- Kralj i Haman su došli na gozbu kod kraljice Estere.
- Kralj je i tog drugog dana, dok se na gozbi pilo vino, rekao Esteri: „Koja je tvoja molba, kraljice Estera? Ispuniće ti se. I šta tražiš? Ako je i pola kraljevstva – dobićeš!“
- Kraljica Estera odgovori: „Ako sam našla milost u tvojim očima, kralju, i ako je to kralju po volji, neka mi se pokloni moj život, za to molim, i moj narod, to je ono što tražim.
- Jer smo ja i moj narod prodani kako bismo bili istrebljeni, pobijeni i uništeni. Da smo prodani kao robovi i robinje, onda bih ćutala. Ali nije prikladno da ova nevolja bude kralju na štetu.“
- Tada kralj Ahasver upita kraljicu Esteru: „Ko je to, i gde je onaj koji se osmelio da učini tako nešto?“
- Estera odgovori: „Taj protivnik i neprijatelj jeste ovaj zli Haman.“ Haman se tada uplašio kralja i kraljice.
- Pun gneva, kralj je ustao od vina i otišao u vrt palate. Haman je ustao da moli kraljicu Esteru za svoj život, jer je video da mu kralj sprema zlo.
- Kada se kralj vratio iz vrta u kuću gde se pilo vino, našao je Hamana kako je pao na sofu na kojoj je bila Estera. „Zar ćeš još i kraljicu da osramotiš dok sam ja u kući?,“ rekao je kralj. Čim je ta reč izašla iz kraljevih usta, pokrili su Hamanu lice.
- Arvona, jedan od dvorana koji su bili u kraljevoj službi, reče: „Kod Hamanove kuće stoje vešala visoka pedeset lakata, što je Haman napravio za Mordehaja koji je govorio dobro za kralja.“ Tada kralj zapovedi: „Obesite ga na ta vešala.“
- Tako su Hamana obesili na vešala koja je on bio pripremio za Mordehaja, i kraljev gnev se stišao.
