I sami znate, braćo, da naš dolazak k vama nije bio uzaludan.
Naprotiv, nakon što smo u Filipi, kao što znate, najpre trpeli i bili vređani, odvažili smo se u našem Bogu da vam propovedamo, uz tešku borbu, Božju dobru vest.
Jer naše podsticanje ne proizlazi iz zablude, niti iz nečistih pobuda, niti iz želje da nekoga prevarimo,
nego govorimo kao ljudi koje je Bog prosudio dostojnima da im poveri dobru vest – ne činimo to kao da ugađamo ljudima, nego Bogu, koji ispituje naša srca.
Jer, kao što znate, nikada se nismo poslužili laskavim rečima, niti smo išta činili iz prikrivenog lakomstva – Bog je svedok!
I nismo tražili slavu od ljudi – ni od vas, ni od drugih – iako smo kao Hristovi apostoli mogli da vam budemo na teretu.
Naprotiv, bili smo blagi prema vama, kao majka koja hrani i neguje svoju decu.
Tako smo, puni ljubavi prema vama, bili spremni da vam damo ne samo Božju dobru vest nego i svoje duše, jer smo vas zavoleli.
Jer sećate se, braćo, našeg truda i napora. Dok smo vam propovedali Božju dobru vest, radili smo noću i danju, da nikome od vas ne budemo na teretu.
Svedoci ste i vi i Bog kako smo se verno i pravedno i besprekorno ponašali prema vama koji verujete.
A dobro znate i kako smo, kao otac svoju decu, svakoga od vas podsticali i tešili i zaklinjali
da živite životom dostojnim Boga koji vas poziva u svoje kraljevstvo i slavu.
Zato mi neprestano i zahvaljujemo Bogu, jer kad ste primili Božju reč, koju ste čuli od nas, niste je prihvatili kao ljudsku reč, nego kao Božju reč, što ona zaista i jeste, koja i deluje u vama koji verujete.
Jer vi ste se, braćo, ugledali na Božje skupštine u Judeji koje su u Hristu Isusu, jer i vi od svojih sunarodnika trpite isto što i oni trpe od Judejaca,
koji su ubili i Gospoda Isusa i proroke, a nas progonili. Oni ne ugađaju Bogu, nego se protive dobrobiti svih ljudi,
jer nam zabranjuju da propovedamo neznabošcima kako bi oni mogli biti spaseni. Time stalno pune meru svojih greha. Ali gnev je na njima u svršetku.
A mi, braćo, kad smo nakratko bili odvojeni od vas – licem, ali ne i srcem – veoma smo čeznuli za vama i na sve načine smo se trudili da vidimo vaše lice.
Zato smo hteli da dođemo kod vas – ja, Pavle, i prvi i drugi put – ali nas je Sotona sprečio.
Jer šta je naša nada ili radost ili venac kojim ćemo se ponositi pred našim Gospodom Isusom Hristom u vreme njegovog dolaska? Zar niste to vi?
