sunce odleću, i ne zna im se više mesto.
Pastiri su se tvoji uspavali, kralju asirski, junaci su tvoji ostali u prebivalištima svojim. Narod je tvoj rasut po gorama i nikoga nema da ga skupi.
Propasti tvojoj nema leka. Rana je tvoja neizlečiva. Svi koji čuju vest o tebi nad tobom će likovati pljeskajući rukama, jer koga nije stizala zloća tvoja?“
