- Kad se sve to završilo, prišli su mi knezovi i rekli: „Izraelski narod, sveštenici i Leviti nisu se odvojili od drugih naroda i njihovih gadosti, to jest od Hananaca, Heteja, Ferezeja, Jevuseja, Amonaca, Moabaca, Egipćana i Amoreja.
- Jer su za sebe i za svoje sinove uzimali njihove kćeri, i tako su se oni, sveti rod, pomešali s drugim narodima, a ruka knezova i upravitelja prednjačila je u tom prestupu.“
- Kad sam to čuo, razderao sam svoju haljinu i svoj ogrtač, i čupao kosu i bradu. I tako sam sedeo duboko potresen.
- Svi koji su se bojali onoga što je Izraelov Bog rekao o prestupu onih koji su se vratili iz izgnanstva, okupili su se oko mene dok sam sedeo tako duboko potresen sve do večernjeg prinosa od žita.
- U vreme večernjeg prinosa od žita, ustao sam od svog poniženja i razderane haljine i ogrtača pao na kolena i raširio ruke prema Gospodu, svom Bogu.
- Tada sam rekao: „Bože moj! Stidim se i sramota me je da podignem lice k tebi, Bože moj! Jer su se prestupi naši namnožili preko glave naše i krivica je naša doprla do nebesa.
- Od vremena naših praočeva pa do danas snosimo veliku krivicu, i zbog svojih prestupa smo mi, naši kraljevi i naši sveštenici bili predati u ruke kraljevima okolnih zemalja pod mač, u zarobljeništvo, kao plen i na sramotu, kao što je to i danas.
- A sad nam ti, Gospode, Bože naš, ukazuješ milost i ostavio si nam preživele i dao da budemo na sigurnom u tvom svetom mestu, da bi podario sjaj našim očima, Bože naš, i dao nam malo života u našem ropstvu.
- Jer mi smo sluge, ali nas u ropstvu našem nisi ostavio, Bože naš, nego nam daješ milost, pa smo stekli naklonost pred persijskim kraljevima, i daješ nam život da bismo tebi, našem Bogu, podigli dom i obnovili njegove ruševine, i štitiš nas kamenim zidom u Judi i u Jerusalimu.
- Šta sada da kažemo, Bože naš, posle ovoga što se desilo? Jer smo ostavili tvoja uputstva
- koja si dao preko slugu svojih proroka, govoreći: ‘Zemlja u koju idete da je zauzmete nečista je zemlja zbog nečistote naroda koji su u njoj, zbog njihovih gadosti kojima su je napunili od jednog do drugoga kraja u svojoj nečistoti.
- Zato ne dajte svoje kćeri njihovim sinovima, niti njihove kćeri uzimajte za svoje sinove. Nemojte nikada tražiti njihov mir ni njihovo blagostanje, da biste postali jaki i jeli što je dobro u toj zemlji i zauzeli je za svoje sinove doveka.’
- Posle svega što je došlo na nas zbog naših zlih dela i naše velike krivice – jer si ti, Bože naš, umanjio težinu našeg prestupa i dao si nam ove preživele –
- zar ćemo opet odbaciti tvoja uputstva i sklapati brakove s narodima koji čine takve gadosti? Zar se ti ne bi razgnevio na nas tako da niko ne bi ostao niti preživeo?
- Gospode, Bože Izraelov, ti si pravedan, jer smo ostali i preživeli, kao što se danas vidi. Evo, mi smo pred tobom sa svojom krivicom, premda se s takvom krivicom ne može stajati pred tobom.“
