Baci hleb svoj na površinu vode, jer ćeš ga posle mnogo dana opet naći.*
* Ovo je metafora za dobrotu i velikodušnost, čak i kad se čini da to nema smisla raditi i da je povraćaj malo verovatan (vidi: Izreke 11:18; Galatima 6:9).
Podeli od onog što je tvoje sedmorici, ili čak osmorici, jer ne znaš kakvo će se zlo dogoditi na zemlji.
Ako se oblaci napune vodom, puštaju kišu na zemlju. I ako drvo padne na jug ili na sever – gde padne, tamo i ostaje.
Ko pazi na vetar nikad neće sejati, i ko gleda na oblake nikad neće žeti.
Kao što ne znaš kako duh deluje u kostima deteta u utrobi trudne žene, tako ne znaš ni delo Božje, koji sve čini.
Ujutru sej seme svoje i do večeri neka ti ruka ne počiva. Jer ne znaš gde će uspeti, ovde ili onde, ili će oboje biti jednako dobro.
Slatka je svetlost, i dobro je da oči vide sunce.
Jer ako čovek živi i mnogo godina, neka se raduje kroz sve te godine. I neka pomisli na dane tame, kojih može biti mnogo. Svaki dan koji dolazi, sve je ispraznost.
Raduj se, mladiću, u mladosti svojoj, i neka te veseli srce tvoje u danima mladalaštva tvog, i idi putevima srca svog i za onim što oči tvoje vide. Ali znaj da će te za sve to Bog izvesti na sud.
Zato ukloni bol od srca svoga, i udalji nevolju od tela svoga, jer su mladost i najlepše godine života ispraznost.
