jer nisu dočekali sinove Izraelove s hlebom i vodom, nego su protiv njih unajmili Balama da ih prokune. Ali naš Bog je obratio prokletstvo u blagoslov.
Kad su čuli taj zakon, odvojili su od Izraela sve tuđince.
Pre toga je Elijašib, sveštenik postavljen nad trpezarijama doma našeg Boga, koji je bio Tobijin rođak,
uredio za ovoga veliku trpezariju gde su se ranije ostavljali prinosi od žita, tamjan, pribor, desetak od žita, mladog vina i ulja određen za Levite, pevače i vratare, kao i prilozi za sveštenike.
Dok se sve to zbivalo, ja nisam bio u Jerusalimu, jer sam trideset i druge godine Artakserksa, vavilonskog kralja, otišao kod kralja, a posle nekog vremena zamolio sam kralja da dobijem odsustvo.
Kada sam se vratio u Jerusalim saznao sam za zlo koje je Elijašib učinio radi Tobije uredivši mu trpezariju u dvorištu doma Božjeg.
To mi je bilo vrlo mrsko. Zato sam izbacio iz trpezarije sav Tobijin nameštaj.
Zatim sam naredio da se očiste trpezarije, i vratio sam u njih pribor iz doma Božjeg, kao i prinos od žita i tamjan.
Saznao sam i to da Leviti nisu dobijali svoj deo, tako da su se Leviti i pevači koji su tu radili razbežali svaki na svoju njivu.
Tada sam prekorio upravitelje: „Zašto je dom Božji zanemaren?“ Zatim sam ih sakupio i postavio ih na njihovo mesto.
Sav Judin narod donosio je u skladišta desetke od žita, mladog vina i ulja.
Nad skladištima sam postavio sveštenika Selemiju, prepisivača Sadoka i od Levita Fedaju, a pod njihovim nadzorom bio je Anan, sin Zahura, Matanijinog sina, jer se smatralo da su oni verni, a dužnost im je bila da dele svojoj braći.
Seti me se, Bože moj, zbog toga i nemoj izbrisati dela moja koja sam odano činio za tvoj dom i brinuo se za njega.
U to vreme video sam u Judi ljude kako gaze grožđe u vinskoj presi u Subotu, kako donose snopove žita i tovare ga na magarce, a isto tako i vino, grožđe, smokve i razne druge stvari i donose ih u Jerusalim na subotni dan. Opominjao sam ih što su u taj dan prodavali hranu.
U gradu su živeli i Tirci koji su donosili ribu i raznovrsnu robu i prodavali je u Subotu sinovima Judinim u Jerusalimu.
Zato sam prekorevao Judine velikaše: „Kakvo to zlo delo činite i skrnavite subotni dan?
Zar nisu tako činili vaši praočevi, pa je naš Bog doveo svu ovu nevolju na nas i na ovaj grad? A vi još više raspirujete žestoki gnev na Izrael skrnaveći Subotu.“
Čim je uoči Subote na jerusalimska vrata pala senka, naredio sam da se vrata zatvore. I još sam im rekao da ih ne otvaraju dok ne prođe Subota. Na vrata sam postavio nekoliko svojih slugu da se nikakav teret ne unosi na subotni dan.
Trgovci i prodavci raznovrsne robe prenoćili su izvan Jerusalima dvaput.
Tada sam ih upozorio: „Zašto noćite pred zidinama? Ako to još jednom učinite, dići ću ruku na vas.“ Od tada više nisu dolazili u Subotu.
Zatim sam rekao Levitima da treba redovno da se čiste i da dolaze i čuvaju vrata kako bi se subotni dan držao svetim. I za ovo me se seti, Bože moj, i smiluj mi se zbog velike milosti svoje.
U to vreme video sam i Judejce koji su uzeli sebi za žene Ašdođanke, Amonke i Moabke.
Polovina njihovih sinova je govorila ašdodskim jezikom i nisu znali judejski, nego su govorili jezikom drugih naroda.
Zato sam ih prekorevao i proklinjao, a neke od njih sam tukao, čupao im kosu i zaklinjao ih Bogom: „Nemojte davati svoje kćeri njihovim sinovima i nemojte uzimati njihove kćeri za svoje sinove ni za sebe.
Zar nije zbog njih zgrešio i Solomon, kralj Izraelov? A među mnogim narodima nije bilo kralja njemu ravna. Bog ga je njegov voleo, tako da ga je postavio za kralja nad celim Izraelom. Ali i njega su tuđinke navele na greh.
Zar nije nečuveno sve to veliko zlo, ta nevernost koju pokazujete prema našem Bogu time što uzimate sebi tuđinke za žene?“
Jedan od sinova Jojade, sina prvosveštenika Elijašiba, bio je zet Sanbalata Oronjanina. Zato sam ga oterao od sebe.
Seti ih se, Bože moj, jer su okaljali sveštenstvo i savez sveštenika i Levita.
Ja sam ih očistio od svega što je tuđe i odredio sam dužnosti sveštenicima i Levitima, svakome njegov posao,
i da se u određeno vreme nabavljaju drva i da se donose prvine. Seti me se, Bože moj, po dobru.
