Treća knjiga Mojsijeva ili Levitska (16. glava)

Gospod se obratio Mojsiju posle smrti dvojice Aronovih sinova, koji su umrli zato što su nedostojno pristupili pred Gospoda.
Gospod je rekao Mojsiju: „Kaži svom bratu Aronu da ne sme u svako doba da ulazi u sveto mesto iza zavese, pred poklopac koji je na kovčegu, da ne pogine. Jer ja ću biti prisutan u oblaku koji će se videti nad poklopcem.
Neka Aron ulazi u sveto mesto s ovim: s juncem za žrtvu za greh i s ovnom za žrtvu paljenicu.“
Neka obuče svetu dugu haljinu od lana, neka na sebi ima lanene pantalone, neka se opaše lanenim pojasom i oko glave omota laneni turban. To je sveta odeća. Neka okupa svoje telo u vodi i obuče tu odeću.
A od zbora Izraelovih sinova neka uzme dva muška jareta za žrtvu za greh i jednog ovna za žrtvu paljenicu.
Neka Aron prinese junca koji je određen za njega kao žrtva za greh, i neka izvrši obred očišćenja za sebe i svoj dom.
Neka uzme dva jarca i postavi ih pred Gospoda na ulaz u šator od sastanka.
Neka Aron baci žreb za ta dva jarca, jedan žreb za Gospoda, a drugi žreb za Azazela.*
* Tačno značenje imena „Azazel“ nije poznato. Taj izraz se koristi kada je reč o jarcu na koga su, na završetku službe za Dan očišćenja, polagani pokajani gresi, nakon čega je odvođen u pustinju. Prema drevnim izvorima, Azazel je bio personifikacija nečistote, vođa pobunjenih anđela, koji je pripadao klasi „seirim“ kozolikih pustinjskih demona (džina). Prema tipologiji zemaljske svetinje, polaganje pokajanih greha na njihovog uzročnika – Sotonu, desiće se nakon završetka antitipskog Dana pomirenja ili Istražnog Božjeg suda. Nakon Drugog Hristovog dolaska, Sotona će biti ograničen na opustošenoj zemlji za vreme milenijuma (vidi Otk. 20:13), a zatim će uslediti Izvršni sud i kazna drugom večnom smrću (Otk. 20:7-15).
Neka Aron prinese jarca na kog je pao žreb za Gospoda, i neka taj jarac bude žrtva za greh,
a jarca na kog je pao žreb za Azazela neka živog postavi pred Gospoda da se nad njim obavi pomirenje* i pošalje ga Azazelu u pustinju.
* Hebrejski pojam „kipur“ sadrži u sebi konotacije prihvatišta, pokrivanja, zaklona.
Neka Aron prinese junca koji je određen za njega kao žrtva za greh, i neka izvrši obred očišćenja za sebe i svoj dom. Neka zakolje junca koji je određen za njega kao žrtva za greh.
Neka uzme kadionicu punu užarenog ugljevlja s vatre na oltaru koji je pred Gospodom, i obe šake pune finog mirisnog kâda, i neka ih unese iza zavese.
Neka stavi kâd na vatru pred Gospodom da oblak od kâda prekrije poklopac kovčega koji je na Svedočanstvu, da ne pogine.
Neka uzme malo krvi od junca i poškropi svojim prstom pred poklopcem na istočnoj strani, neka krvlju sa svog prsta poškropi sedam puta pred poklopcem.
Neka zakolje jarca koji je određen za žrtvu za greh naroda, i neka unese njegovu krv iza zavese pa neka s njegovom krvlju učini isto što je učinio s krvlju junca. Neka njome poškropi prema poklopcu i pred poklopcem.
Tako će izvršiti obred očišćenja za sveto mesto zbog nečistoća Izraelovih sinova, zbog njihovih prestupa koje su počinili u svim svojim gresima. Tako neka uradi za šator od sastanka koji se nalazi među njima, usred njihovih nečistoća.
Nijedan drugi čovek ne sme da bude u šatoru od sastanka otkad on uđe da izvrši obred pomirenja u svetom mestu pa sve dok ne izađe. Neka izvrši pomirenje za sebe i za svoj dom i za celi izraelski zbor.
Zatim neka izađe k oltaru koji je pred Gospodom i izvrši obred očišćenja za oltar. Neka uzme malo krvi od junca i malo krvi od jarca i stavi je na rogove sa svih strana oltara.
Neka krvlju sa svog prsta poškropi po njemu sedam puta i očisti ga i posveti ga od nečistoća Izraelovih sinova.
Kada izvrši obred očišćenja za sveto mesto, šator od sastanka i oltar, neka dovede živog jarca.
Neka Aron položi obe ruke na glavu živog jarca i prizna nad njim svu krivicu Izraelovih sinova i sve njihove prestupe koje su počinili u svim svojim gresima. Neka ih stavi na glavu jarca i pošalje ga u pustinju rukom čoveka koji je spreman da ga odvede.
Tako će jarac na sebi odneti sve njihove prestupe u pustu zemlju. Neka pošalje jarca u pustinju.
Neka Aron uđe u šator od sastanka i skine lanenu odeću koju je obukao kada je ulazio u sveto mesto, i neka je tamo ostavi.
Neka okupa svoje telo u vodi na svetom mestu, obuče svoju odeću i izađe, pa neka prinese svoju žrtvu paljenicu i žrtvu paljenicu za narod, i neka izvrši obred očišćenja za sebe i za narod.
Salo žrtve za greh neka spali na oltaru.
Onaj ko je odveo jarca za Azazela neka opere svoju odeću i okupa svoje telo u vodi i posle toga može da uđe u logor.
A junca za žrtvu za greh i jarca za žrtvu za greh, čija je krv unesena da bi se izvršio obred pomirenja u svetinji, da odnesu izvan logora, i neka spale vatrom njihovu kožu, njihovo meso i balegu.
Onaj ko je to spalio neka opere svoju odeću i okupa svoje telo u vodi i posle toga može da uđe u logor.
Ovo neka vam služi kao trajna odredba: sedmog meseca, desetog dana u mesecu ponizite svoje duše* i ne radite nikakav posao, ni onaj ko je poreklom Izraelac ni stranac koji živi među vama.
* Termin „ponizite svoje duše“ odnosi se na post i slične izraze kajanja zbog greha.
Jer će se tog dana za vas vršiti obred očišćenja da biste bili proglašeni čistima. Bićete čisti pred Gospodom od svih svojih greha.
To vam je Šabat, dan potpunog odmora, i tog dana ponizite svoje duše. To je trajna odredba.
Sveštenik koji bude pomazan i opunomoćen da kao naslednik svog oca služi kao sveštenik, neka izvrši obred očišćenja i neka obuče lanenu odeću. To je sveta odeća.
Neka izvrši obred očišćenja za sveto svetilište, za šator od sastanka i za oltar; i za sveštenike i za ceo zbor neka izvrši obred očišćenja.
To neka vam služi kao trajna odredba, da se jednom godišnje vrši obred očišćenja za Izraelove sinove zbog svih njihovih greha.“ On je učinio upravo kako je Gospod uputio Mojsija.