U poslednjim danima gora Gospodnjeg doma biće utvrđena iznad gorskih vrhova i uzdizaće se iznad bregova, i k njoj će se sticati narodi.
Mnogi će narodi ići i govoriće: „Dođite! Pođimo na Gospodnju goru, u dom Jakovljevog Boga! On će nas poučavati svojim putevima, i hodićemo njegovim stazama.“ Jer će sa Ciona doći zakon i Gospodnja reč iz Jerusalima.
On će suditi mnogim narodima i ispraviće stvari među moćnim narodima nadaleko. Oni će prekovati svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove. Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju.
Svako će sedeti pod svojom lozom i pod svojom smokvom i niko ih neće plašiti, jer to su reči iz usta Gospoda nad vojskama.
Jer svi će narodi hoditi u ime svog boga, a mi ćemo hoditi u ime Gospoda, našeg Boga, doveka, u svu večnost.
„Tog dana,“ govori Gospod, „skupiću hrom narod i sabraću rasejan narod, kome sam zlo naneo.
Od hromog naroda sačuvaću ostatak i učiniću moćan narod od onih koji su daleko izgnani, i ja, Gospod, kraljevaću nad njima na gori Cionu od sada pa doveka.
A ti, kulo za stada, breže kćeri cionske, opet će se tebi vratiti stara vlast, kraljevstvo koje pripada kćeri jerusalimskoj.“
„Zašto tako jako vičeš? Zar nema u tebi kralja? Zar je nestao tvoj savetnik, pa su te bolovi obuzeli kao ženu koja se porađa?
Savijaj se od bolova i muči se, kćeri cionska, kao žena koja se porađa. Jer tada ćeš iz grada izaći i u polju ćeš stanovati. Otići ćeš u Vavilon. Odatle ćeš biti izbavljena. Odatle će te Gospod otkupiti iz ruku tvojih neprijatelja.
Tada će se na tebe skupiti mnogi narodi, oni što govore: ‘Neka se onečisti i neka naše oči likuju nad Cionom.’
Ali oni ne znaju Gospodnje misli, i njegove namere ne razumeju. On će ih skupiti na gumno kao snopove tek požnjevenog žita.“
„Ustani, kćeri cionska, i kao žito ih vrši, jer ću tvoj rog pretvoriti u gvožđe i tvoje papke pretvoriću u bakar, pa ćeš satrti mnoge narode. Zaplenićeš i posvetićeš Gospodu, istinitom Gospodaru cele zemlje, njihov nepravedni dobitak i njihovo bogatstvo.“
