- Kada su Sanbalat, Tobija, Gešem Arapin i ostali naši neprijatelji čuli da sam obnovio zidine i da ni na jednom mestu nisu ostale urušene (iako do tog vremena još nisam bio postavio krila na gradskim vratima),
- Sanbalat i Gešem odmah su mi poslali poruku u kojoj je stajalo: „Hajde da se nađemo u nekom od sela u dolini kod Onona.“ Ali oni su smišljali kako da mi učine zlo.
- Zato sam poslao glasnike i poručio im: „U velikom sam poslu i ne mogu da dođem. Posao bi stao kad bih ga ostavio i došao k vama.“
- Tako su mi četiri puta slali istu poruku, a ja sam im odgovarao istim rečima.
- Na kraju mi je Sanbalat po peti put poslao svog slugu sa istom porukom, s otvorenim pismom u ruci.
- U njemu je pisalo: „Čuje se među narodima, a i Gešem to potvrđuje, da ti i Judejci spremate pobunu. Zato i gradiš zidine. A govori se i da ćeš im ti biti kralj.
- Čak si i proroke postavio da u Jerusalimu šire glas o tebi i da govore: ‘Juda ima kralja!’ Sada će za sve to saznati i kralj. Zato dođi sada da se posavetujemo.“
- Ali ja sam mu poslao ovaj odgovor: „Nije tako kako ti kažeš, nego ti u svom srcu to izmišljaš.“
- Jer su svi oni pokušavali da nas zaplaše, govoreći: „Klonuće im ruke od posla pa ga neće dovršiti.“ A sada sam ojačao moje ruke.
- Otišao sam u kuću Semaje, sina Delaje, Metabelovog sina, koji se tamo zatvorio. On je rekao: „Nađimo se u domu Božjem, unutar hrama, i zatvorimo vrata hrama, jer će doći da te ubiju. Noću će doći da te ubiju.“
- A ja sam rekao: „Zar da beži čovek kao što sam ja? Kako bi neko kao ja mogao da uđe u hram i da ostane živ? Neću ući!“
- Zato sam istražio stvar, i video sam da ga nije poslao Bog, nego da je objavio ovo proročanstvo protiv mene jer su ga Tobija i Sanbalat unajmili.
- Unajmili su ga zato da bih se ja uplašio i da bih tako postupio i zgrešio, pa bi im to poslužilo da me dovedu na zao glas kako bi me ružili.
- Seti se, Bože moj, Tobije i Sanbalata po ovim njihovim delima, a i proročice Noadije i ostalih proroka koji su neprestano pokušavali da me uplaše.
- Tako su zidine bile završene dvadeset i petoga dana meseca elula, za pedeset i dva dana.
- Kad su to čuli svi naši neprijatelji i kad su to videli svi narodi oko nas, mnogo su se obeshrabrili, i shvatili su da je naš Bog učinio to delo.
- Tih dana Judini velikaši napisali su mnoga pisma Tobiji, a Tobijina pisma stizala su njima.
- Jer su mnogi u Judi bili zakletvom vezani s njim, jer je on bio zet Sehanije, Arahovog sina, a njegov sin Jehohanan uzeo je kćer Mesulama, Barahijinog sina.
- Preda mnom su stalno govorili dobro o njemu, a moje reči su stalno prenosili njemu. Tobija je slao pisma da me uplaši.
