„Kažite svojoj braći: ‘Vi ste moj narod!’ i svojim sestrama: ‘Ti si ona kojoj je pokazano milosrđe!’
Vodite parnicu protiv svoje majke, vodite parnicu, jer mi ona nije žena i ja joj nisam muž! Neka odbaci od sebe blud i preljubništvo što su među njenim dojkama,
da je ne svučem do gola i da ne učinim da bude kao u dan kad se rodila, da ne učinim od nje pustinju i bezvodnu zemlju i da je ne usmrtim žeđu.
Neću biti milostiv prema njenim sinovima, jer su sinovi bluda.
Njihova majka čini blud. Ona koja ih je u utrobi nosila čini sramna dela, jer govori: ‘Idem za svojim ljubavnicima, koji mi daju moj hleb i moju vodu, moju vunu i moj lan, moje ulje i moje piće.’
Zato ću njen put ograditi trnjem. Podignuću kameni zid oko nje, pa svoje puteve neće pronaći.
I trčaće za svojim ljubavnicima, ali ih neće stići. Tražiće ih, ali ih neće naći. Reći će: ‘Idem i vratiću se svom prvom mužu, jer mi je tada bilo bolje nego sada.’
Nije htela da prizna da sam joj ja davao žito i sok od grožđa i ulje, i da sam joj ja umnožavao srebro i zlato, koje su koristili za Bala.
Zato ću i ja drugačije postupati i uzeću nazad svoje žito kad bude vreme i svoj sok od grožđa kad za to dođe čas, i oduzeću joj svoju vunu i svoj lan kojim je pokrivala svoju golotinju.
I pred očima njenih ljubavnika otkriću njenu golotinju, i niko je neće moći istrgnuti iz moje ruke.
Učiniću kraj svoj njenoj radosti, njenom prazniku, njenim mladinama, njenim Šabatima i svim njenim svečanostima.
Opustošiću njenu lozu i njenu smokvu za koje je govorila: ‘To je poklon koji sam dobila od svojih ljubavnika.’ U šumu ću ih pretvoriti i poljske zveri će ih proždreti.
Pozvaću je na odgovornost zbog onih dana kad je likovima Bala prinosila kâd, kada se ukrašavala minđušama i drugim nakitom i išla za svojim ljubavnicima, a mene je zaboravila,’ govori Gospod.
‘Zato ću je ja ubediti da pođe i odvešću je u pustinju pa ću govoriti njenom srcu.
Daću joj njene vinograde da ponovo budu njeni i dolinu Ahor kao vrata nade. A ona će mi se tamo odazvati kao u dane svoje mladosti i kao onog dana kad je izašla iz egipatske zemlje.
Tog dana,’ govori Gospod, ‘zvaćeš me: ‘Mužu moj,’ i nećeš me više zvati: ‘Bale moj.’
Ukloniću imena likova Bala iz njenih usta i imena im se više neće spominjati.
Tog dana radi svog naroda sklopiću savez sa poljskim zverima, sa nebeskim pticama i sa stvorenjima što gmižu po zemlji, i polomiću luk i mač i odstraniću rat iz zemlje i daću im da spokojno počivaju.
Veridbom ću te doveka vezati za sebe, veridbom ću te vezati za sebe u pravednosti, u pravdi, u milosti i milosrđu.
Veridbom ću te za sebe vezati u vernosti i poznaćeš mene, Gospoda.
Tog dana,’ govori Gospod, ‘uslišiću nebesa, a ona će uslišiti zemlju,
zemlja će uslišiti žito, sok od grožđa i ulje, a oni će uslišiti Jezrael.*
* „Jezrael“ znači „Bog će posejati seme“.
I posejaću je sebi kao seme po zemlji i biću milostiv prema onoj kojoj nije bila ukazana milost i reći ću onima koji nisu moj narod: ‘Moj si narod,’ a oni će reći: ‘Ti si moj Bog.’“
