Jakov, sluga Boga i Gospoda Isusa Hrista, pozdravlja dvanaest plemena koja su rasejana po svetu.
Smatrajte da se zaista imate čemu radovati, braćo moja, kad se nađete u raznim kušnjama,
znajući da kušanje vaše vere izgrađuje u vama istrajnost.
A istrajnost neka dovrši svoje delo, da budete savršeni i potpuni, bez ikakvog nedostatka.
Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka traži od Boga, jer on velikodušno daje svima, i to bez prekorevanja, i on će mu je dati.
Ali neka traži s verom, nimalo se ne kolebajući, jer je onaj koji se koleba kao morski talas koga vetar podiže i nosi.
Neka takav čovek ne misli da će išta dobiti od Gospoda,
jer to je neodlučan čovek, nepostojan na svim svojim putevima.
Neka se siromašan brat raduje što je uzvišen,
a bogati što je ponižen, jer prolazi kao cvet poljski.
Jer ograne sunce i svojom vrelinom osuši biljke i njihov cvet otpadne i njihova lepota nestane. Tako će i bogataš usahnuti na svojim putevima.
Srećan je čovek koji istraje u kušnji, jer kad bude prokušan, primiće nagradu – život koji je Gospod obećao onima koji ga vole.
Kad je u kušnji, neka niko ne govori: „Bog me iskušava.“ Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava.
Nego svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami.
Zatim želja, kada je začeta, rađa greh, a greh, kad se učini, donosi smrt.
Ne zavaravajte se, moja voljena braćo.
Svaki dobar dar i svaki savršen poklon odozgo je, jer dolazi od Oca svetlosti kod kojeg nema ni senke promene.
On nas je po svojoj volji rodio rečju istine, da i mi budemo prvine među njegovim stvorenjima.
Znajte ovo, moja voljena braćo. Svaki čovek neka bude brz da čuje, a spor da govori i spor da se ljuti,
jer čovekova ljutnja ne donosi pravednost Božju.
Zato odbacite svaku nečistotu i suvišak zla, i s krotošću prihvatite usađenu reč koja može spasti vaše duše.
Ali nemojte samo slušati reč, već je i izvršavajte, da ne biste sami sebe zavaravali.
Jer ako neko sluša reč, a ne izvršava je, on je kao čovek koji posmatra svoje lice u ogledalu,
ali kad se pogleda, ode i odmah zaboravi kakav je.
Ali onaj ko se udubi u savršeni zakon slobode i prione uz njega, pa ne bude zaboravni slušač već izvršilac dela, taj će biti srećan u onom što čini.
Ako neko misli da je pobožan, a ne obuzdava svoj jezik, nego obmanjuje svoje srce, njegova pobožnost je uzaludna.
Pobožnost koja je čista i neuprljana pred našim Bogom i Ocem jeste ovo: brinuti se za siročad i udovice u njihovoj nevolji, i čuvati se prljavštine ovog sveta.
