Ovo su poglavari otačkih domova i ovo je rodoslovni zapis onih koji su pošli sa mnom iz Vavilona za vreme vladavine kralja Artakserksa:
od Finesovih sinova Geršom; od Itamarovih sinova Danilo; od Davidovih sinova Hatus;
od Sehanijinih sinova i od Farosovih sinova Zaharija, i s njim sto pedeset upisanih muškaraca;
od Pahat-Moabovih sinova Elioinaj, Zerajin sin, i s njim dvesta muškaraca;
od Zatujevih sinova Sehanija, Jazielov sin, i s njim trista muškaraca;
od Adinovih sinova Ebed, Jonatanov sin, i s njim pedeset muškaraca;
od Elamovih sinova Jesaja, Atalijin sin, i s njim sedamdeset muškaraca;
od Sefatijinih sinova Zevadja, Mihailov sin, i s njim osamdeset muškaraca;
od Joabovih sinova Ovadija, Jehielov sin, i s njim dvesta osamnaest muškaraca;
od Banijevih sinova Selomit, Josifijin sin, i s njim sto šezdeset muškaraca;
od Bebajevih sinova Zaharija, Bebajev sin, i s njim dvadeset i osam muškaraca;
od Azgadovih sinova Johanan, Akatanov sin, i s njim sto deset muškaraca;
poslednji od Adonikamovih sinova, poimenice: Elifelet, Jeiel i Semaja, i s njima šezdeset muškaraca;
i od Bigvajevih sinova Utaj i Zabud, i s njima sedamdeset muškaraca.
Okupio sam ih na reci koja teče prema Ahavi. Tamo smo bili ulogoreni tri dana da bih mogao da pregledam narod i sveštenike, ali nisam našao nikoga od Levita.
Zato sam poslao po poglavare Elijezera, Ariela, Semaju, Elnatana, Jariba, Elnatana, Natana, Zahariju i Mesulama i po učitelje Jehojariba i Elnatana.
Dao sam im upute za Ida, koji je poglavar u mestu Kasifiji, i stavio sam u njihova usta reči koje će reći Idu i braći njegovoj Netinejima u mestu Kasifiji, da nam dovedu sluge za dom našeg Boga.
Pošto je dobra ruka našeg Boga bila nad nama, doveli su nam mudrog čoveka od Malijevih sinova, Levijevog unuka, Izraelovog sina, naime Serebiju i njegove sinove i njegovu braću, njih osamnaest,
i Asabiju a s njim i Jesaja od Merarijevih sinova, njegovu braću i njihove sinove, njih dvadeset.
Od Netineja, koje su David i knezovi dali u službu Levitima, dvesta dvadeset Netineja, koji su bili poimence određeni.
Zatim sam tamo, na reci Ahavi, oglasio post da bismo se ponizili pred našim Bogom i da bismo od njega tražili da nam pokaže pravi put za nas, za našu decu i za sve naše blago.
Bilo me je sramota da tražim od kralja vojsku i konjanike da nas putem štite od neprijatelja, jer smo rekli kralju: „Ruka je našeg Boga nad svima koji ga traže, na njihovo dobro, a njegova snaga i njegov gnev protiv svih onih koji ga napuštaju.“
Zato smo postili i molili se svom Bogu za to, i on je uslišio našu usrdnu molitvu.
Tada sam od svešteničkih poglavara izdvojio dvanaestoricu: Serebiju, Asabiju i s njima desetoricu njihove braće.
Izmerio sam im srebro, zlato i posude, prilog za dom našeg Boga koji su priložili kralj, njegovi savetnici, njegovi knezovi i svi Izraelci koji su se tamo našli.
Izmerio sam im na ruke šesto pedeset talanata* srebra, sto srebrnih posuda u vrednosti od dva talanta, sto talanata zlata,
* Talant je težio 34,2 kilograma.
dvadeset malih zlatnih pehara u vrednosti od hiljadu darika* i dva predmeta od dobrog blistavocrvenog bakra, skupocenog kao zlato.
* Persijski zlatnik koji je težio 8,4 grama. Vidi dodatak na kraju knjige.
Tada sam im rekao: „Vi ste pred Gospodom sveti i ovi predmeti su sveti, i ovo srebro i zlato su dobrovoljni prinos Gospodu, Bogu vaših praočeva.
Dobro to čuvajte dok sve ne izmerite pred svešteničkim i levitskim poglavarima i pred knezovima Izraelovih očeva u Jerusalimu, u trpezarijama Gospodnjeg doma.“
Tako su sveštenici i Leviti primili izmereno srebro, zlato i posude da bi ih odneli u Jerusalim, u dom našeg Boga.
Dvanaestog dana prvog meseca krenuli smo od reke Ahave na put u Jerusalim, a ruka našeg Boga bila je nad nama i on nas je izbavljao od ruku neprijatelja i od zaseda na putu.
Tako smo stigli u Jerusalim i tamo smo ostali tri dana.
Četvrtog dana smo izmerili srebro, zlato i posude u domu našeg Boga na ruke Merimotu, sinu sveštenika Urije, s kojim je bio Eleazar, Finesov sin, a s njima su bili i Leviti Jozabad, Jošuin sin, i Noadija, Benujev sin.
Kad je sve bilo izbrojano i izmereno, bila je zapisana težina svega.
Oni koji su došli iz zarobljeništva, povratnici iz izgnanstva, prineli su žrtve paljenice Izraelovom Bogu: dvanaest junaca za ceo Izrael, devedeset i šest ovnova, sedamdeset i sedam muških jaganjaca, dvanaest jaraca kao žrtvu za greh – sve to kao žrtvu paljenicu Gospodu.
Zatim smo kraljeve edikte predali kraljevim namesnicima [satrapima] s one strane reke, i oni su podupirali narod i dom Božji.
