David se posavetovao sa poglavarima nad hiljadama, nad stotinama i sa svim vođama,
a zatim je David celom izraelskom zboru rekao: „Ako je vama po volji i ako je ugodno Gospodu, našem Bogu, pošaljimo glasnike svojoj braći koja su ostala po svim izraelskim krajevima, a isto tako i sveštenicima i Levitima u njihove gradove s pašnjacima, da se skupe kod nas,
pa ćemo preneti kod sebe kovčeg našeg Boga. Jer se u Saulovo vreme nisu brinuli o njemu.
Ceo zbor je rekao da se učini tako, jer je to bilo ispravno u očima celog naroda.
Tako je David okupio ceo Izrael od reke Šihor u Egiptu pa do ulaza u Emat, da se donese kovčeg Božji iz Kirijat-Jarima.
David i ceo Izrael pošli su u Balu, to jest u Kirijat-Jarim, koji je u Judi, da donesu kovčeg Božji, koji nosi ime Gospoda što sedi nad heruvimima.
Kovčeg Božji stavili su na nova kola da ga odvezu iz Abinadavove kuće, a Uza i Ahijo su upravljali kolima.
David i svi Izraelci su se mnogo veselili pred Bogom pevajući i svirajući harfe i druge žičane instrumente, daire, činele i trube.
Kad su došli do Hidonovog gumna, Uza je pružio ruku da pridrži kovčeg, jer su ga goveda skoro prevrnula.
Ali tada se Gospod razgnevio na Uzu i udario ga zato što je pružio ruku i uhvatio kovčeg, tako da je umro tu pred Bogom.
Davidu je bilo žao što je Gospod u svom gnevu pogubio Uzu. Zato je to mesto prozvano Fares-Uza,* i tako se zove sve do današnjeg dana.
* „Fares-Uza“ znači „provala (gneva) na Uzu“.
David se tog dana uplašio Boga i pomislio je: „Kako ću doneti kod sebe kovčeg Božji?“
David nije preneo kovčeg kod sebe u Davidov grad, već je dao da se on odnese u dom Obed-Edoma iz Gata.
Tako je kovčeg Božji tri meseca ostao u domu Obed-Edoma, u njegovoj kući. Gospod je blagosiljao dom Obed-Edoma i sve što je on imao.
