Braćo moja, zar je moguće da verujete u našeg Gospoda Isusa Hrista, tu slavu, a da istovremeno pristrasno postupate?
Jer ako u vašu sinagogu dođe čovek sa zlatnim prstenjem i u raskošnoj odeći, a dođe i siromah u prljavoj odeći,
pa vi s naklonošću pogledate onoga koji nosi raskošnu odeću i kažete: „Sedi ovde na dobro mesto,“ a siromahu kažete: „Ti ostani da stojiš,“ ili: „Sedi tamo na pod,“
zar onda ne pravite razlike među sobom i zar niste postali sudije koje zao sud donose?
Slušajte, braćo moja voljena. Zar nije Bog izabrao one koji su siromašni u svetu da budu bogati u veri i naslednici kraljevstva, koje je obećao onima koji ga vole?
A vi ste ponizili siromaha. Zar nisu upravo bogati ti koji vas tlače? Ne vuku li vas baš oni pred sudove?
Ne hule li baš oni na časno ime koje nosite?
Ako dakle izvršavate kraljevski zakon prema rečima iz Pisma: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe,“* dobro činite.
Ali ako ste pristrasni, greh činite, i zakon vas osuđuje kao prestupnike.
Jer ko god drži celi Zakon, pa ipak zastrani u jednom, postao je odgovoran za sve.
Jer onaj koji je rekao: „Ne učini preljubu,“ rekao je i: „Ne počini zločin ubistva.“ Ako dakle ne učiniš preljubu, a počiniš zločin ubistva, kriv si za prestupanje zakona.
Govorite i postupajte kao oni koji očekuju da će im biti suđeno po zakonu slobode.
Jer sud će biti bez milosti onome koji nije pokazao milost; a milosrđe se veliča na sudu.
Od kakve je koristi, braćo moja, ako neko govori da ima veru, a nema dela? Može li ga takva vera spasti?
Ako brat ili sestra nema šta da obuče i nema dovoljno hrane svaki dan,
a neko im od vas kaže: „Idite u miru, grejte se i nasitite se,“ a ne date im ono što je potrebno njihovom telu, od kakve je to koristi?
Tako je i s verom – ako nema dela, mrtva je po sebi.
Ali, neko bi mogao reći: „Ti imaš veru, a ja imam dela.“ Pokaži mi svoju veru iz tvojih dela, a ja ću tebi pokazati iz mojih dela moju veru.
Ti veruješ da postoji jedan Bog, zar ne? Sasvim dobro činiš. Ali i demoni veruju i drhte.
Ali kad ćeš shvatiti, o nerazumni čoveče, da je vera mrtva bez dela?
Zar se nije Abram, naš otac, opravdao delima kad je na oltar prineo svog sina Isaka?
Vidiš da je vera delovala zajedno s delima, i delima se vera usavršila,
pa su se ispunile reči iz Pisma: „Abram je verovao Gospodu, i to mu se uračunalo u pravednost,“ i bio je nazvan „Gospodnjim prijateljom.“*
