- Kada je Sanbalat čuo da obnavljamo zidine, razgnevio se i mnogo se naljutio, pa se rugao Judejcima.
- Tada je pred svojom braćom i pred samarijskom vojskom rekao: „Šta to rade ti jadni Judejci? Hoće li se povratiti? Hoće li prinositi žrtve? Hoće li sve za jedan dan završiti? Hoće li iz gomile praha povratiti u život kamenje spaljeno?“
- Do njega je stajao Tobija Amonac koji je rekao: „Samo neka grade! Da se lisica zaleti srušila bi njihove kamene zidine.“
- Čuj, Bože naš, kako smo prezreni i obrati njihovo ruganje na njihovu glavu i neka postanu zarobljenici u tuđoj zemlji!
- Nemoj pokriti prestup njihov i greh njihov nemoj izbrisati pred sobom, jer vređaju one koji grade.
- Tako smo nastavili da gradimo zidine, i one su bile završene do pola. Narod je i dalje imao volju za rad.
- Kad su Sanbalat, Tobija, Arapi, Amonci i stanovnici Ašdoda čuli da obnova jerusalimskih zidina napreduje i da se popravljaju urušeni delovi zidina, veoma su se razgnevili.
- Svi su zajedno skovali zaveru da dođu i bore se protiv Jerusalima i sabotiraju ga.
- Ali mi smo se molili svom Bogu i zbog njih smo postavljali stražu i danju i noću.
- Oni iz Jude su govorili: „Snaga izdaje one koji nose teret, a ruševina ima mnogo. Ne možemo dalje da gradimo zidine.“
- Pored toga, naši neprijatelji su govorili: „Neće ni znati ni videti dok ne dođemo među njih, pa ćemo ih pobiti i prekinuti im posao.“
- Kad god bi dolazili Judejci koji su živeli blizu naših neprijatelja, po deset puta bi nam govorili: „Neprijatelji će doći iz svih mesta u kojima mi živimo, a u koja ćete se vi vratiti.“
- Zato sam postavio ljude na najniža mesta iza zidina, na otvorena mesta, po porodicama njihovim s mačevima, kopljima i lukovima.
- Kad sam video da su se uplašili, odmah sam ustao i rekao velikašima, upraviteljima i ostalom narodu: „Ne bojte ih se. Mislite na Gospoda, velikog Boga koji uliva strah, i borite se za svoju braću, za svoje sinove i kćeri, za svoje žene i svoje domove.“
- Kad su naši neprijatelji čuli da smo upozoreni i da je Bog osujetio njihovu nameru, tada smo se svi vratili zidinama, svaki na svoj posao.
- Tako je od tog dana polovina mojih momaka radila, a polovina držala koplja, štitove, lukove i oklope, dok su knezovi stajali iza celog Judinog doma.
- Oni koji su gradili zidine i oni koji su nosili terete jednom su rukom radili, a drugom su držali koplje.
- Svi koji su gradili imali su mač pripasan uz bok i tako su gradili, a onaj koji je duvao u rog stajao je uz mene.
- Ja sam rekao velikašima, upraviteljima i ostalom narodu: „Radovi su veliki i obimni, a mi smo se raširili po zidinama, daleko jedan od drugog.
- S kog mesta čujete zvuk roga, tamo se okupite oko nas. Bog naš boriće se za nas.“
- Dok smo mi radili, druga polovina je držala koplja od rane zore pa dok se nisu pojavile zvezde.
- Tada sam još rekao narodu: „Neka svaki sa svojim slugom noći u Jerusalimu, noću neka stražare, a danju neka rade.“
- A ja i moja braća, moje sluge i stražari koji su me pratili nismo skidali svoju odeću, i svaki je držao svoje koplje u desnoj ruci.
