- Dvadeset četvrtog dana tog meseca sakupili su se Izraelovi sinovi posteći u kostreti i posuti prašinom.
- Izraelov rod se odvojio od svih tuđinaca. Pristupili su i priznavali svoje grehe i prestupe svojih očeva.
- Zatim su stajali na svom mestu i tri sata naglas čitali iz knjige zakona Gospoda, svog Boga, a onda su tri sata priznavali grehe i klanjali se Gospodu, svom Bogu.
- Tada su se Jošua, Banije, Kadmiel, Sebanija, Bunije, Serebija, Banije i Hananije popeli na mesto podignuto za Levite i glasno zavapili Gospodu, svom Bogu.
- Leviti Jošua, Kadmiel, Banije, Asabnija, Serebija, Odija, Sebanija i Petaja rekli su ovako: „Ustanite, blagosiljajte Gospoda, svog Boga, oduvek i zauvek. Neka je blagosloveno tvoje slavno ime koje je uzvišeno iznad svakog blagoslova i svake hvale.
- Ti si jedini, Gospode. Ti si stvorio nebesa, nebo nad nebesima, i svu vojsku njihovu, zemlju i sve što je na njoj, mora i sve što je u njima, i ti sve to održavaš u životu i vojska nebeska klanja ti se.
- Ti si Gospode istiniti Bog, koji si izabrao Abrama i izveo ga iz Ura Haldejskog i dao mu ime Abrâm.
- I video si da je njegovo srce verno pred tobom, i zato si s njim sklopio savez da ćeš mu dati zemlju Hananaca, Heteja, Amoreja, Ferezeja, Jevuseja i Gergeseja, da ćeš je dati njegovom potomstvu. I ispunio si svoje reči, jer si pravedan.
- Video si nevolju naših očeva u Egiptu i čuo si njihovu viku kod Crvenog mora.
- I učinio si znakove i čuda nad faraonom i nad svim njegovim slugama i nad celim narodom njegove zemlje, jer si znao da su drsko postupali s njima. I stekao si sebi ime kakvo danas imaš.
- Pred njima si razdvojio more, tako da su prešli posred mora po suvom, a one koji su ih gonili bacio si u dubine kao kamen u silne vode.
- Stubom od oblaka vodio si ih danju, a stubom od vatre noću, osvetljavajući im put kojim je trebalo da idu.
- Sišao si na goru Sinaj i s neba si govorio s njima, i dao si im pravedne sudove i zakone istine, odredbe i uputstva dobra.
- I obznanio si im svoju svetu Subotu i dao si im uputstva, uredbe i zakon preko svog sluge Mojsija.
- Kad su bili gladni, dao si im hleb s neba, a kad su bili žedni, dao si im vodu iz stene, i rekao si im da idu i da zauzmu zemlju za koju si se podignutom rukom zakleo da ćeš im je dati.
- Ali oni, naši praočevi, drsko su postupali i postali su nepokorni i nisu slušali tvoja uputstva.
- Nisu hteli da slušaju, niti su se više sećali čudesnih dela koja si na njima učinio, nego su postali nepokorni i sebi su postavili vođu da se vrate u ropstvo u Egipat. Ali ti si Bog koji je spreman da oprosti, milostiv i milosrdan, spor na gnev i pun dobrote, i nisi ih ostavio.
- I kad su sebi načinili liveno tele i rekli: ‘Ovo je tvoj Bog koji te je izveo iz Egipta,’ i kad su svojim delima pokazali veliki prezir,
- ti ih u svom velikom milosrđu nisi ostavio u pustinji. Stub od oblaka nije odstupao od njih danju vodeći ih putem, niti stub od vatre noću osvetljavajući im put kojim je trebalo da idu.
- Dao si im svoj dobri duh da budu razumni, svoju manu nisi uskratio njihovim ustima, i vodu si im dao kad su bili žedni.
