Tada se Jona iz utrobe ribe pomolio Gospodu, svom Bogu,
i rekao: „U nevolji svojoj prizvao sam Gospoda, i on me je uslišio. Iz utrobe groba* za pomoć sam vapio. Ti si čuo glas moj.
* „Šeol“ na hebrejskom, što je sinonim za „grob“, pojam koji je zloupotrebljavan u teologiji kao podrška dogmi o paklu – fiktivnom mestu večnih muka. Vidi fusnotu za Luka 16:23.
Kada si me bacio u dubine, u srce otvorenog mora, tada me je struja vodena okruživala. Sve pobesnele vode i talasi tvoji preko mene su prelazili.
A ja sam rekao: ‘Oteran sam od očiju tvojih! Hoću li opet moći da gledam tvoj sveti hram?’
Vode su mi dušu okružile, vodeni bezdan me je opkolio. Morske trave obavile su se oko glave moje.
Do podnožja gora sišao sam. Prevornice zemaljske zatvorile su se nada mnom zauvek. Ali ti si iz jame izvadio život moj, Gospode, Bože moj.
Kad je duša moja klonula u meni, Gospoda sam se setio. Tada je molitva moja došla k tebi, u tvoj sveti hram.
A oni koji se drže ništavne taštine, ostavljaju svoju dobrotu.
A ja ću ti glasom zahvalnim žrtve prinositi. Što sam se zavetovao, ispuniću. Spasenje je od Gospoda.“
