- Gospod je još rekao Mojsiju:
- „Ako neko zgreši i bude neveran Gospodu pa slaže svog bližnjeg za nešto što mu je povereno ili za zalog koji mu je dat u ruke ili za ono što je oteto ili ako prevari svog bližnjeg,
- ili ako nađe nešto što je izgubljeno i slaže u vezi s tim i krivo se zakune za bilo koju stvar koju čovek može učiniti i ogrešiti se,
- ako tako zgreši i bude kriv, onda neka vrati stvar koju je ukrao, ili ono što je iznudio, što je uzeo na prevaru, ili ono što mu je povereno, ili ono što je izgubljeno, a što je našao,
- ili bilo šta za šta se krivo zakleo, neka to nadoknadi u punom iznosu, i neka na to doda još petinu vrednosti. Neka to vrati onome kome pripada istog dana kada se dokaže da je kriv.
- Neka Gospodu kao žrtvu za prestup dovede iz stada ovna bez mane, prema utvrđenoj vrednosti, i neka ga preda svešteniku kao žrtvu za prestup.
- Neka sveštenik za njega izvrši obred očišćenja pred Gospodom, i biće mu oprošteno sve ono zbog čega je postao kriv.“
- Gospod je još rekao Mojsiju:
- „Uputi Arona i njegove sinove: ‘Ovo je zakon za žrtvu paljenicu: žrtva paljenica neka bude na ognjištu na oltaru celu noć do jutra, i neka na oltaru stalno gori vatra.
- Neka sveštenik obuče svoju službenu lanenu haljinu i neka obuče lanene pantalone. Zatim neka skupi pepeo od žrtve paljenice, koja se spaljuje na oltaru, i neka ga stavi pored oltara.
- Neka skine svoju odeću i obuče drugu, pa neka odnese masni pepeo na čisto mesto izvan logora.
- Vatra na oltaru neka stalno gori. Ne sme da se ugasi. Neka sveštenik svako jutro naloži drva na vatru i preko toga naslaže žrtvu paljenicu, pa neka na njoj spaljuje salo žrtava pomirnica.
- Vatra na oltaru neka stalno gori. Ne sme da se ugasi.
- Ovo je zakon za prinos od žita: Aronovi sinovi neka ga prinose pred Gospodom ispred oltara.
- Neka jedan od njih uzme punu šaku finog brašna od prinosa od žita, ulje i sav tamjan koji je na prinosu od žita, i neka to spali na oltaru na ugodan miris Gospodu, kao spomen na taj prinos.
- A ono što ostane od toga neka pojedu Aron i njegovi sinovi. To neka se jede na svetom mestu kao beskvasni hleb. Neka to jedu u dvorištu šatora od sastanka.
- To ne sme da se peče s kvascem. Dao sam im to kao njihov deo od mojih žrtava koje se spaljuju. To je nešto najsvetije, kao žrtva za greh i kao žrtva za prestup.
- Svaki muški Aronov potomak neka to jede. To je deo od žrtava koje se spaljuju pred Gospodom doveka, iz naraštaja u naraštaj. Sve što dođe u dodir s tim, biće sveto.’“
- Gospod je još rekao Mojsiju:
- „Ovo je prinos koji Aron i njegovi sinovi treba da prinesu Gospodu na dan svog pomazanja: desetina efe finog brašna kao redovan prinos od žita, pola toga ujutru, a pola uveče.
- To neka bude pripremljeno s uljem u tepsiji. Donećeš ga dobro izmešanog. Prinesi pečene komade prinosa od žita na ugodan miris Gospodu.
- To neka napravi i sveštenik, jedan od njegovih sinova koji bude pomazan umesto njega. To je trajan propis: kao ceo prinos neka se spali Gospodu.
- Svaki sveštenikov prinos od žita neka bude ceo spaljen. On ne sme da se jede.“
- Gospod je još rekao Mojsiju:
- „Reci Aronu i njegovim sinovima: ‘Ovo je zakon za žrtvu za greh: na mestu gde se redovno kolje žrtva paljenica, neka se pred Gospodom kolje i žrtva za greh. Ona je nešto najsvetije.
- Nju neka jede sveštenik koji je prinosi za greh. Neka se jede na svetom mestu, u dvorištu šatora od sastanka.
- Sve ono što dotakne njeno meso biće sveto, i kada neko njenom krvlju poškropi haljinu, na svetom mestu operi ono što je poškropio krvlju.
- Zemljana posuda u kojoj se to kuvalo neka se razbije. Ako se kuvalo u bakarnoj posudi, onda neka se posuda izriba i ispere vodom.
- To neka jedu svi muškarci koji su sveštenici. To je nešto najsvetije.
- Ali nijedna žrtva za greh, čija se krv unese u šator od sastanka, da se na svetom mestu izvrši pomirenje, ne sme da se jede. Neka se spali vatrom.“
