Pisac: Mordehaj
Mesto pisanja: Susan, Elam
Pisanje završeno: oko 465. pre n. e.
Obuhvata vreme: 486-465. pre n. e.
Dogodilo se u danima Ahasvera, onog Ahasvera* koji je kraljevao od Indije do Etiopije nad sto dvadeset i sedam pokrajina,
* Reč je o kralju Kserksu (486-465 pre n.e.).
da je kralj Ahasver u one dane, dok je sedeo na svom kraljevskom prestolu u tvrđavi Susan,
treće godine svoga vladanja, priredio gozbu za sve svoje knezove i sluge, za vojsku Persije i Medije, za velikaše i knezove pokrajina.
Tada je mnogo dana, to jest sto i osamdeset dana, pokazivao bogatstvo svog slavnog kraljevstva, sjaj i lepotu svog veličanstva.
Kad su prošli ti dani, kralj je u jednom delu vrta kraljevske palate priredio sedmodnevnu gozbu za ceo narod što se našao u tvrđavi Susan, od najvećeg do najmanjeg.
Lanena, pamučna i plava tkanina bila je pričvršćena vrpcama od finog prediva, a uža od vune purpurne boje visila su na srebrnim karikama i mermernim stubovima. Na podu od porfira, mermera, sedefa i crnog mermera bile su sofe od zlata i srebra.
Vino se služilo u raznim zlatnim posudama, i kraljevskog vina je bilo u izobilju, kao što i dolikuje kralju.
Niko nije bio zakonom prisiljavan da pije, jer je kralj naredio svim upraviteljima svog dvora da ugađaju svakome prema njegovoj želji.
I kraljica Astina* je priredila gozbu za žene u kraljevskom dvoru kralja Ahasvera.
* Grčka kovanica persijskog imena Vašti.
Sedmog dana, kad se srce kralja Ahasvera razveselilo od vina, on reče Meumanu, Bisati, Arvoni, Bikti, Abakti, Zetaru i Harkasu, sedmorici dvorana koji su mu služili,
da pred njega dovedu kraljicu Astinu s kraljevskim turbanom na glavi, da pokaže narodima i knezovima njenu lepotu, jer je bila veoma lepa.
Ali kraljica Astina nije htela da dođe na reč kraljevu koju su joj preneli dvorani. Tada se kralj mnogo naljutio i žestoko se razgnevio.
Kralj je zatim upitao mudrace koji su poznavali prošlost (jer su tako kraljevi poslovi dolazili pred sve koji su upućeni u zakon i pravo,
a najbliži su mu bili Karsena, Šetar, Admata, Tarsis, Meres, Marsena i Memukan, sedam knezova Persije i Medije, koji su imali pristup kralju i koji su sedeli na prvim mestima u kraljevstvu):
„Kako prema zakonu treba postupiti s kraljicom Astinom, jer nije učinila ono što je kralj Ahasver zapovedio preko dvorana?“
Memukan odgovori pred kraljem i knezovima: „Kraljica Astina nije skrivila samo kralju nego i svim knezovima i svim narodima koji žive u svim pokrajinama kralja Ahasvera.
Jer će sve žene saznati za ono što je kraljica učinila, pa će njihovi muževi u njihovim očima biti prezreni, i one će reći: ‘Kralj Ahasver je naredio da pred njega dovedu kraljicu Astinu, ali ona nije došla.’
I još danas će kneginje Persije i Medije koje budu čule šta je kraljica uradila početi tako da govore svim kraljevim knezovima, i to će izazvati mnogo prezira i gneva.
Ako je kralju po volji, neka kralj izda naredbu, i neka se ona upiše u zakone Persije i Medije, tako da se ne može opozvati, da Astina više ne sme da se pojavi pred kraljem Ahasverom, a njeno kraljevsko dostojanstvo neka kralj preda drugoj ženi, boljoj od nje.
I neka se odredba koju će kralj izdati razglasi po celom njegovom kraljevstvu, koje je veoma veliko, pa će sve žene pokazivati poštovanje prema svojim muževima, od najvećeg do najmanjeg.“
Taj predlog se dopao kralju i knezovima, i kralj je postupio po reči Memukanovoj.
Tako je poslao pisma po svim kraljevim pokrajinama, u svaku pokrajinu njenim pismom i svakom narodu njegovim jezikom, da svaki muž bude gospodar u svom domu i da govori jezikom svog naroda.
