Posle tih događaja, kralj Ahasver je uzdigao Hamana, sina Hamedata Agageja.* Uzvisio ga je, a njegov presto postavio iznad svih drugih knezova koji su s njim bili.
Sve kraljeve sluge koje su bile na kraljevim vratima klanjale su se i padale ničice pred Hamanom, jer je kralj tako naredio. Ali Mordehaj mu se nije klanjao niti je padao ničice pred njim.
Kraljeve sluge koje su bile na kraljevim vratima govorile su Mordehaju: „Zašto prestupaš kraljev nalog?“
Pošto su mu to govorili iz dana u dan, a on ih nije slušao, javili su to Hamanu da vide da li će Mordehaju biti dozvoljeno da se i dalje tako ponaša, jer im je rekao da je Judejac.
Haman se razgnevio kada je video da mu se Mordehaj ne klanja niti pada ničice pred njim.
Ali u njegovim očima nije bilo vredno da digne ruku samo na Mordehaja, jer su mu rekli iz kog je naroda Mordehaj. Zato je Haman počeo da traži načina da istrebi sve Judejce koji su živeli u celom Ahasverovom kraljevstvu, to jest ceo Mordehajev narod.
Prvog meseca, to jest meseca nisana, dvanaeste godine Ahasverovog kraljevanja, pred Hamanom se bacao žreb* za svaki dan i za svaki mesec, do dvanaestog meseca, to jest meseca adara.
* Hebrejski „pur“, množina „purim“.
Haman reče kralju Ahasveru: „U svim pokrajinama tvog kraljevstva ima jedan narod rasejan i izdvojen među drugim narodima. Njegovi zakoni su drugačiji od zakona svih ostalih naroda, a ne drži se ni kraljevih zakona. Zato nije dobro da ih kralj pusti na miru.
Ako je kralju po volji, neka se izda pisani nalog da se oni istrebe, a ja ću izbrojati deset hiljada talanata srebra na ruke kraljevim službenicima da ih odnesu u kraljevu riznicu.“
Tada je kralj skinuo svoj pečatni prsten s ruke i dao ga Hamanu, sinu Hamedata Agageja, neprijatelju Judejaca.
Kralj još reče Hamanu: „Daje ti se srebro, a i taj narod, da s njim uradiš ono što bude dobro u tvojim očima.“
Prvog meseca, trinaestog dana tog meseca, sazvani su kraljevi pisari, i sastavljen je zapis o svemu što je Haman naredio kraljevim namesnicima koji su bili nad pokrajinama i knezovima raznih naroda, svakoj pokrajini njenim pismom i svakom narodu njegovim jezikom. Sve je bilo napisano u ime kralja Ahasvera i zapečaćeno kraljevim pečatnim prstenom.
Zatim su po glasnicima poslata pisma u sve kraljeve pokrajine da se istrebe, pobiju i unište svi Judejci, mladići i starci, deca i žene, u jednom danu, i to trinaestog dana dvanaestog meseca, a to je mesec adar, i da se zapleni njihova imovina.
Prepis pisma koje je trebalo da postane zakon u svim pokrajinama bio je objavljen svim narodima da bi bili spremni za taj dan.
Po kraljevoj reči glasnici su brzo krenuli na put, i zakon je bio izdat u tvrđavi Susan. A kralj i Haman seli su da piju. Međutim, u gradu Susanu vladala je pometnja.