- Četrdeset godina hranio si ih u pustinji. Ništa im nije nedostajalo. Odeća im se nije pohabala i noge im nisu oticale.
- Dao si im kraljevstva i narode i razdelio si ih po krajevima, tako da su zauzeli zemlju Sihona, hešbonskog kralja, i zemlju Oga, bašanskog kralja.
- Sinove njihove umnožio si kao zvezde na nebu. Zatim si ih doveo u zemlju za koju si obećao njihovim praočevima da će ući u nju i zauzeti je.
- Sinovi njihovi ušli su i zauzeli zemlju, a ti si pokorio pred njima stanovnike te zemlje, Hanance, i dao si ih njima u ruke, kao i njihove kraljeve i narode te zemlje, da rade s njima šta god hoće.
- Osvojili su utvrđene gradove i plodnu zemlju, i zauzeli su kuće pune svakog dobra, iskopane bunare, vinograde, maslinjake i mnoge voćke, i jeli su, nasitili se, ugojili se i uživali u tvojoj velikoj dobroti.
- Ali postali su neposlušni i pobunili se protiv tebe, okrenuli su leđa tvom zakonu i ubijali tvoje proroke, koji su ih opominjali da bi ih vratili k tebi, i delima su svojim pokazivali veliki prezir.
- Zato si ih davao u ruke njihovim protivnicima koji su im zadavali nevolje. A kada su bili u nevolji vapili su k tebi i ti si ih čuo s nebesa i u svom velikom milosrđu davao si im spasitelje, koji su ih izbavljali iz ruku njihovih protivnika.
- Ali čim bi nastupio mir, opet su činili što je zlo pred tobom i ti si ih prepuštao u ruke njihovim neprijateljima koji su ih gazili. Tada bi se obraćali i prizivali te u pomoć, a ti si ih čuo s nebesa i u svom velikom milosrđu mnogo puta si ih izbavljao.
- Svedočio si protiv njih da bi ih vratio svom zakonu, ali oni su drsko postupali i nisu slušali tvoja uputstva, i ogrešili su se o tvoje propise, po kojima živi onaj ko ih vrši. Tvrdoglavo su okretali leđa, bili su nepokorni i nisu slušali.
- A ti si mnogo godina bio strpljiv s njima, opominjao si ih svojim duhom preko svojih proroka, ali oni nisu slušali. Na kraju si ih predao u ruke drugim narodima.
- Ali u svom velikom milosrđu nisi ih istrebio niti si ih ostavio, jer si ti Bog milostiv i milosrdan.
- A sada, Bože naš, Bože veliki i moćni, ti koji ulivaš strah, koji držiš savez i pokazuješ milost, neka ne bude neznatna pred tvojim licem sva ova nevolja koja je snašla nas, naše kraljeve, naše knezove, naše sveštenike, naše proroke, naše praočeve i ceo tvoj narod od vremena asirskih kraljeva pa do danas.
- Ti si pravedan u svemu što nas je snašlo, jer ti si postupao verno, a mi smo činili zlo.
- Naši kraljevi, naši knezovi, naši sveštenici i naši praočevi nisu držali tvoj zakon, niti su obraćali pažnju na tvoja uputstva i na tvoja svedočanstva kojima si im svedočio.
- U svom kraljevstvu i usred dobara koja si im dao u izobilju, u prostranoj i plodnoj zemlji koju si im dodelio, oni ti nisu služili i nisu se odvratili od zlih dela svojih.
- Evo, mi smo danas robovi! U zemlji koju si dao našim praočevima da jedu njene plodove i njena dobra, evo, mi smo robovi u njoj,
- a njen obilan rod ide kraljevima koje si postavio nad nama zbog naših greha, i oni gospodare nad našim telima i nad našom stokom po svojoj volji, a mi smo u velikoj nevolji.
- I zbog svega toga pismeno se obavezujemo na vernost i overavamo to pečatom naših knezova, Levita i sveštenika.“
