Čujte, molim vas, šta Gospod govori! Ustanite, podignite svoju parnicu pred gorama i neka brda čuju vaš glas.
Čujte, gore, parnicu Gospodnju, i vi što postojano stojite, temelji zemlje! Jer Gospod vodi parnicu sa svojim narodom, sa Izraelom će se sporiti:
„Narode moj, šta sam ti učinio? Čime sam te umorio? Svedoči protiv mene!
Izveo sam te iz zemlje egipatske i otkupio sam te iz doma robovanja. Poslao sam pred tobom Mojsija, Arona i Mirjam.
Narode moj, seti se šta je naumio Balak, moabski kralj, i šta mu je odgovorio Balam, Beorov sin, šta je bilo od Sitima pa do Gilgala, da bi se obznanila Gospodnja pravedna dela.“
S čim ću doći pred Gospoda? S čim ću se pokloniti Bogu na visini? Hoću li doći pred njega sa žrtvama paljenicama, s teladima od godinu dana?
Hoće li Gospod biti zadovoljan hiljadama ovnova, desetinama hiljada potoka ulja? Hoću li svog prvenca dati za svoj prestup, plod svoje utrobe za greh svoje duše?
Obznanio ti je, o čoveče zemaljski, šta je dobro. Da li Gospod, Bog tvoj, traži od tebe išta osim da postupaš pravedno, da voliš vernost i da skromno hodiš sa njim?
Gospodnji glas viče gradu, i ko je mudar bojaće se tvog imena. Slušajte prut i onoga ko ga je namenio!
„Ima li još u kući zlog čoveka bogatstva koje je zloćom stečeno i krnje efe koja je vredna osude?
Mogu li ja biti čist sa zlom vagom i sa kesom lažnih kamenih tegova?
Jer su njegovi bogataši puni nasilja, a njegovi stanovnici govore laži i prepreden im je jezik u ustima.
Zato ću te udariti da oboliš, bićeš opustošen zbog svojih greha.
Ješćeš, ali se nećeš nasititi, osećaćeš prazninu u svom želucu. Sklanjaćeš stvari, ali ih nećeš sačuvati, a što god budeš sačuvao, ja ću predati maču.
Sejaćeš, ali nećeš žeti. Cedićeš masline, ali nećeš se mazati uljem. Pravićeš sok od grožđa, ali ga nećeš piti.
Zato što se držite Amrijevih odredbi i svih dela Ahabovog doma i živite po njihovim savetima, pretvoriću vas u strašan prizor i učiniću da ljudi u čudu zvižde kad vide stanovnike grada. Narodi će vam se rugati.“
